Menu
RSS

ПОВЕЗИВАЊЕ ЕВРОАЗИЈЕ ИЛИ СА ПУТА ПО КИНИ [2]

ksianФ. ВИЛИЈАМ ЕНГДАЛ

Остварила се највећа геополитичка ноћна мора Збигњева Бжежинског: окупљање држава Евроазије у мирној економској сарадњи



Моје следеће одредиште био је Си'ан (на слици изнад), прекрасан модерни град са преко девет милиона становника. Свету је најпознатији као дом недавно пронађених рушевина Ратника од теракоте. Данас је дом великих истраживачких и развојних лабораторија, инсталација важних за националну безбедност и кинеског свемирског програма.

Си'ан је такође дом највећег железничког терминала у Азији за високобрзе железнице, изграђеног кинеском технологијом. Елегантни возови непрекидно долазе и одлазе у свим правцима, ка Монголији, Пекингу, Кунмингу у Јужном Казахстану, Русији и ЕУ. Зграда високобрзог терминала у Си'ану је изграђена 2011. године и једна је од најмодернијих које сам икада видео, са потпуно електронизованим подацима о доласцима и одласцима, на кинеском и енглеском.

Путовање ме из Си'ана одвело до једне од нових дубоководних лука које се граде у склопу компоненте „Појас“ у иницијативи Један појас, један пут. Назив луке је Ћингдао, у провинцији Шандонг на кинеској источној обали која отвара пут ка Жутом мору, паралелно са Јужном Корејом.

Ћингдао је такође модеран град са преко девет милиона становника. Сам град је од 1984. грађен као Специјална економска и технолошка развојна зона (SETDZ) и данас је десети кинески град по величини годишњег БДП.

Лука у Ћингдау састоји се од лучке области Даганг и контејнерског терминала Кинван. У овом тренутку то је четврта највећа лука у Кини. Већ сада има већи обим годишњег контејнерског саобраћаја него луке у Хамбургу и Антверпену заједно. Године 2015. највећа немачка лука у Хамбургу обрадила је 9-10 милиона TEU контејнера. Ћингдао је обрадио 18 милиона TEU (TEU, акроним од енгл. twenty-foot equivalent unit, je непотпуно поуздана јединица теретног капацитета контејнерских бродова и терминала; прим. прев.).

djingtaolukaЛука Ћингдао тренутно пролази кроз масовну експанзију у контексту развоја морске линије пројекта OBOR. Будући прва у потпуности аутоматизована контејнерска лука у Азији, може да прима и највеће светске контејнерске бродове. Лука је железничком пругом – која пролази кроз Русију – повезана са тржиштем ЕУ. Надлежни у луци су ми рекли да актуелна поморска рута ка Европи из Ћингдаоа траје много дужих 40 дана, у поређењу са 15 дана ако се користи железница. Међутим, цена железничког саобраћаја по јединици тежине је дупло скупља у односу на поморски. Стога је стратегија да се масовна роба ниске додате вредности испоручује поморском рутом, док би роба високе додате вредности – попут компјутера, паметних телефона и слично – ишла железницом.

Вишенаменска потпуно аутоматизована лука, која се налази у склопу ширег лучког комплекса, у стању је да обрађује сирове производе као што су гвоздена руда, угаљ, уље или чак природни течни гас из Катара и других места. Лука је са индустријским градским центром повезана мостом Ћингдао Хаиван дугим 41 километар, највећим преководним мостом на свету чија изградња је завршена 2011. године у склопу Ђијаџоу пројекта заливског повезивања (Jiaozhou Bay Connection Project).

ЗАОКРЕТ КА АЗИЈИ ЈЕ БИО КАТАЛИЗАТОР
Велика промена у кинеском геополитичком инфраструктурном и економском плану није случајно направљена 2011. године. У новембру 2011. Обамина администрација најавила је једну од најлошије замишљених америчких спољнополитичких иницијатива, такозвани „заокрет ка Азији“. Иницијатива је најављена у чланку тадашње државне секретарке Хилари Клинтон у Форин аферсу, магазину Савета за спољне односе. Обамин заокрет ка Азији садржао је и одређену војну компоненту, са фокусом на „... одбрану слободе пловидбе у Јужном кинеском мору, борбу против напора Северне Кореје за ширење нуклеарног наоружања и обезбеђивање транспарентности у војним активностима кључних регионалних играча“.

Обамина политика заокрета ка Азији, у комбинацији са преговорима о антикинеском Транспацифичком партнерству, у Пекингу је виђена као амерички корак ка војном и економском обуздавању Кине.

Године 2010. оно што је Пентагон назвао Морско-копнена борбена доктрина– коју је развио злогласни Ендрју Маршал, тадашњи шеф Пентагонове Канцеларије за мрежне процене (Office of Net Assessment) – постаје званична доктрина Пентагона за потенцијалну војну конфронтацију са Кином. Обамин министар одбране Роберт Гејтс отворено говори о потреби да се парира растућим војним могућностима Кине. У том контексту Обамина администрација је 2010. објавила да је слободна пловидбе у Јужном кинеском мору – коју не признају Кина, Вијетнам, Брунеји, Тајван, Малезија и Филипини – изненада постала „амерички национални интерес“.

Гледајући са дистанце, Обамин заокрет ка Азији је очигледно био катализатор мултибилионског низа међународних економских и инфраструктурних пројеката названог Један појас, један пут, који данас трансформише економски простор целокупне светске економије.

Новембра 2012. Си Ђинпинг је изабран за генералног секретара централног комитета Комунистичке партије Кине у жустрој дебати о политичком наслеђу његовог претходника, Ху Ђинтаоа. Си је постао председник Народне Републике Кине у марту 2013. године. Одмах у септембру отишао је у Казахстан, где је први пут представио своју визију „заједничке изградње економског појаса Пута свиле, са иновативним моделом сарадње који би донео велику корист народима земаља на тој рути“.

Пет месеци касније, након што је Вашингтон извео оно што је Џорџ Фридман из Статфора назвао „најочигледнијим америчким пучом у историји“, свргавајући изабраног проруског председника Украјине Виктора Јануковича уз гакање русофобичних олигарха и неонацистичких разбојника, Русија је отпочела сопствени историјски заокрет – заокрет ка стратешкој сарадњи са Кином и са кинеским новим Путом свиле.

ksidjinpingЗа то можда треба захвалити злоћудном неокону из Стејт департмента Викторији Нуланд. Њена и глупост њених колега из Обамине администрације омогућили су остварење највеће геополитичке ноћне море Збигњева Бжежинског: окупљање држава Евроазије у мирној економској сарадњи која ће учинити да стагнирајуће и презадужене економије САД и ЕУ делују сићушно. Заиста живимо у занимљивим временима.

Ф. Вилијам Ендгал је консултант за стратешке ризике и предавач. Завршио је политикологију на Универзитету Принстон и аутор је бестселера на тему нафте и геополитике

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

Крај

New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.