Menu
RSS

ЛИРИКА ЈУАНА

rusijakinavek02ЗОРАН ДРАГАНОВИЋ

Да ли је политика на светском нивоу коначно нашла форму у којој би се водила


У Пекингу су у току завршне припреме за мајски самит посвећен пројекту Један појас – један пут. На самиту ће присуствовати лидери неколико десетина земаља. Без икакве сумње, сусрет у Пекингу биће најважнији међународни догађај у 2017. години.

Одсуство Европске уније и Британије на високом нивоу више од свега показује „величину” западних елита, које ће за време трајања најважнијег бизнис састанка деценије водити пословне разговоре са својим стратешким партнерима у Албанији, Украјини и Црној Гори.

Политика на светском нивоу тражи форму у којој би се водила. Због тога смо претходних година пажљиво пратили извештаје са састанака Г20 или групе Билдерберг, ослушкујући какве ће смернице добити политика на Балкану, пребирајући по штурим извештајима са састанака светске елите. Колико се шампањца попило и какво је било обезбеђење на таквим скуповима, могло се без проблема сазнати, док је над одлукама које су донете висио вео тајне. О политикама донетим на тим састанцима, доносили смо закључке посредно, читајући између редова посланица европских комесара, или, још горе, по батинама које смо трпели.

Читајући најаве са истока и са запада пред мајски састанак светских лидера у Пекингу може се закључити да је западним форматима за мапирање глобалне политике одзвонило не због тога што је писац ових редова наклоњен једној таквој тврдњи, већ зато што су све очи светске јавности, политичке и пословне, упрте у форум Један појас – један пут. По завршеном форуму наступиће дела, која ће одређивати глобално кретање политике и капитала, зато што ће лидери озбиљних земаља радити на примени донетих смерница.

Саопштења која ће до нас стићи из Пекинга одредиће општи политички правац кретања мултиполарног света и – за нас свакако најинтересантније – оног дела тог полицентричног модела коме гравитира Србија. Хроничан недостатак духа, идеја и новца у Америци учиниће да обавезе које проистекну из пекингшких договора искроје и њихову судбину. Нормални људи на Западу све више сањају о томе да постану део света кога стварају Москва и Пекинг, док своју будућност ни уз помоћ демократије не могу да отргну из спирале зла и пропасти.

ПРОРОЧАНСТВО СИЈА ЂИНПИНГА
Америчка слика света, бар у српској околини, данас опстаје тек захваљујући напорима нациста из Украјине и наркодилера из Албаније, па стога није тешко предвидети њену будућност. И, заиста, у данашње време, ако хоћеш да купиш кило чистог хероина, најпаметнији пословни потез био би закуцати на врата Бондстила. Али ко хоће инвестиције, ко хоће да ради и развија посао, закуцаће на кинеска врата – јер у Кини данас станује бизнис.

Остаје нам да, заједно са осталим слободним народима, пажљиво пратимо дела Русије и Кине после мајских сусрета и да, према дешавањима на терену, употпунимо нову слику света те пронађемо своје место у њему.

Зато не звучи претерано рећи да Владимир Путин одлази код Сијаа Ђипинга да заједно реше судбину света. Добро је, што ће и највиши представници Србије бити у самом центру збивања.

И на највишем званичном нивоу Русије потврђено je учешће Путина на форуму Један појас – један пут. На састанку са шефом сталног Комитета кинеске скупштине народних представника Џанг Дезјаном у Кремљу Путин је рекао:

„Желео бих да напоменем да су наши стратешки односи са Кином у великој мери подржани и међупарламентарним активностима наше две земље.“

У одговору руском председнику Џанг Дезјан је нагласио „да ће се у оквиру форума, у мају текуће године, такође одржати и сусрет лидера Кине и Русије. То је посебно важно за јачање пријатељства и сарадње наших двају земаља”. Ово свакако није први сусрет шефова Русије и Кине, међутим, у последње време сличне заједничке активности два председника постају све чешће и носе са собом глобални и симболични карактер.

sidjinpingmornaricaНа пример, у септембру прошле године на самиту Г20 Путин и Си предводили су колону светских лидера, а такође су заједно ишли у салу за састанке. Почетком јула прошле године, како су пренели многи светски медији, председник Кине имао је веома искрену изјаву када је рекао да је „свет на ивици драстичних промена. Видимо како се полако распада ЕУ, како се екомија САД ближи колапсу, а сви ти догађаји завршиће се новим светским поретком. Тако, како је било раније – неће бити више никада и већ кроз десетак година очекује нас нови поредак, у коме ће кључну улогу имати савез Кине и Русије”.

СИРОТО РОКФЕЛЕРОВО СРЦЕ
Интересантан је и податак да савез Русије и Кине, који се само појачава и прелама учешћем у различитим економским и политичким савезима типа БРИКС, озбиљно забрињава „прогресивну западну јавност“. Тако је медијска кућа News&World Report још прошле године писала: „Док су се САД годинама концентрисале на велике операције против противника на Блиском Истоку, војска побуњеника је еволуирала”. У часопису Atlantic су се нашли следећи пасуси о руско-кинеском пријатељству: „Русију и Кину окупља жеља да подрију позиције САД као главног конкурента. Пекинг и Москва су постали савезници у Савету Безбедности УН, где су већ више пута блокиране иницијативе Вашингтона”.

При томе, ни претходна Обамина администрација ни тренутна администрација Трампа није нашла заједнички језик са Небеским царством, а и како би када се за репом САД шлепају стратешки партнери оличени у Албанији, ЕУ или Украјини? Ко би вас схватио озбиљно када са таквим савезницима покуцате на врата?

Недавни преговори САД и Кине, у оквиру којих су закључени економски споразуми, на једвите јаде није завршен великим политичким скандалом. Трамп је саопштио кинеском председнику о удару Томахавцима на Сирију за време свечаног ручка. С обзиром на погоршање ситуације око Северне Кореје, чији је спонзор Кина, речи које је изговорио Трамп као и сам тон којим су изречене, биле су схваћене од кинеске јавности као прикривена увреда. Многи медији су баш тако и извештавали насловима попут „Си не опрашта”. На крају су најављени преговори о економским питањима добили изражену политичку димензију, и не бисмо погрешили ако бисмо тврдили да је Кина са преговора са САД изашла веома задовољна.

Са Русијом као озбиљним партнером у Кини већ дуго времена рачунају, годинама корак по корак градећи међусобно поверење и савезнички однос. Препрека је много, али ни Русија ни Кина очигледно не одустају, темељећи своје пријатељство на оним вредностима које се не могу срушити берзанским манипулацијама. Штавише, Русија и Кина су већ данас темељ „мултиполарног света”, у коме не постоји глобални хегемон, улогу на коју је доскоро претендовала Америка. Притом, у оквиру Евроазијске уније, у чији је простор укључена и Кина, управо је Москва та која заузима место лидера, главног иницијатора и идејног мастермајнда овог економског и политичког савеза.

Истину о томе колика је улога Владимира Путина и Сија Ђинпинга у изненадној и прераној смрти Дејвида Рокфелера (1915-2017) највероватније никада нећемо сазнати. Ипак, чини се да су својим делима пресудно утицали на ниво кортизола код старог банкара навученог на трансплатације. Можда је за несретног Дејвида и боље што није издувао 200 свећица на торти, као што је желео, јер би данас сведочио тотални распад пројекта, за који се са седам трансплантованих срца борио до последње капи туђе крви. Мултимилијардер и оснивач Трилатералне комисије и Билдерберг групе тако је завршио на сметлишту историје.

dejvidrokfelerЗа то време, предстојећи међународни форум Један појас – један пут није само још једна платформа за међународне преговоре. То је план изградње мултиполарног света.

_______
Извори:

https://rs.sputniknews.com/politika/201705101111115897-vucic-kina/

http://english.cctv.com/2017/04/19/VIDEFqiXH186U7wWgztj03sj170419.shtml

http://m.vn.ru/news-programma-foruma-odin-poyas-i-odin-put-v-pekine/

http://expert.ru/2017/04/21/novaya-antizapadnaya-koalitsiya-kitaya/

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.