Menu
RSS

ЧИЈИ ЈЕ САВЕТ ЕВРОПЕ?

savetevropeАНДРЕЈ МИЛАНОВИЋ

Није добро да Парламентарна скупштина Савета Европе буде тело за промоцију антируских ставова


Европска комисија против расизма и нетолеранције, тело које је основао Савет Европе, захтевала је је у свом извештају од власти Србије да „призна геноцид у Сребреници“, да искорени „расистичке“ навијачке групе и промени реторику у јавном дискурсу која „подсећа на 90-те“. Ове оптужбе не би биле чудне када не би толико личиле на корпус напада дела локалних политичких фактора који сад нису у опозицији српској власти, већ самој Србији.

На сличан начин од почетка прошлог месеца посланици у Парламентарној скупштини Савета Европе почели су да припремају антируску резолуцију под радним насловом Хапшење Алексеја Наваљног и других демонстраната у Русији. Ради се о реакцији на хапшење руског опозиционог политичара Алексеја Наваљног, који је био један од организатора протеста против руске власти у Москви 26. марта. Већ сутрадан Наваљни је изведен пред суд, где му је досуђено 15 дана затвора уз новчану казну од 20.000 робаља (320 евра) због организовања скупа који није пријављен полицији. Наравно, у глобалним медијима и међународним телима, попут Парламентарне скупштине Савета Европе, Русија је оптужена за непостојање грађанских и политичких слобода.

ПОЛИТИКА ИЗНАД ПРИНЦИПА
Кроз хор западних медија који су осуђивали Русију једва су се пробијали гласови попут Ђенара Санђулијанија, који је у листу Либеро 28. марта написао да је однос руске полиције према демонстрантима био много блажи него однос полиције у Италији, Француској и другим земљама Западне Европе. Никада се, међутим, није догодило да је деловање полицијских органа европских држава било осуђено од европских политичара“, пише Санђулијани у тексту под насловом Путин је донео Русима само добро, тврдећи да је он својој земљи вратио природна богатства из руку криминала и да би, да није било Путина, Русија данас изгледала као „Нигерија са снегом“.

navaljnihapsenjeИстог дана у италијанском дневном листу Коријере дела сера белоруски добитник Нобелове награде за књижевсност Светлана Алексијевич, иначе веома опозиционо настројена и према Александру Лукашенку и према Владимиру Путину, тврди да су демонстрације које је у Москви организовао Наваљни биле обична провокација. „Алексеј није мој херој“, рекла је Алексијевичева, тврдећи да његови протести „нису били вођени тежњом за променом“.

Да западну политику и медије опредељује политичка подршка појединим владама, због које су спремне и да толеришу насиље које оне врше, видело се, на пример, прошле године у Црној Гори. Наиме, нико у Западној Европи није реаговао када је црногорска полиција прошле године грубом полицијском силом разбила антивладине демонстрације. Брутално пребијање опозиционих демонстраната није било довољно да било ко на Западу доведе своје односе са тадашњим пронатовским премијером Милом Ђукановићем.

САСТАНАК У НИКОЗИЈИ
Са друге стране, да неке западне силе на веома танком леду држе владу Александра Вучића, показао је њихов јак притисак да се српска полиција не меша у скорашње антивладине демонстрације, назване „протестом против диктатуре“. То је и био један од разлога зашто је током протеста у Београду и другим градовима Србије реакција власти била врло блага, упркос томе што протести нису били уредно пријављивани, како је у таквим приликама налагао закон. Наравно, реакција српске полиција била је неупоредиво блажа од уобичајених реакција западних полиција на протесте у њиховим земљама, које су много жешће. Да се и не говори о томе да ниједна полиција у Западној Европи не би дозволила одржавање непријављеног протеста.

Чињеница да су се на мети Савета Европе нашле и Србија и Русија требало би приписати политичким разлозима, а не томе да је то тело посебно забринуто за стање људских права у Србији и Русији. Наравно, није Савет Европе забринут ни за Алексеја Наваљног, него је та „брига“ изазвана почетком нове антируске кампање и расправе у Парламентарној скупштини Савета Европе. Истина, антируској хистерији у западном естаблишменту супротставили су се неки парламентарци, попут шпанског посланика Педра Аграмунта. Сличну уравнотежену политику према Русији заговара и генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд, посланик норвешких лабуриста.

podgoricaprotest11Будући да ће 19. маја у Никозији бити одржанн састанак комитета министара Савета Европе, очекује се да ће бити заузет политички став и о резолуцији о Наваљном. Тог дана у престоници Кипра видеће са да ли ће у Савету Европе победити конструктивни став Аграмунта и Јагланда или антируска хистерија, која неће дозволити да Савет Европе и његова Парламентарна супштина буду тело од ауторитета које ће бити у стању да помаже у проналажењу решења за питања превазилажења постојећих изазова у Европи.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.