Menu
RSS

КРВ НА РУТИ НОВОГ ПУТА СВИЛЕ

sialtaniПЕПЕ ЕСКОБАР

Последње што Пекингу треба је глупи вештачки застој оличен у новом фронту егзистенцијалног рата између Куће Сауда и Ирана


Главни спољнополитички императив Кине је да се уздржава од мешања у унутрашње односе других држава и да задржи пословично добре односе са кључним политичким актерима – чак и када се они међусобно држе за гушу. Па ипак, за Пекинг је крајње мучно да гледа развој непредвидивог саудијско-катарског одмеравања. Крај није на видику, а могући сценарији укључују чак и смену режима и сеизмичке геополитичке заокрете у југозападној Азији, која се у западноцентричној визури назива Блиским истоком.

А крвави трагови у Југоисточној Азији не могу да не донесу велике проблеме Новом путу свиле, сада преименованом у Иницијативу појас и пут (BRI).

Кад је Трамп рекао: „Одлучио сам... да је дошло време да се Катар позове на прекид финансирања (тероризма)“, он је суштински преузео заслуге за организовану изолацију Дохе од Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, што је последица његовог сада већ чувеног плеса са мачом у Ријаду. Високи Трампови званичници настављају да тврде како Катар никад није био тема разговора са Саудијцима. Државни секретар Рекс Тилерсон, бивши генерални дикретор Ексон мобајла и потврђени заговорник старе линије за Блиски исток, учинио је све што је могао да ублажи драму – свестан да Катар неће имати разлога да продужи домаћинство ваздушној бази Ал Удеид и Централној команди (Centcom) непријатељске суперсиле.

У међувремену, Русија – омиљени непријатељски ентитет Белтвеја – све се више приближава Катару, још од аквизиције која је означила преокрет у међусобним односима, када је почетком децембра Катарски инвестициони орган (QIA) постао власник 19,5 одсто акција руског енергетског гиганта Росњефта. То се претворило у економско-политички савез два највећа светска извозника гаса, што објашњава зашто је Доха – која још увек има отворену трајну канцеларију у седишту НАТО – нагло гурнула своје „умерене побуњеника“ у Сирији под економски аутобус.

Русију и Кину повезује комплексно, мултивекторско стратешко партнерство. Пекинг је, дајући предност економским интересима, заузео прагматичан став и није покушавао да игра политичку улогу. Будући да је највећи светски произвођач и извозник, мото Пекинга је кристално јасан: „Трговина, а не ратови“.

Али шта ако Југозападна Азија у догледној будућности буде у сталном предратном стању?

ИРАН КАО НАЈБОЉИ КИНЕСКИ BRI ПАРТНЕР
Кина је највећи трговински партнер Катара. Пекинг је активно преговарао о бесцаринском споразуму са Заливским саветом за сарадњу (GCC) пре актуелног раскола. Могуће је да ће се Катар у будућности чак и повући из GCC.

Катар је такође за Кину други највећи извор природног течног гаса (LNG), док је Саудијска Арабија трећи највећи снадбевач Кине нафтом. Кина је 2010. године сменила САД на позицији највећег извозника у Југозападну Азију, истовремено учврстивши позицију највећег увозника енергената из тог дела света.

trampsaudКад је краљ Салман недавно посетио Пекинг, Кућа Сауда је узбуђено прогласила „кинеско-саудијско стратешко партнерство“, базирано на потписивању уговора вредног 65 милијарди долара. Партнерство заправо зависи од петогодишњег споразума о безбедносној сарадњи између Кине и Саудијске Арабије, који укључује борбу против тероризма и заједничке војне вежбе. Много ће зависити од тога да ли ће профитабилни коридор Црвено море – Аденски залив бити ослобођен политичких превирања.

Наравно, сумњу изазива чињеница да је саудијско-арабијски вахабизам идеолошка матрица салафи-џихадизма, који прети не само Југозападној Азији и Западу већ и самој Кини.

Нови Пут свиле предвиђа кључну улогу за GCC у погледу међусобних инвестиција, што је заштититни знак кинеске win-win стратегије. У идеалном свету саудијска „Визија 2030“, модернизациони програм ратног принца Мухамеда бин Салмана (MBS), који оставља без даха, могао би теоретски широм Југоисточне Азије засенити привлачност салафи-џихадистичке идеологије даешовског типа. Оно што иранофобични принц Бин Салман изгледа не разуме је да Пекинг заправо даје предност својим економским односима са Техераном, утемељеним у BRI.

Почетком прошле године, кад је председник Си Ђипинг посетио Техеран, он и председник Рохани обећали су да ће кинеско-иранску билатералну трговину у наредних 10 година подићи на вртоглавих 600 милијарди долара, при чему је највећи део те цифре повезан са пројектом BRI.

Кина и Иран послују на озбиљном нивоу. Сад већ дуже од годину дана функционише директна теретна линија која на 12-дневном путу од Кине до Ирана пресеца Централну Азију. То је само увод у повезивање високобрзим железницама које ће преко територије Ирана повезати Кину и Турску, што је пројекат који би требало да буде завршен почетком 2020-тих.

А у (далекој?) будућности пацификована Сирија ће такође имати функцију BRI чвора. Пре рата сиријски трговци су били најважнији трговци на мало у оквиру трасе Пута свиле од Леванта до Јивуа (источна Кина).

BRI И ТУРСКА, ЕГИПАТ И ИЗРАЕЛ
Кад се говори у кинеском Морском путу свиле, не ради се ту само о претећем „низу бисера“ – већ пре свега о лучној инфраструктури, коју ће градити кинеске компаније, конфигуришући кључне зауставне тачке BRI у Индијском Океану, Црвеном мору, Суецу, па све до луке Пиреј у грчком делу Медитерана. Пирејем још од августа 2016. располаже и управља кинески COSCO. Ово унапређено и модернизовано контејнерско трговинско чвориште између Источне Азије и Запада већ сада је најбрже растућа лука Европе.

Са своје стране, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је већ јасно ставио до знања да се сфера турских националних интереса протеже од „Суецког канала, суседних мора, па све до Индијског океана“. Иако је Анкара успоставила базу у Катару – у коју тренутно упловљавају њене трупе – такође је основала и турско-саудијски Савет за стратешку сарадњу.

katarlngtankerМогуће је да се Анкара полако али сигурно стратешки окреће Русији, а у прилог томе говори и зелено светло за Турски ток. Међутим, то се може тумачити и као заокрет ка Кини – са којом се, упркос препрекама којих ће бити, очекује јачање сарадње у свим кључним областима, од чланства у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци (AIIB), до чланства у Шангајској организацији за сарадњу (SCO).

И Турска и Иран – потенцијални пуноправни члан у ШОС већ од следеће године – активно подржавају Катар у актуелном спору, укључујући и редовне пошиљке хране. То још једном показује да Пекинг не може себи тек тако дозволити да буде политички увучен у суштински злоћудну и сложену иранско-саудијску борбу за регионалну доминацију. Још једном – BRI све одређује.

Египат је посебан проблем. У тренутном спору се сврстао уз Ријад. На крају крајева, председник фелдмаршал Ал Сиси зависи од „дарежљивости“ Куће Сауда.

Нова египатска престоница (величине Сингапура) источно од Каира финансира се кинеским инвестицијама, које су само на крају прошле године износиле 35 милијарди долара и настављају да расту. Додатни бонуси укључују олакшање валутних свопова, које је омогућио Пекинг, што египатској економији доноси преко потребни подстицај. Ахмед Дарвиш, председавајући Економске зоне Суецког канала, нема ништа осим речи хвале за Пекинг, највећег инвеститора у Коридор Суецког канала.

Затим је ту и растућа израелско-кинеска конекција. Израел подржава антикатарски блицкриг Саудијске Арабије и Емирата у суштини зато тога што је то још један посреднички рат против Ирана.

Кина се надмеће за изградњу високобрзе железнице која би повезала Црвено море и Медитаран (Red-Med). Ако море пословних контејнера буде могуће сместити близу Еилата, Кинези ће преко Red-Med железнице моћи да врше претовар терета директно у Пиреј – што би била алтернативна рута за Коридор Суецког канала, у којем опет учествују Кинези.

На свим фронтовима одвија се подивљало повезивање. Компанија Шангај интернешнал порт груп (Shanghai International Port Group) управља Хајфа луком. Кинески Харбоур инжењеринг (Harbor Engineering) ће градити 876 милиона долара вредну луку у Ашдоду. Израел је већ највећи извозник напредне пољопривредне технологије у Кину – на пример, у домену дестилације воде, аквакултуре и сточарства. Пекинг жели још израелског увоза у области биомедицине, чисте енергије и телекомуникација. Коначни аргумент је неминовно чланство Израела у Азијској банци за инфраструктурне инвестиције.

sirohaniМоже се рећи да ће све што се од сада буде догађало у Југоисточној Азији бити условљено и повезано са BRI – трговинским друмско-поморским суперкоридором који повезује Источну Азију, Југоисточну Азију и југоисточну Европу. Фокусиран на тај пројекат као свеобухватни погон мултиполаризације, „инклузивну“ глобализацију 2.0 и брзо ширење информационих технологија, последње што Пекингу треба је повратак у прошлост, односно глупи вештачки застој оличен у новом фронту егзистенцијалног рата између Куће Сауда и Ирана, у којем би се Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Египат и Израел сукобили са Катаром, Турском, Ираном и – Русијом.

Претходних ноћи се слабо спавало у Жонгнанхају (Zhongnanhai).

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

Asia Times

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.