Menu
RSS

АМЕРИЧКИ ГРАЂАНСКИ РАТ II

tramplavrov gettyФИНИАН КАНИНГЕМ

Други грађански рат води се око питања да ли у земљи постоји демократија. Стара слава је у комадима, тек ће се видети ко је победник


Грађански ратови, у којима земља ратује против себе саме, брат удара на брата, а патриоте једни другима пале куће вероватно су најтрагичнији и најтежи. Данас делује као да су САД опет у рату против себе. Није то још увек опште крвопролиће као у Грађанском рату 1861-65, али утисак је да нација улази у крвави процес фрагментације, рушећи тиме сам темељ државе.

Има извештаја чак и о брачним партнерима који се разводе због растућих политичких подела. Посао руковођења државом је талац непрекидних политичких сукоба; стиче се утисак да су институције власти крахирале због ерозије ауторитета. Овај пут не ради се о сукобу северних држава против јужних, индустријалаца који желе да узрупирају земљопоседнике, или о питањима расе и робовласништва. Актуелни рат се води због тога што моћни делови политичке класе не желе да прихвате избор Доналда Трама.

Трамп није требало да победи на председничким изборима у новембру 2016, бар према мишљењу владајуће класе. Његов демократски ривал Хилари Клинтон била је пожељни кандидат због својих дубоких веза са спољнополитичким естаблишментом и корпоративним медијима. Трампово обећање о нормализацији односа са Русијом било је највећи баук за амерички естаблишмент, којем више одговарају јастребовски ставови Клинтонове, у складу са идејом ширења глобалних хегемонских амбиција.

Као и увек, америчка владајућа класа је шаролика. Нема сумње да у америчкој престоници постоје моћне фракције Волстрита и корпорација које су равнодушне или чак задовољне резултатом избора. Трамп за сада делује склон излажењу у сусрет корпоративној Америци великодушним пореским олакшицама за богате и зато он за многе у владајућој класи не представља проблем.

КЛАПЕР И КОМИ
Проблем се јавља у политичкој класи спољнополитичког естаблишмента, која укључује републиканске и демократске каријерне политичаре у Вашингтону, обавештајну заједницу, војно-безбедносни комплекс, CIA, Пентагон и њихове људе или симпатизере у корпоративним медијима. Они чине сложени појам „дубоке државе“ иако немају сви у „дубокој држави“ непријатељски став према Трампу. Очигледно је ипак да се довољан број њих залаже за вођење политичког рата против њега.

Цели „Русијагејт скандал“ се једноставно наставља у бескрај без освртања на објективне доказе. Утисак је да никад политички и медијски простор нису у тој мери били посвећени неком небулозном питању са тако занемарљивом количином стварног материјала. Класичан случај борбе са ветречањама.

Раније ове недеље Џејмс Клапер, бивши директор националне обавештајне заједнице, потврдио је у медијском интервјуу да није видео доказе о „дослуху“ између Трамповог изборног тима и руских државних агената. Потом је устукнуо: „Не могу то ни да потврдим ни да демантујем“.

Људи попут Клапера и бившег шефа FBI Џејмса Комија константно указују на „Русијагејт скандал“, али никад не износе никакве доказе. Требало би да их покажу или да ућуте. Уколико то не ураде, онда је по среди ништа мање од лова на вештице, чија је сврха да се поткопа Трампов мандат. Свему томе максимално дају гас политичари и медији који се, свесно или несвесно, приклањају америчкој параноичној русофобији.

trampkomi02Можемо презирати Трампову личност или његов буразерски стил вођења политике, али чињеница је да је победио на изборима 8. новембра. Стога се поставља питање: прихватамо ли резултат демократије?

Очигледно је да елитне групе америчке владајуће класе не прихватају америчку демократију и мандат Трампових бирача. Ово је фундаментално откриће које залази у срце америчке демократије, за коју нас убеђују да је најбоља на свету.

Манифест судбине, америчка изузетност, земља слободе... Све то су очигледно бесмислице и самохвалисава пропаганда. Елементи унутар владајућег система, који не прихватају резултат последњих председничких избора, разбијају америчку демократију у парампарчад.

Они свој бестидни демократски напад на бираче прикривају бизарним и истински смехотресним тврдњама о Трампу као руском агенту и његовом ослањању на руске хакере који су му помогли да уђе у Белу кућу.

ДЕМОКРАТИЈУ САД НАПАДАЈУ АМЕРИКАНЦИ
Политички лов на вештице усмерен против Трампа се не смањује, не због тога што постоје кредибилни докази (далеко од тога), већ једноставно јер су људи који шире такве наводе довољно моћни да обезбеде да лов на вештице остане доминантни фокус јавног живота.

Прошле недеље, Трамп је оправдано отпустио Џејмса Комија, због улоге у истрази о Русијагејту. Медији су тврдили да је Трамп тиме хтео да прикрије своје наводне везе са Русијом. Заплет за заплетом.

Ове недеље амерички медији су пуни тврдњи да је Трамп пренео високоповерљиве информације о терористима Исламске државе руском министру спољних послова Сергеју Лаврову током њиховог састанка иза затворених врата у Белој кући. Одвија се невиђен спектакл у коме амерички политичари и корпоративни медији оптужују актуелног председника за лагање и издају државних тајни „спољном непријатељу“, због чега је председников први саветник за националну безбедност генерал Х. Р. Мекмастер приморан да јавно каже како се ради о „лажним“ тврдњама.

У раније поменутом Клаперовом интервјуу он наводи да су САД нападнуте изнутра и споља. Тврди да спољни напад долази из Русије. Није представио ниједан доказ, већ само уобичајене оптужбе и бомбастичност. Говорећи о нападу изнутра, Клапер је оптужио председника Трампа за „напад на државне институције“.

Највиша америчка институција – председнички кабинет – нападнута је од људи попут Клапера и естаблишмента који одбија да Трампу призна изборни мандат. Систематско и понављајуће отворено називање председника земље лажовом и издајником је најкорозивнији напад на легитимитет власти.

У крајњој линији, врховна институција америчке демократије – воља народа – бива нападнута од поменутих структура моћи. На то је указао руски министар Сергеј Лавров кад је рекао да Америка „понижава саму себе“ износећи неутемељене тврдње да је Русија извршила утицај на њене председничке изборе. Како земља која се непрекидно назива најмоћнијом на свету може бити до те мере рањива на наводно руско хаковање?

Људи који нападају америчку демократију су Американци, а не Руси или неко трећи. Земља је у рату са собом. Сама је свој највећи непријатељ, док около шири параноичне страхове због непостојећих претњи.

trampobavestajci12Амерички други грађански рат траје и води се око питања да ли у земљи постоји демократија. Стара слава је расута у комаде; тек ће се видети ко ће бити победник.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


Sputnik International

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.