Menu
RSS

АНАЛИЗА АМЕРИЧКОГ РАДИЈА: САД И ЕУ

trampmerkel08ДРАГАН ШТАВЉАНИН

Иако је Трамп желео да Европа преузме већу одговорност, вероватно није очекивао овако одлучну реакцију лидера на Старом континенту



Све учесталије несугласице између Сједињених Америчких Држава и Европске уније подсећају на свађу у породици које, ако се не превазиђу, могу да заврше и разводом. Наравно, две заједнице се не могу тек тако разићи као двоје људи који су некада били блиски. Међутим, спорови између два традиционална трансатлантска савезника изашли су изван оквира типичне разлике у мишљењима око практичног аспекта неког питања.

Након избора Доналда Трампа за америчког председника, Вашингтон и европске престонице се све више размимоилазе и око суштинских питања, па чак и око виђења самог концепта либералне демократије као кључне вредности која их је чинила природним савезницима још од 19. века, када САД ступају на међународну сцену, без обзира на повремене разлике у интересима.

Чак се и Немачка, која је изазвала два светска рата, због чега су САД оба пута ушле у сукоб на Старом континенту, на крају нашла у том трансантлантском савезу демократских земаља.

ТРГОВИНА У РАЉАМА ПОЛИТИКЕ
Једна од кључних тачака спорења је слободна трговина. САД, које су биле главни иницијатор глобализације од 70-тих са укидањем баријера за пословање, од Трамповог доласка на власт све више је склона протекционизму. Он је већ повукао земљу из транспацифичког трговинског споразума.

На састанку са лидерима ЕУ крајем маја у Бриселу, Трамп је критиковао Немачку и њену продају аутомобила у САД.

„Немци су лоши, јако лоши. Гледајте милионе возила које продају у САД. Ужасно. Ми ћемо то прекинути”, рекао је Трамп, према наводима недељника Шпигл. Мада је после било различитих интерпретација које је речи заиста употребио, суштина је остала неупитна: Бела кућа у случају Немачке, као и претходно Кине, сматра да су оне оствариле суфицит у трговини са САД на некоректан начин.

То је велики заокрет у ставу америчке администрације имајући у виду да је деценијама један од покретача њене економије снажна унутрашња тражња а која се поспешује и буџетским, али и трговинским дефицитом, који омогућава увоз квалитетних и релативно јефтиних производа, пре свега из Кине.

Међутим, чињеница је да немачке компаније производе „милионе аутомобила” у самим САД – отприлике колико и продају.

У критикама ЕУ, амерички председник је – поводом Брегзита, према којем се позитивно одредио – отишао далеко тврдећи да је „Унија делимично и основана како би потукла САД у трговини, зар не? Дакле, мени је прилично свеједно да ли је она подељена или уједињена”.

У међувремену, немачка канцеларка Ангела Меркел је изјавила да ће настојати да се током председавања њене земље Групом 20 највећих светских економија (Г-20), у јулу у Хамбургу, оствари напредак у слободној и фер трговини, али да то неће ићи лако „с обзиром на нову америчку администрацију”.

severnitok00Несугласице око економије су се испреплетале и са политиком. ЕУ је критиковала одлуку Сената САД да прошири санкције против Русије, којима ће бити погођене и европске компаније укључене у заједнички гасовод са Москвом Северни ток-2”.

Тако су аустријски канцелар Кристијан Керн и шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел навели у заједничком саопштењу да „не могу да прихвате претњу илегалним и екстратериторијалним санкцијама против европских компанија”.

Они су оптужили САД да покушавају да помогну снабдевачима америчког природног гаса на штету њихових европских ривала. САД су већ почеле да извозе овај енергент у Пољску.

„Европско снабдевање енергентима је питање за Европу, а не за САД”, наводи се у заједничком саопштењу.

Наиме, половину трошкова изградње Северног тока-2 плаћа руски Гаспром, а другу половину британско-холандска компанија Ројал Дач Шел, француски Енџи, аустријски ОМВ и немачке фирме Унипер и Винтершел.

Вашингтон очито рачуна и на поделе у европском блоку о снабдевању енергијом, јер балтичке земље, затим Шведска, Пољска и Словачка сматрају да ће се тиме наставити зависност Старог континента од руског гаса, а што ће омогућити јачање утицаја Москве.

Северни ток-2 би смањио важност украјинског коридора за транспорт гаса, што би, према мишљењу Вашингтона, угрозило реформе у тој земљи. У разним геополитичким пројекцијама помиње се и стара идеја о такозваној осовини Берлин – Москва, која сеже још у Бизмарково време, која подразумева пре свега њихово стратешко економско партнерство, на шта се са подозрењем гледа не само у САД већ и многим европским престоницама, пре свега у Лондону.

Но, да су несугласице између ЕУ и САД отпочеле и пре доласка Трампа на власт, те да је реч о њиховим веома сложеним односима, управо показују поменуте санкције Русији, које је готово једногласно увео Сенат, дакле и републиканци и демократе. Штавише, Бела кућа је тражила опрезнији приступ који би омогућио извршној власти да ублажи казнене мере Москви уколико се ситуација промени.

Иако је и ЕУ подржала санкције Русији, много је више отпора оваквим мерама на Старом континента него у САД. Наиме, европске земље трпе већу штету с обзиром на много развијенију економску размену са Русијом него што је имају САД. Нарочито је пословна заједница у Немачкој незадовољна јер због тога трпе њени интереси на руском тржишту.

severnitok03Критичари западне политике разних боја тврде да ЕУ, као млађи партнер у трансатлантској коалицији када је реч о њеном спољнополитичком и геостратешком наступу, мора да следи курс Вашингтона чак и када то није у њеном интересу, као у случају санкција Русији.

МОЖЕ ЛИ ЕУ САМА ДА СЕ БРАНИ?
ЕУ је највише зависила од САД у одбрани, нарочито у време Хладног рата када је на Старом континенту било стационирано око 400.000 америчких војника да би га заштитила од евенуталне инвазије совјетске армије. Након пада Берлинског зида број америчких војника је знатно смањен: пре четири године је договорено да их остане око 30.000. Додуше, након избијања сукоба у Украјини, Вашингтон је послао додатне снаге како би спречио руску интервенцију и у другим земљама, пре свега балтичким.

Трамп је по доласку на власт изразио резерве према НАТО, истичући да је превазиђена организација која је изгубила сврху, те да чак разматра да повуче САД из Алијансе. Такође, да „свако мора да плати ако хоће да га Америка брани”. То је била неувијена порука европским савезницима којима је предочио да морају да “плате правичан део”, те да 23 од 28 чланица Алијансе “не даје колико треба, што није праведно према америчким пореским обвезницима”.

Реч је о непоштовању договора о издвајању два одсто бруто друштвеног производа за одбрану. Иако је касније делимично променио став, истичући важност Алијансе, на њеном последњем самиту у Бриселу у мају оклевао је да искаже приврженост члану 5 статута НАТО који говори о солидарности у случају напада на било коју његову чланицу.

Трампови најближи сарадници, пре свега саветник за националну безбедност Херберт Рејмонд Мекмастер, настојали су да увере савезнике да он подржава поменуту клаузулу. Међутим, како истиче колумнистикиња Вашингтон поста Ен Еплбаум, „овај пут нико се није претварао да му верује”.

Према речима Ива Далдера, бившег америчког амбасадора у НАТО, „Трамп сматра да нас сви странци третирају као наивчине… Како можете да водите Алијансу када стално говорите савезницима да вас варају?”

Након последњег самита НАТО немачка канцеларка Ангела Меркел је изјавила да је постало јасно да Европа не може да се ослони на своје дугогодишње партнере – Велику Британију и САД. „Европа је остала сама и наша судбина је сада искључиво у нашим рукама”, поручила је Меркелова.

trampnatoДок је у економији Европске уније и даље веома важан глобални играч, њена најслабија тачка је одбрана за коју се деценијама ослањала на САД. Скептици постављају питање да ли би Стари континент могао да се одбрани од, на пример, руске инвазије.

У сваком случају, многи сматрају да је ово последњи тренутак да се ЕУ и војно ослони на сопствене ресурсе, али које мора знатно да побољша и рационализује.

Током интервенције НАТО у Либији 2011, коју су предводили Француска и Британија, показале су се слабости европских снага: од недостатка обавештајних ресурса, па чак и муниције. Недавно је саопштено да у војним магацинима у Холаднији има залиха муниције само за пет дана рата.

Европске чланице НАТО су у Авганистану слале тек по неколико десетина припадника који су углавном били ангажовани у позадинским активностима. И њихов ангажман у међународној коалиицји против Исламске државе Ирака и Леванта (ISIS) је незнатан.

Европске земље располажу са на први поглед импозантних два милиона војника, али је само њих 100.000 спремно за акције изван граница њихових земаља.

Стога се председник Европске комисије Жан Клод Јункер још пре доласка Доналда Трампа на власт заложио за формирање европске армије у светлу пораста напетости са Русијом. Он је казао за Шпигл да ЕУ више не може да дозволи себи „менталитет мале државе” када је реч о одбрани. Додао је да чланице ЕУ издвајају за војне потребе скоро половину средстава у поређењу са америчким буџетом за исту намену.

Међутим, европске земље остварују свега 15 одсто америчке ефикасности. Јункер је навео и да у Европи постоји 178 различитих система наоружања, док у САД свега 30. Европа располаже са 17 типова борбених тенкова, а Америка само са једним. Стога, по речима Јункера, уколико ЕУ рационализује набавку оружја, може да уштеди између 25 и 100 милијарди евра.

„Нећемо водити глобалну политику уз употребу огољене силе – ЕУ није због тога стварана. Међутим, пошто је свет постао то што јесте, Европљани ће морати да уче о глобалној политици”, истиче председник Европске комисије, додајући да је уверен да би САД притекле у помоћ у критичној ситуацији по Стари континент.

junker01Наравно, ЕУ ће бити потребно много времена да развије софистиковано оружје и опрему, јер дуго није улагала у стратешке опције попут сателита, беспилотних летилица, авиона-танкера, у чему се досада ослањала на САД.

Такође, поставља се и питање нуклеарног одвраћања, с обзиром да након изласка Велике Британије из ЕУ, Француска остаје једина земља са атомским оружјем на Старом континенту. То свакако није довољно за одвраћање напада, на пример Русије. Истовремено, поставља се и питање да ли би Немачка пристала да се након америчког стави под француски нуклеарни кишобран, без обзира што су ове две земље мотор европских интеграција.

АМЕРИЧКО-ЕВРОПСКИ СПОРОВИ ОД ДЕ ГОЛА
Дуго су односи између САД и Европске уније били хармонични мада је, као и у свакој породици, било несугласица. На јачање те хармоније утицала је и спољна претња, пре свега, Совјетски Савез као идеолошки супарник током Хладног рата.

Трансатлантска хармонија је први пут нарушена одлуком председника Француске Шарла де Гола да током 60-их повуче своју земљу из командне и борбене структуре НАТО. Славни генерал је сматрао да војно супериорне САД држе у подређеном положају остале чланице Алијансе, те је повлачењем Француске као нуклеарне силе желео да очува њен утицај на глобалној сцени. Званични Париз се тек 2009. вратио у заједничку командну структура НАТО, али је остао изван групе за планирање нуклеарних активности.

Након пада Берлинског зида, нестало је заједничке совјетске претње. Процеси глобализације омогућили су успон других регија на планети, пре свега Кине. Крајем 90-тих тадашњи амерички председник Бил Клинтон означио је пацифичку зону као спољнополитички приоритет за званични Вашингтон. ЕУ је почела да полако пада у други план иако је економски најјачи блок у свету.

Та промена унутар трансатлантског савеза се најбоље може видети на примеру захлађивања америчко-немачких односа.

srederputinНа почетку постхладноратовске ере САД су имале кључну улогу у уједињењу Немачке. Међутим, прве разлике се убрзо испољавају у њиховом приступу рату у бившој Југославији. Деценију касније долази до отвореног разилажења Вашингтона и Берлина када тадашњи немачки канцелар Герхард Шредер  одбија да подржи америчку инвазију Ирака. Тада је настала чувена помало цинична кованица шефа Пентагона Доналда Рамсфелда о „старој” и „новој” Европи. При чему су уз Немачку у „стару” Европу сврстане и Француска и друге земље које нису подржале војну кампању у Ираку.

Од тада се Немачка све више дистанцирала од политике САД, настојећи да делује самостално. Иако је избор Барака Обаме поздрављен у Немачкој, Ангела Меркел није прихватила његов предлог да снажном државном финансијском интервенцијом подржи посрнулу економију након избијања глобалне кризе 2008, као што су то учиниле САД.

Додатно подозрење су изазивали успутни инциденти попут објављивање података Едварда Сноудена да су америчке власти прислушкивале мобилни телефон Ангеле Меркел. После се испоставило и да су немачке обавештајне службе прислушкивале телефон тадашње америчке државне секретарке Хилари Клинтон.

То је све довело до смањења поверења Немаца у САД: од 75 одсто у време Обаминог избора на 35 процената 2014. године. С друге стране, 60 одсто Немаца је тада доживљавало Едварда Сноудена као хероја. Према истраживању ARD Deutschlandtrenda из јуна ове године, само 21 одсто Немаца сматра да су Американци поуздани партнер, што је исти проценат поверења као и према Русима. Истовремено, чак 94 одсто њих третира Француску као поузданог партнера.

Међу последњим несугласицама САД и ЕУ пре избора Доналда Трампа били су њихови трогодишњи неуспешни преговори о Трансатлатском партнерству за трговину и инвестиције (TTIP), који су окончани 2016. Европске земље нису пристале на превелики утицај САД и великих корпорација на њихово законодавство и слабљење улоге Европског парламента у контроли разних пословних аранжмана.

Међутим, никада пукотине у трансатлантском савезу нису биле дубоке као сада. „Веру у заједничке вредности је распршила Трампова администрација. Након његове инаугурације, сви у Европи су се надали да ће постати умеренији и узети у обзир позицију Г-7 и НАТО. Међутим, десило се сасвим супротно. И даље се понаша као да покушава да добије изборе”, сматра експерт са немачког универзитета Регенсбург Стивен Биерлинг.

trampsaudМноги аналитичари пореде Трампову прву спољнополитичку турнеју коју је започео у Ријаду и потом посету Европи. „Након што је изјавио у Саудијској Арабији да неће 'држати' лекције арапским лидерима о људским правима, Трамп је стигао у Брисел и почео да држи лекције најближим америчким савезницима оптуживши их да дугују 'огромне количине новца' НАТО и америчким пореским обвезницима. То је бесмислено: НАТО није клуб као Мар-а-Лаго, у коме се плаћа годишња чланарина. Међутим, на крају је то био јасан знак, међу многима: Трамп више воли друштво диктатора који му ласкају него демократа који га третирају као равноправног”, истиче Ен Еплбаум.

ПРЕРАНО ОТПИСАНА ЕУ СЕ БУДИ
Након многих криза које су чак претиле и њеном опстанку, ЕУ као да стаје на чвршће ноге. Како истиче Силвие Кауфман у Њујорк тајмсу, извештаји о њеној „смрти” су били претерани. Еврозона није доживела слом, излазак Британије, који је био шокантан и дестабилизирајући, сада се доживљава као шанса за преосталих 27 чланица да се прегрупишу.

„Фрегзит”, односно опасност од изласка Француске, сада припада историји након победе Емануела Макрона, који се залаже за јачање европских интеграција и са Ангелом Меркел представља обећавајући двојац који би требало да темељито поспреми европску грађевину. Популистички покрети, који су у једном тренутку опасно запретили да преплаве Европу, сада су у дефанзиви јер су их потиснуле оснажене либералне снаге.

На економском плану, иако је раст и даље скроман, све мање се говори о „изгубљеној деценији”, а много више о могућности великог преокрета, односно „златне деценије”, како је изјавио Филип Хилдебранд, потпредседник Блек Рока. Наравно, остају проблеми, као што су избегличка криза и терористички напади.

Такође, за сада је тешко сагледати последице све већег разилажења између САД и ЕУ. Америчка армија је и даље неопходна за очување европске безбедности. Истовремено, америчко тржиште је кључно за европске произвођаче.

Стога се ЕУ све више окреће ка Кини. Готово све њене чланице су послале делегације на самит у Пекингу Један појас, један пут, који је Бела кућа игнорисала. Додуше, и пре доласка Трампа на власт, европске земље су почеле да се укључују у разне иницијативе под спонзорством Кине.

КИНА, НОВИ СМЕР ЕУ
Тако је британски премијер Дејвид Камерон одлучио 2013. да се његова земља прикључи Азијској банци за инфраструктуру и инвестиције, што је разљутило Обамину администрацију јер је овај пројекат директан ривал бретонвудском систему, на којем почива светска економија, а који је створен под покровитељством САД након Другог светског рата.

„Упечатљиво је како се сада често међусобно слажу европски лидери и Кина”, истиче бивши европски комесар Хавијер Солана.

sidjinpingkameronС друге стране, и САД ризикују да остану саме на међународној сцени, јер им је Европа у вредносном смислу такорећи једини природни савезник. Тако председавајући Eurasia Group Клиф Капчан упозорава да, уколико избије нова криза због Трамповог довођења у питање нуклеарног споразума светских сила са Ираном, који је потписао и његов претходник Обама, може доћи у ситуацију да га Европа не подржи.

Европски лидери, пре свега Меркелова и Макрон, за сада показују одлучност да се сами ухвате укоштац са проблемима. Тако су на самиту ЕУ у прошли петак подржали робуснији европски приступ трговини, истичући да мора да реагује ако друге земље блокирају приступ њиховим тржиштима.

Уз чувено снажно руковање са Трампом, Макрон је показао и политичку одважност критикујући истовремено и руског председника Владимира Путина и Трампово, на пример, повлачење из Споразума о климатским променама. „Не постоји план Б, јер не постоји ни планета Б”, поручио је француски председник америчком поводом предлога да се поново преговара о поменутом акту. „Морамо да покажемо да нећемо учинити ни мале уступке, чак ни симболичке. Ово је тренутак истине”, казао је Макрон прошле седмице једном француском листу.

Иако је Трамп желео да Европа преузме већу одговорност, вероватно није очекивао овако одлучну реакцију политичких лидера на Старом континенту. „Ако би универзум имао смисао за хумор, онда би случајно Трампово наслеђе било да убеди остатак света да крене америчким стопама”, оцењује у Фајненшел тајмсу Едвард Љус.

trampmakronТо би на крају значило да се и САД морају прилагодити новој европској реалности.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.