Menu
RSS

СЛОМЉЕНА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

velikabritanijaizbori201702СИНИША ЉЕПОЈЕВИЋ

Политичко-пословна елита не схвата шта се дешава, не разуме процес који се не може зауставити. Порука јавности је јасна – овако више не може


Ванредни парламентарни избори у Великој Британији су донели велико изненађење у земљи која традиционално избегава изненађења. Изван партијских страсти, разочарења и одушевљења, који се не смирују, најважније је то што су резултати избора показали да довољна већина британских гласача не подржава политички концепт који је већ двадесет година на сцени. Такозвани неолиберални концепт темељен на медијским лажима, бројним ратовима и војним интервенцијама, бескрупулозној пљачки обичног човека кроз смањење јавних расхода и социјалне и здравствене заштите, приватизацији свега и свачега што су генерације стварале је доживео пораз. То је јасна порука јавности на овим изборима, која је сломила политичку сцену Велике Британије. Десила се потпуно нова политичка динамика и политички живот се темељно изменио. То је добра вест за Уједињено Краљевство.

Политичко-банкарско-медијска мафија настоји да потисне ту чињеницу и јавности нуди приче како је за резултате избора крива лидер конзервативаца Тереза Меј и како је Џереми Корбин, вођа лабуриста победио. Чињеница је, међутим, да је Тереза Меј ипак победила, али је изгубила 12 посланичких места и већину у Парламенту. Нову владу ће формирати у коалицији са северноирским протестантима и њиховом Демократско-унионистичком партијом (DUP). Лабуристи, међутим, нису победили али су добили нових 30 посланика, што је у основи равно победи мада није победа. Далеко је, међутим, важније то шта се десило под лидерством Џеремија Корбина, старомодног социјалисте и човека кога већ годину и по дана, откад је изабран за лидера, медији толико блате и извргавају руглу. И ту уствари лежи кључни значај резултата ових парламентарних избора.

ТАЈНА КОРБИНОВОГ УСПЕХА
Корбин (68) није део савремене политичке класе, и од почетка, од пре 34 године, када је постао посланик, није мењао ставове. Социјалиста је старог кова и велики противник ратова и НАТО. Он је против свега што чини политику Британије у последњих преко тридесет година. Био је један од најгласнијих противника бомбардовања Србије и каснијих ратова у Ираку и Авганистану. Не личи ни на те медијски атрактивне младе углађене типове чија је сексуалност под знаком питања који сада доминирају политичком сценом Британије, први пут је обукао одело пре годину дана, три пута се женио, садашња трећа жена му је Колумбијка, и није завршио факултет. За лидера лабуриста је изабран септембра 2015. године захваљујући тек измењеним партијским правилима. Раније је важило правило да посланици лабуриста направе селекцију кандидата, чиме суштински одређују ко ће бити лидер, али измењена правила пресудну реч дају партијском чланству, а не посланицима. Тако је Корбин убедљиво победио са 66 одсто. Онда је уследила серија напада посланика лабуриста, скоро да нико није хтео да буде у његовој опозиционој влади у сенци, и то је уз подршку медија била невероватна кампања, на махове гора него она против Слободана Милошевића и касније Садама Хусеина.

velikabritanijaizbori201703Али Корбин је издржао јер га је чланство подржавало. Напади су уствари долазили од посланика Тонија Блера. Корбин је јавно рекао да би Блер требало да иде у затвор за ратне злочине које је починио. Кампању за ове његове прве изборе као лидера лабуриста водио је лично по градовима Британије, разговарао са обичним људима. Износио је ставове који су исти као и пре тридесет година, ништа није променио, залаже се социјалну правду, против приватизације и за бесплатно школовање и здравствену заштиту. И, што је за садашњу јавну климу најгоре, залагао се за сарадњу са Русијом. Корбин је, дакле, против такозваног неолибералног модела, чији је Британија последњих деценија шампион. Против је ратова и војних интервенција, што му је такође донело гласове породица погинулих војника којих, нажалост, није мало. Освојио је гласове јер није лагао, он је то што јесте, није никога пљувао, него је само говорио оно што мисли и како види Британију. Другим речима, Корбин је против свега онога што је оличавао Тони Блер и људи су му поверили гласове. Ту је суштина, довољна већина Британаца је одбацила Блеров модел и Блерову политику, и ови избори су коначан крај блеризма и његове политичке мафије. И то не само у Лабуристичкој партији него и на целој политичкој сцени. Избори су и крај Блерове ере, и ту је њихова кључна важност.

ЗАШТО ЈЕ НАПАДНУТА ТЕРЕЗА МЕЈ
Владајући конзервативци нису ни наговестили да ће раскинути неолиберални политички концепт и настојали су да кампању сведу на излазак Британије из Европске уније, Брегзит. То је била грешка јер Брегзит ипак није био тема ових избора изузев у Лондону где је највећа концентрација проевропске елите. Уврежено је мишљење да су лабуристи за ЕУ и да се противе Брегзиту. То је тачно међу Блеровим посланицима, али Корбин не припада том естаблишменту. Он је јасно рекао да Брегзит иде својим током, то се не може довести у питање. Према томе, он је избио тај адут конзервативаца. Уосталом, Корбин је вероватно већи евроскептик него Тереза Меј. Његов став је да је ЕУ „империјалистичка творевина“ и да би је требало укинути. На тај начин су ванредни избори преусмерени на унутрашњи политику, и то је било кључно. Корбин је привукао већину гласова на унутрашњој политици, на домаћим темама.

mejtramp01Ништа мање важно није ни то што се дешава са Терезом Меј и око ње у Конзервативној партији. Она је постала премијер пре мање од годину дана и уживала је заиста велику популарност. Та популарност није била лажна. Јавности је представљано да је расписала изборе због јаког мандата за преговоре о изласку из ЕУ, што је била обмана. Брегзит не зависи од мандата владе, јер мандат је дат референдумом, а не парламентарним изборима. Суштина је у унутарпартијским сукобима и њеној жељи да стекне легитимитет пошто је за лидера странке, па тако и премијера, именована, није бирана јер је после оставке Дејвида Камерона била једини кандидат. И, када је расписала ванредне изборе, све је ишло у духу њене приметне популарности. И онда за један дан долази до лома, до промена, сви су се окренули против ње па чак и штампа која је њу до тада подржавала. Она је за трен постала највећи проблем. Од Корбина се прешло на Терезу Меј. Нешто се десило, а јавност не зна шта јер она јавно није износила неке политичке идеје које би биле радикалне. Чак и тај такозвани „порез на деменцију“ је вештачки изазван проблем. Занимљиво је да се обрт десио после терористичког напада у Манчестеру, када су она и њени најближи оштро реаговали на америчко уплитање не само у медијско извештавање него и у истрагу. После тога су дошли њени разговори са америчким председником Доналдом Трампом током самита Групе 7 на Сицилији. То је било у четири ока и у шетњи парком. Од тада креће хајка на Терезу Меј. То је била веома агресивна хајка, па је на крају добро и прошла, изгубила је 12 места, од тога осам у Лондону, али је и даље највећа партија у Парламенту. Зашто се десио тај обрт велика је тајна. Можда би део одговора могао да лежи у анализи оних који предводе нападе на Меј. Сви од реда, од политичара до медија, су они за које је познато да су у интензивним везама са америчком и британском „дубоком државом“, пре свега са америчком. Против Терезе Меј је „дубока држава“. То је освета поражених на америчким председничким изборима и прошлогодишњем референдуму о Брегзиту. Ти људи вероватно знају нешто што јавност не зна, а то би могли бити њени планови за неке реформе које њих погађају, од реформе Дома лордова, који је у данашњем демократском свету најнедемократскија институција, па до разоткривања терористичке позадине. Тај разговор са председником Трампом би ипак могао бити кључни одговор.

ПОБУНА ГРАЂАНА
Ако је за утеху, Тереза Меј је највише учинила у Шкотској, што је за судбину Уједињеног Краљевства веома важно. Добар број бирача је подржао њу и њене конзервативце, па су у Шкотској добили 12 места а имали само једно. Доминантна Шкотска национална партија је изгубила 21 посланика, што значи да политика независности и одржавања новог референдума нема више довољну подршку. Независност Шкотске није више доминантна тема.

Шта год да је у позадини, резултати ванредних избора су донели нову реалност – политичка сцена Британије је сломљена и настаје потпуно другачија политичка динамика. Али требало би подсетити да је ипак реч о процесу, ови избори су само део тог процеса. Кључни корак је био референдум о изласку из ЕУ, Брегзит је уствари начео политички лом. Брегзит је био први јасан искорак у побуни против естаблишмента. И тада се Британија променила. О наставку побуне сведочи и велика излазност на изборе. Изашло је 68,74 одсто бирача, а просек у Британији је испод 50 процената. Поражени естаблишмент и „дубока држава“ се, међутим, неће тако лако предати. То значи да Британија улази у период озбиљне политичке нестабилности, који би могао да потраје и са чак радикалнијим последицама него што се претпоставља. Утисак је да политичко-пословна елита још увек не схвата шта се дешава, не разуме процес који се не може зауставити. Порука јавности је јасна – овако више не може.

velikabritanijaizbori201701У таквом амбијенту важно је и питање које би могле бити последице за Балкан, тачније јужнословенске земље. Британија, наравно, није више велика сила и њен утицај је знатно мањи него што пишу новине али у Лондону влада уверење да је такозвани Западни Балкан још једини простор у Европи где Уједињено Краљевство има неки статус. И за очекивати је да ће Западни Балкан управо бити простор демонстрације важности Британије и њеног утицаја. Али, објективно, она нема довољно капацитета, поготово сада када излази из ЕУ, па је вероватније за очекивати да ће у још већој мери бити подизвођач америчких радова за шта Лондон, захваљујући својојој безбедносно-дипломатској мрежи, још увек има неких могућности. Утолико пре што Балкан неће бити у врху политичког радара британске владе, па ће оперативни послови бити препуштени нижим нивоима администрације, у преводу обавештајној служби и невладним организацијама, лобистима. Та њена улога би сада могла бити чешће коришћена јер се на јужнословенском простору интензивира сукоб америчких са интересима неких кључних земаља ЕУ а не треба потценити ни присуство Русије и Кине.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.