Menu
RSS

ВЕЛИКА ИГРА КИНЕ И САД ИЛИ МАКИНДЕРОМ ПРОТИВ МАХАНА

vucickina01ЏОЗЕФ НАЈ

Зашто би САД требало да поздраве кинески пројакат Појас и Пут


Прошлог месеца кинески председник Си Ђинпинг био је домаћин веома добро организованог форума Појас и пут у Пекингу. Дводневни догађај привукао је 29 шефова држава, укључујући Владимира Путина, и 1.200 делегата из преко сто земаља. Си је кинеску иницијативу Појас и пут (BRI) назвао „пројектом века“. А 65 земаља учесница, са око четири и по милијарде становника, чине две трећине светске копнене масе.

Први пут најављен 2013, Сијев план интеграције Евроазије кроз билионе долара инвестиција у инфраструктурне пројекте од Кине до Европе, са продужењима до Југоисточне Азије и Источне Африке, назван је кинеским новим Маршаловим планом и великом стратегијом. Неки су форум такође видели и као Сијев покушај да попуни празнину коју је оставило Трампово повлачење из Обаминог Споразума о транспацифичком партнерству.

Амбициозна кинеска иницијатива ће обезбедити преко потребне аутопутеве, железничке пруге, луке и електране у сиромашним земљама. Такође ће охрабрити кинеске фирме да повећају улагања у европске луке и железнице. „Појас“ укључује масовну мрежу друмских и железничких веза широм Централне Азије, а „пут“ се односи на низ поморских рута и лука између Азије и Европе.

Марко Поло би био поносан. Ако Кина одлучи да свој вишак финансијских резерви искористи за креирање инфраструктуре како би помогла сиромашним земљама и побољшала међународну трговину, она ће тиме обезбедити нешто што бисмо могли назвати глобалним јавним добром.

ДА ЛИ ЈЕ BRI ВИШЕ ДИМ ЗА ЈАВНОСТ ИЛИ ИНВЕСТИЦИОНА ВАТРА?
Наравно, кинески мотиви нису искључиво добронамерни. Преусмеравање огромних девизних средстава од нископродуктивних америчких државних обвезница ка високопродуктивним инфраструктурним инвестицијама има смисла, а тиме се отварају и алтернативна тржишта за кинеску робу. С обзиром да кинеске компаније које се баве производњом челика и цемента имају проблема са вишком робе, кинеске грађевинске фирме ће профитирати од нових инвестиција. Како се кинеска производња премешта ка мање приступним провинцијама, побољшање инфраструктурне повезаности са међународним тржиштима одговара развојним потребама Кине.

Али да ли је BRI више дим за јавност него инвестициона ватра? Судећи према Фајненшенел тајмсу, прошле године су опале инвестиције у Сиовој иницијативи, што је подстакло сумње да су комерцијална предузећа једнако привржена као влада. Пет препуних теретних возова сваке недеље из Чунгкинга креће за Немачку, али само један пун воз се враћа.

Цена копненог транспорта из Кине ка Европи још увек је дупло скупља од транспорта морским путем. Фајненшенел тајмс наводи да је BRI, „нажалост, пре широка политичка визија него практични инвестициони план“. Штавише, постоји опасност од дугова и невраћених позајмица у пројектима за које се испостави да су економски „бели слонови“, а безбедносни конфликти могли би угрозити пројекте који пролазе преко толико много граница. Индија није срећна што ће видети веће кинеско присуство у Индијском океану, а Русија, Турска и Иран имају сопствене агенде у Централној Азији.

Ксијева визија је импресивна, али хоће ли имати успеха као велика стратегија? Кина рачуна на старе геополитичке претпоставке. Пре сто година, британски геополитички теоретичар Халфорд Макиндер тврдио је да онај ко контролише светско острво Евроазије, тај контролише цео свет. Америчка стратегија, са друге стране, дуго је фаворизовала геополитичке увиде 19-вековног адмирала Алфреда Махана, који је наглашавао важност поморске моћи и Римленда (енглеска сложеница Rimland је познати геополитички појам састављен од речи rim, што значи обод или оквир и land, што значи земља; прим. прев.).

kinasamit201702На крају Другог светског рата, Џорџ Ф. Кенан је приликом развоја своје хладноратовске стратегије обуздавања Совјетског Савеза усвојио Маханов приступ, тврдећи да, уколико Америка на два краја Евроазије буде у савезничким односима са острвима Британијом и Јапаном и полуострвом Западне Европе, биће у могућности да креира баланс глобалне моћи који ће ићи у прилог америчким интересима. Пентагон и Стејт департмент су и даље организовани дуж ових линија и мало пажње посвећују Централној Азији.

Доста тога се променило у ери интернета, али географија је и даље важна, упркос наводној смрти дистанце. У 19. веку добар део геполитичког ривалства вртео се око „Источног питања“, односно питања ко ће контролисати области којима је управљала посрћућа Отоманска Империја. Инфраструктурни пројекти попут железнице Берлин – Багдад подизали су тензије међу великим силама. Хоће ли те геополитичке борбе сада заменити „Евроазијско питање“?

МАКИНДЕР И МАРКО ПОЛО ПРОТИВ МАХАНА И КЕНАНА
Са BRI, Кина се клади на Мaкиндера и Марка Пола. Али копнена рута кроз Централну Азију ће оживети 19-вековну „Велику игру“ за утицај коју су водиле Британија и Русија, као и некадашње империје Турска и Иран. Истовремено, поморски „Пут“ кроз Индијски Океан додатно подгрева ионако актуелно ривалство Кине и Индије, а извор тензија су кинеске луке и путеви кроз Пакистан.

САД се кладе на Махана и Кенана. Азија има сопствени баланс моћи, а ни Индија, ни Јапан, ни Вијетнам не желе кинеску доминацију. Они виде Америку као део решења. Америчка политика није обуздавање Кине – погледајте само масовну трговинску и студентску размену између две земље. Али, како се Кина – занесена визијом националне величине – буде упуштала у териотријалне спорове са земљама са којим дели поморску границу, тако ће их гурати у наручје Америке.

Заиста, кинески проблем је „самообуздавање“. Чак и у ери интернета и друштвених мрежа, национализам остаје доминантна снага.

Све у свему, САД би требало да поздраве кинески BRI. Као што је рекао Роберт Золик, бивши трговински представник САД и шеф Светске банке, ако раст Кине доприноси пружању глобалних јавних добара, САД би требало да охрабре Кину да постане „одговоран актер“. Осим тога, може се појавити шанса да америчке компаније профитирају од инвестиција у том пројекту.

onebeltoneroadСАД и Кина могу много да добију од сарадње поводом разних међународних питања, попут монетарне стабилности, климатских промена, нормативизације сајбер света и борбе против тероризма. Иако ће BRI Кини обезбедити геополитичке добитке, као и трошкове, мало је вероватно да ће то бити пресудно у великој стратегији, као што верују неки аналитичари. Теже питање је могу ли САД одрадити свој део посла.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


Project Syndicate

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.