Menu
RSS

МОЛДАВИЈА ДО СРБИЈЕ

kisinjevЗОРАН ДРАГАНОВИЋ

Евентуални успех Русије у Молдавији даће ветар у леђа не само нама на Балкану већ свим слободним народима


Можемо ли да замислимо како би изгледала Србија да се налази на некој другој географској ширини, а не на овако прометној раскрсници? Да ли би наше вође од искона до данас имале простор за аутентичне изборе, не обазирући се на ине, већ само на интересе Србије?

Како би данас геополитички одјекнула Вучићева изјава – збогом ЕУ? Добар комад патриотске јавности жели да Вучић уради баш то или жели да оде јер то није урадио. Писац ових редова, наравно, не зна које је решење за Србију најбоље, али види један пажње вредан случај на обзорју догађаја, потенцијално поучан за све нас који живимо у Србији 2017. године.

У питању је Молдавија, земља која код Срба и не буди неке нарочите асоцијације. Ипак, тамо се тренутно дешава нешто чему српске патриоте маштају. Дакле, председник Молдавије Игор Додон отишао је у Москву и тамо пред камерама изјавио да његова земља напушта пут европских интеграција.

У Београду се по прочитаној агенцијској вести о Додоновом полукружном окретању на геополитичкој раскрсници могло чути гласно шкљоцање које настаје при покретању западне машинерије. Први плодови америчке акције били су видљиви још 12. маја, а ево захуктало се са протеривањем руских дипломата из Кишињева. Додон, председник државе из које су дипломате протеране, оштро протестује против протеривања. У позадини тог заиста срамног чина у продукцији молдавске олош-елите чује се там-там ратних бубњева, у које бесно удара сенатор Џон Мекејн или већ неко њему сличан, свестан да је битку изгубио, али да још има довољно утицаја да изазове крвопролиће.

Само рат спасава Америку, а мир Русију и Кину – то је већ јасно и нашим локалним грингосима, који отворено позивају на рат у Србији као замену за „лажну стабилност”, откривајући тиме у чији су буџет укалкулисани њихови трошкови. Избори? Ма немојте, молим вас, то је за развијене земље попут Америке – а и тамо само у случају ако поштено победи – подобан кандидат. На мала врата политички медиокритети, уместо да позивају на превремене изборе или уједињење око горућих проблема, стварају предуслове за молдавизацију. Отварање било ког озбиљног политичког питања у Србији, баш као и у Молдавији, захтева од учесника пре свега реалан попис проблема, као место одакле би се почело. И тада се долази до зида, јер је у сваком, ма и најмањем проблемчићу, од Кишињева до Београда инкорпорирана Америка.

Сличности између положаја Молдавије и Србије има много, превише за неког ко воли своју земљу. Историјски, Молдавија је млада држава, нација у настајању, коју многи из њеног окружења не признају, односно признају, али, као и у случају БЈР Македоније, неко не признаје државу, а неко опет нацију. Молдавију већ деценијама директно подржавају Америка и Румунија, што је Молдавце довело до просјачког штапа.

igordodonМолдавију чине три народа – руски, украјински и румунски – који су заступљени отприлике у једнаким процентима. Молдавија се налази стешњена тачно између матичних држава другог и трећег конститутивног народа. Деведестих година смо, нажалост, били превише заокупљени својим бригама да би пратили рат у Придњестровљу, али и та отцепљена непризната територија личи, на срећу мање, јер ипак су све зараћене стране у том замрзнутом сукобу – православне. Молдавија, наравно, тврди да је Придњестровље њен неотуђиви део, али при томе има утицај на ту републику таман колико и ми на Косово или Немци на распоред маринаца и бојевих глава по америчким базама широм СР Немачке.

Ипак, тренутно су најзанимљивије могућа поређења између молдавске реалности и замишљене геополитичке будућности Србије, у којој се одричемо бесконачних интеграција и пропалог ЕУ система, те прикључујемо перспективнијим економским хоризонтима на истоку. Нико не зна како ће се молдавски филм завршити и како ће се радња развијати, јер овакав филм се први пут даје у биоскопима. Од силне подршке Русији обичних људи из света, Молдавија је прва која је стисла петљу да пређе из губитничког табора у победнички. Храбро, нема шта.

Свакако ће бити поучно пратити радњу in vivo, на изласку из европких интеграција. Да ли ће наступити дезинтеграција или мирно престројавање, нажалост, чини се да мање зависи од самих Молдаваца. Почиње још једно шакетање Америке и Русије. Додону је боље да пред предстојеће догађаје оде до апотеке и купи пар кутија тродона, ценим да је то озбиљан лек против главобоље.

ПРОЛОГ
Најважнији резултати мајске посете председника Молдавије Москви су грађење пријатељства, повратак молдавских вина на руско тржиште и обећање Кремља да ће се наставити конструктивни контакти са Молдавијом. Тренутно се у другом плану налази питање Придњестровља, које даје посебан тон односима две државе.

Присуство председника Молдавије на прослави Дана победе у Москви – симболичан је потез у многим аспектима и важнији је за интересе Русије него што нам се на први поглед чини. Још од времена када је Молдавија тек кренула путем евроинтеграција, власт у земљи контролисао је савез проевропских либерала и прорумунских националиста. При чему је главни тон у односима са Москвом одређивао други румунски крак. Владе Украјине и Молдавије фактички су основале антируски савез, а једна од последица тог савеза је актуелна блокада Придњестровља.

На пример, в. д. председника Молдавије Михај Гимпу је пре седам година одбио позив Москве да дође на мајску параду, називајући себе „губитником рата” (читај: нацистом), оптужујући успут Црвену армију да је организовала комунизам, глад и „темељ независности Придњестровља”. Чак и највиши званичници Украјине, говорећи о 9. мају, обично не дозвољавају себи изјаве о догађајима из 1941-1945. у сличном тону.

Комунистички председник Владимир Воронин, који је руководио молдавском републиком у периоду 2001-2009, оценио је Црвену армију на фундаментално другачији начин, али је успео да се темељно завади са Москвом, сврставајући се уз грузијског кловна-председника Сакашвилија и Јушченкову (тада су поменути чак били створили данас непостојећи ГУАМ регионални блок, у чијем је акрониму „А” стајало за Азербејџан?!). Ситуација је пошла од горег ка лошем кад је Вороњин (наравно, под притиском Запада) у последњем тренутку одбио руски „План козака”, који је предвиђао постепену реинтеграцију Придњестровља у састав Молдавије са јаким руским гаранцијама. Вороњин је тим чином посадио семе будућег рата, и пропустио прилику да заувек реши питање отцепљене републике, подлегавши притисцима Америке.

dodonputinАктуелни председник Молдавије Игор Додон, рекао је да је обнављање стратешких односа са Русијом његов приоритет и да је спреман за пуну сарадњу са вођством Придњестровља. „Неопходно је ујединити земљу“, рекао је Додон на састанку са председником Државне думе Вјачеславом Володинином. У Кремљу су намере назвали „веома позитивним корацима који могу да допринесу коначном решавању проблема”, али су нагласили да је повратак на „План козака” за сада на леду. За сада.

Али о чему се заправо ради данас, шта се то дешава на релацији Кишињев-Москва? Дешава се „свестрана сарадња.” И та сарадња са Молдавијом Русији је много важнија, него што се чини на први поглед.

Председници Молдавије и Придњестровља нису се састајали више од осам година. При чему, руку на срце, проблем није био само у Вороњину, проевропским либералима или прорумунским националистима у Кишињеву већ и у Тираспољу.

Постарији председник Придњестровља Игор Смирнов последњих година своје владавине, осећао се као апсолутни господар леве обале Дњестра, постајући с временом проведеним на власти тежак саговорник. Пошто је изгубио додир са стварношћу и подршку Москве, сачекало га је велико изненађење на председничким изборима – изгубио је. Али председник локалног парламента (Врховног савета) Анатолиј Камински, кога је подржавала Москва, такође је изгубио изборе. Нови лидер Придњестровља Јевгениј Шевчук није могао да нађе заједнички језик са руским руководством иако је покушавао.

Као резултат тих покушаја, дошло је трагикомичне ситуације: тим председника Шевчука измишљао је информације да би се привукла пажња Москве, али је једини резултат било погоршање. Тако је жеља Придњестровља да постане део Руске Федерације крајње иритирала Москву због очигледне дисонанце са руском спољном политиком украјинског вектора.

Током прошле године Шевчук, коме је готово цео мандат протекао у условима политичке кризе, није успео да поново буде изабран за други мандат. Променио се однос снага и у самој Молдавији: што се даље ишло са евроинтеграцијама, више је било фрустрираних Молдаваца. Треба додати да у случају Молдавије проблем са ЕУ није настао на фону хронично лоше економске ситуације, већ на проблему квалитета људи који су интеграцију спроводили. Тако је, на пример, бивши лидер проевропске коалиције и бивши премијер Влад Филат пре годину дана добио девет година затвора због невиђено бестидне корупције.

ЕКСПОЗИЦИЈА
Промене су дошле нагло и синхроно. Децембра 2016. овлашћења председника Придњестровља преузео је Вадим Красноселски (на слици испод), који је претходно победио на изборима са 62 одсто гласова. У Молдавији је Додон освојио гласове 52 одсто бирача и постао шеф државе недељу дана након Красноселског. Две недеље касније (4. јануара), догодио се први сусрет два председника за последњих осам година. Тачно три месеца касније, два председника срела су се и други пут.

„Претресали смо политичка питања. У суштини питања која олакшавају живот Молдавцима и грађанима Придњестровља”, изјавила су после историјског састанка два председника. Чак су се сложили да се поново покрене Савет о поравнању у 2+5 формату, у коме је 2 – Молдавија и Придњестровље, а 5 – Русија, Украјина, САД, ЕУ и ОЕБС (формат сахрањен акцијама председника Смирнова).

vadimkrasnoselskiВажно је схватити да је руска политика у вези са Придњестровљем остала непромењена дуги низ година. Њени практични интереси диктирају да се Придњестровље, које нема заједничку границу са Русијом, и Молдавија на крају процеса споје у једну федеративну државу или, још боље, конфедерацију, а мир би гарантовала Русија мировним војним контигентом. Такав договор решио би неколико проблема у и овако компликованој руској једначини украјинског фронта.

Прво, такво решење би променило изборни баланс у Молдавији – присталице стратешког односа са Русијом постају већина, док „евроинтегратори” и „Румуни” постају мањина. Друго, решење није скупо; очито неликвидна фирма под називом „Придњестровље” прелази у биланс Кишињева – Русија ресурсе може преусмерити на друга места. Треће, вођење мировног процеса постало би важан део међународне слике Русије или, ако више волите, њена „мека моћ” на делу.

Отприлике, ситуација је слична оној коју сада видимо у односу на друге – важније глобалне проблеме – решавању сиријске кризе у Астани. Русија гарантује завршетак крвавог сукоба у Сирији, имплементирајући у решење и заштиту својих интереса. Таквом политиком Русија увећава своју међународну цену и положај и минимизира штету изазвану покушајима Запада да се Русија изолује, успут побољшавајући свој спољни углед.

У тој истој кремаљској актн-ташни у једном тренутку био је и план за цео Блиски исток. Битним играчима би се могло прстом показати Придњестровље, где Москва делује као миротворац и гарант мира. На путу уједињења Молдавије и Придњестровља и даље је превише проблема, укључујући и отпор оваквом решењу значајног дела становништва ове две републике. Али то је она област дипломатије и политике у којој је и покушај вредан, па нека Додон и Красноселски наставе своје консултације и практичне кораке, за побољшање квалитета живота. Још јуче је била опасност од рата, а данас хуманитарни мировни процес. Боље Додон него тродон.

Москва подржава кораке које праве Додон и Красноселски, и то не само твитовима Пескова или Захарове већ и делима. Недавно је обновљена достава хуманитарне помоћи Придњестровљу у договору са Красносељским, за разлику од времена Шевчука и позног Вороњина. Додон такође показује добру вољу. Најновији пример – одлука Русије о повратку на руско тржиште 20 врста вина молдавских предузећа (основних извозни арткал) може се посматрати и као циљана подршка за председника који се бори за интересе локалних пољопривредника. Присуство или одсуство молдавских вина у руским рафовима нема никакве везе са политиком? Свако са зрнцем соли у глави разуме да је данас, можда више него икад, економија једнако политика. Запад не оклева да политички искористи приступ својим тржиштима – посебно финансијским – као инструмент политичког притиска. Због чега се онда чудити што Русија користи такве адуте, као што је приступ робе из трећих земаља на њено велико тржиште?

dodonkrasnoselskiПри свему поменутом, историјски пробој Додона и Красноселског нико не очекује. За почетак довољан је хуманитарни дијалог под руском гаранцијом, који ће заменити кризе и претњу ратом.

ЗАПЛЕТ
Друга ствар је да на овој стази поплочаној жутим циглама постоје два значајна проблема. Вероватно погађате који су јер им сведочите сваки дан и у Србији.

Први, фактичко стање двовлашћа, где су овлашћења председника ограничена у корист парламента, а парламент још увек води проевропска коалиција. Зато ОЕБС за сада одбија да обнови формат 5+2. Није јасно ко би о тим осетљивим питањима требало да одлучује. Додону и проруским снагама у Молдавији од велике би помоћи било учешће Придњестровља на молдавским изборима, посебно јер је проевропска влада ограничила гласање грађана који раде у иностранству.

Други, позиција суседа (Кијева). Владе Украјине и Молдавије практично су закључиле антируски савез, од којих је једна од последица актуелна блокада. Логично је, да успешно решавање било каквог геополитичког проблема у којима интересе имају Руси и Американци подразумева доследност, коју Вашингтон не може да има због свог украјинског пројекта.

Друга ствар је да мировни процес посматран из међународне заједнице, по дефиницији, изгледа много атрактивније него ратни сукоб. Тако да су акције Додона у овој области за Русију драгоцене саме по себи, без обзира на крајњи исход кризе.

ПЕРИПЕТИЈА
Који је најлакши начин да уплашена елита Молдавије врати државу под утицај НАТО? Изјавити да су у јеку припреме за руску агресију. Ових дана, већина новинара, портала и аналитичара у Молдавији фокусирана је на унутрашњу политику. Заиста, сусрети Игора Додона и Владимира Путина постали су свакодневна појава. Осим тога, док је у молдавском парламенту већина мандата концентрисана у рукама коалиције либерала и демократа, неформални лидер социјалиста Додон, упркос добрим намерама, не може да оживи стратешко партнерство са Москвом.

Са друге стране, код Молдаваца уопште није популарна прича која прати многобројне посете Павла Филипа (на слици испод лево) и његових министара земљама Западне Европе. Уосталом, као по правилу већина тих путовања завршава се празним обећањима, која се затим емитују у ударним ТВ терминима. Не може се отети утиску да су и западни молдавски партнери уморни од честих сусрета са изасланицима Плахотњука и да су се дефинитивно уморили и од олигарха лично. Логично је претпоставити да је ова друга „досада” веома забринула сиву еминенцију и најбогатијег човека Молдавије.

На крају крајева, користећи услуге западних амбасада, олигарх је заправо узурпирао власт, а кроз мрежу невладиних организација Влад П. је створио систем за умножавање личног богатства.

pavelfilipПоследњих неколико година фраза „Руси долазе” је нека врста лозинке за земље бившег Источног блока, после које обавезно добијају репрограмирање дуга код ММФ и војну помоћ НАТО. Међутим, чак и прекоокеански управници понекад захтевају доказе. Плахотњук се није трудио да измишља топлу воду, уосталом прочитајте и сами – присуство руских трупа у Придњестровљу у најширем смислу те речи је помоћ Москве становницима непризнате републике у настојању да створе слику бораца против „агресије” прозападних политичара у Кишињеву.

И, да нико не би посумњао да је у току покушај провођења „Кримског сценарија”, овај пут на обалама Дњестра, неопходан је емотивни наступ било ког званичног представника Москве или Придњестровља... На антируске изјаве и поруке на друштвеним мрежама молдавских либерала Москва очигледно не обраћа пажњу, водећи се логиком да је немогућа расправа са лудацима. А и како замерити Русима?

Уз темељну медијску припрему, могла је да прође провокација на међународном аеродрому у Кишињеву. Шта се десило? Молдавска полиција је 12. маја привела главног уредника Руских вести Дмитрија Ермолаева, а само недељу дана касније и миротворца Алексеја Шкаранду. Овом последњем су биле одузете личне ствари, укључујући и орден додељен поводом „70 година победе у Великом отаџбинском рату”. У таквој ситуацији Москва се огласила тек једном изјавом на састанку Заједничке комисије за контролу и мировне операције, захтевајући објашњење од Кишињева. Међутим, провокативне акције молдавске полиције нису се смањиле после протеста Москве – напротив.

За наредну фазу борбе против “руске агресије” Плахотњук је затражио подршку Киева, који је, гле чуда, одлучио да не откаже помоћ молдавском олигарху. Украјина је, почевши од 20. маја, забранила транзит преко своје територије за прехрамбену робу намењену тржишту Придњестровља. С обзиром на спољну зависност Придњестровља, та одлука има изузетно негативан утицај на безбедност у региону. Имајте на уму податак да се на леву обалу Дњестра свакодневно испоручује роба из 29 земаља, укључујући и Украјину. Ко ће први бити погођен оваквом криминалном политиком? Није тешко погодити јер, како то обично бива, највеће жртве ће бити обични људи – Руси, Молдавци, Украјинци...

Данас је тешко предвидети какав одговор спрема Москва на овај злочин против човечности, да ли ће локални лидери успети да се договоре преко дипломатских канала, или ће акције поменутог олигарха резултирати драматичним последицама. После свега остаје чињеница: Кишињев предвођен либералима и демократама направио је још један корак ка трајној подели Молдавије. У исто време, примена политике мирне реинтеграције и мирног решења, изречене из уста политичких послушника Плахотњука, звуче као обично ругање. За 30 сребрњака америчке слуге у Молдавији починиле су злочин, који за циљ има само патњу обичних људи и неповратни губитак територија на левој обали Дњестра.

Назвати украјинску блокаду за прехрамбене производе Придњестровљу једноставно грозотом, не објашњава у потпуности сву сложеност ситуације. Узимајући у обзир степен зависности непризнате републике од спољних произвођача хране – у питању је потенцијални геноцид. Украјину, наравно, такво детаљисање не занима. Након завршене тираде о „руској агресији”, Украјина је спремна за већину ствари забрањених међународном правном регулативом, поводећи се за примером Хрватске која је протерала грађане српске националности са благословом САД без икаквих последица. Само Придњестровље, које ће се наћи у позицији Лењинграда опседнутог од нациста, не интересује провинцијалне геостратеге. Као што је и случај са Донбасом, потребна је само земља, а не и људи који на њој живе. Нико од провинцијалаца не размишља да овакви поступци могу директно да изазову нови рат између Молдавије и Придњестровља. Један хитац испаљен на граници може бити довољан за почетак. Одмрзавање сукоба, који је 25 година замрзнут мировном операцијом под окриљем Руске Федерације, данас звучи потпуно реално. Такав, негативан развој ситуације био би веома непожељан за Молдавију и Украјину. Али, пошто украјинска влада не може да мисли бар на тренутак својом главом, већ се руководи искључиво туђим интересима, мрачни сценарио може се изненада десити.

pridnjestrovljeУ том случају, украјинско-молдавски партнери моћи ће да се жале тек Спортској прогнози и сличним организацијама и да се код њих распитају – колика је квота да ћемо ускочити на последњи лет за Вашингтон?

РАСПЛЕТ
Решења кризе још није на видику, али пажљиво ћемо пратити развој догађаја у Молдавији и Придњестровљу, јер ће евентуални дипломатски успех Русије дати ветар у леђа не само нама на Балкану већ свим слободним народима да се окрену источном миру, насупрот западном немиру.

_______
Извори:

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%A3%D0%90%D0%9C

https://www.vz.ru/politics/2017/5/30/872427.html

https://ru.sputnik.md/society/20170309/11566005/chto-budet-delat-filat-tjurma-zakrytogo-tipa.html

https://ria.ru/world/20170530/1495377272.html

https://russian.rt.com/ussr/foto/371653-armiya-moldavii-voiska-foto

https://vz.ru/world/2017/3/30/864164.html

https://izvestia.ru/news/688700

https://112.ua/statji/pridnestrove-vybralo-prezidenta-chto-nado-znat-o-vadime-krasnoselskom-358719.html

https://life.ru/t/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/980097/smi_pridniestrovie_budiet_ispolzovat_flagh_rossii_naravnie_s_natsionalnym

https://ru.crimemoldova.com/dossier/vladimir-plakhotnyuk/

https://www.geopolitica.ru/news/aleksandr-dugin-vstretilsya-s-prezidentom-moldovy-igorem-dodonom

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.