Menu
RSS

БУДУЋНОСТ ЕВРОПСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ

parizterorizam06ПРЕДРАГ ПРОКОПИЋ

Она лежи у стратешки постављеном интересу Европе, који је само њен и чији кројач не седи са друге стране Атлантског океана


Ако је нешто извесно по питању светске безбедности у 2017. години, то је да је она неизвесна у сваком погледу. Ту наравно спада и питање безбедности Старог континента, који је био, јесте и остаће заувек број 1 свих светских токова, без обзира на чињеницу што се ни једна светска сила не налази на његовом тлу. Напротив, Европа као јединствени ентитет, нарочито државе концентрисане унутар Европске уније, остају прва економија света, према свим релевантним показатељима [1], испред Кине и САД, из чега даље произлази и највиши стандард живота њених грађана на свету. Ово треба посебно узимати у обзир приликом разматрања питања безбедности у Европи с обзиром да као таква представља крајњи циљ мигрантских таласа који надиру са Блиског и Средњег истока.

Избеглице које долазе у Европу једним делом су Арапи из ратом захваћених Сирије и Ирака, али међу њима је и велики број економских миграната, махом етничких Паштуна, Туркијаца и Персијанаца. Заједнички именитељ за све њих јесте мухамеданска вероисповест, којој не би требало приступати догматски и острашћено, већ дубоко аналитички. Прво и основно, потпуно је погрешан и штетан стереотип да је ислам насилна и per se радикална религија. Наравно да он то није и да су већина муслимана потпуно нормални људи друштвено прихватљивог понашања. Оно што, напротив, јесе алармантан фактор је пре свега велико присуство радикалних салафистичких и вахабитских секти у ратним подручјима, одакле долази највећи број избеглица, као и распрострањено дејство терористичких организација попут Исламске државе или Ал Нусра фронта.

МИГРАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗАМ
Европа је већ осетила на својим леђима силину удараца које ове организације могу да нанесу, најсвежије примере смо имали претходних година у Паризу и Бриселу. Број терористичких напада и радикалних дејстава сигурно се неће смањити новим приливом избеглица. Напротив, постоје основане сумње да се у непрегледним таласима несрећника крију и терористи који долазе са агресивним циљевима у Европу. Симптоматично је то да међу избеглицама има најмање жена и деце, а да су најприсутнији војно способни мушкарци између 18 и 35 година.

На све то, као још један проблематичан фактор, долази и за сада показана неспремност придошлих људи да се прилагоде животним обичајима Европе. Не тражи се од њих да потпуно искључе карактеристике понашања свог поднебља, али је јасно да, на пример, силоватељски или напаснички напади на жене, попут оног новогодишњег у Берлину, представљају проблем. Европа за сада реагује споро, неки би рекли да је већ дебело окаснила, али чињеница је да су се у последњих годину дана отвориле дискусије о интегрисаном безбедносном систему ЕУ, а спомиње се чак и европска војска. Како ће се ове идеје развити, остаје да се види, с обзиром на већ постојеће НАТО структуре на европском тлу, али и на географску близину Руске Федерације.

Управо је поменут проблем број 2 у главама бриселских комесара. Дешавања у Украјини, која је испровоцирао Запад, а која су кулминирала руском анексијом Крима довела су до пада односа ЕУ и Русије на најниже гране још од Хладног рата. Ако узмемо у обзир да је украјинску кризу испровоцирала Америка и да САД стоје иза тамошњег државног удара из 2014. године и финансијски и логистички, долазимо до закључка да Европа потпуно неправедно испашта у спирали лоших односа. Санкције које је комплетан Запад увео Русији после анексије, изнурио је подједнако одређене чланице ЕУ колико и саму Русију, док САД скоро да нису ни осетиле последице тог потеза.

migrantieu03Овде се доводи у питање добронамерност бриселске администрације и њена брига за животе и благостање самих Европљана. Још је немачки „отац нације“ Ото фон Бизмарк говорио да стабилност света почива на договору Русије и Европе [2]. Знамо шта се десило када је таквог далековидог лидера смебио недорасли цар Вилхелм II – свет је утонуо у ратну таму. Европа, са ЕУ на челу, мора да покаже да је научила нешто из својих историјских грешака.

Чини се ипак да су се доласком на власт Доналда Трампа у САД, изворишта светских тензија померила на Далеки исток, првенствено на Корејско полуострво, а да је као нови „први такмац“ таргетирана Кина уместо Русије као до сада. Ово можда није добро за свет, али је свакако добро по Европу и њену безбедност. Из њеног комшилука се отклањају тензије које се тичу Русије и она сада може да се у потпуности посвети решавању мигрантске кризе и одстрањивању њених пратећих ризика.

ПРЕДНОСТИ РИМСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ
Да би дошло до пуне консолидације стања европске безбедности, мора се пронаћи неки нови модалитет појачане сарадње или интеграције земаља чланица ЕУ са европским државама које то нису. Недавно потписана Римска декларација јесте добар темељ такве тврђаве. Теза о ЕУ у више брзина, односно концентричних кругова [3], представља полазну тачку укључивања европских земаља ван ЕУ дубље у интегративни процес, што аутоматски значи и подизање нивоа безбедности ако се на томе буде паралелно радило. Пројекат европске војске који се у више наврата спомињао не би био добро решење из простог разлога што војска, по својој дефиницији, служи за одбрану од опасности која долази изван граница. Summa summarum, јасно је да највећа претња по безбедност Европљана сада долази изнутра, а не споља, и да се то сигурно неће променити у наредним деценијама.

За почетак, строжа контрола европских граница, укључујући ту и наш регион Западног Балкана, као и ревизија споразума са Турском, чији председник константно прети да ће нас запљуснути мигрантским цунамијем. Ако треба, и свесно заоштравање односа са том земљом, чији су односи са екстремистима већ довољно сумњиви. Затим,далеко оштрија правила за избеглице које дођу Европу. Апсолутно им треба дозволити нормалан и цивилизован живот, али се европски обичаји морају поштовати. У супротном, ако узмемо у обзир и негативни природни прираштај Европе, то је пут у потпуну колонизацију овог континента. Не треба ни помињати могући пораст екстремно десних политичких опција унутар саме Европе ако до тога дође, што је тек својеврсна катастрофа, која је већ једном довела до светског сукоба.

eupad04Дакле, будућност европске безбедности лежи превасходно у стратешки постављеном заједничком интересу Европе, који је само њен и чији кројач не седи са друге стране Атлантског океана. Све друго је само траћење драгоценог времена са исходом који не слути на добро.

_________
Упутнице:

[1] United Nations Statistics Division.

[2] Imperial Germany, 1871–1918, James Retallack, Oxford University Press.

[3] The Rome Declaration, 2017.

Есеј је настао у оквиру програма „ПолитиКАС“ Београдске отворене школе и Центра за изградњу капацитета

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.