Menu
RSS

ДА ЛИ СУ АМЕРИКАНЦИ ЈОШ УВЕК НАЦИЈА?

americkaideologija04ПАТРИК БЈУКЕНЕН

Гледајући наше лилипутанце, поставља се питање да ли демонтирамо нацију каква смо некада били?



 
У првој реченици Декларације о независности 4. јула 1776. Томас Џеферсон говори о „једном народу“. Устав који су донели очеви оснивачи у Филаделфији 1789, почиње речима: „Ми, народ...“

Али ко је био тај „народ“?

У другом Федералистичком спису (The Federalist или The Federalist Papers је колекција од 85 чланака и есеја о америчком уставу коју су крајем 18. века написали Александар Хамилтон, Џејмс Медисон и Џон Џеј; прим. прев.) Џон Џеј пише о „уједињеном народу... који потиче од истих предака, говори истим језиком, исповеда исту религију, везан је истим принципима власти и веома сличан по понашању и обичајима...“

Ако су то елементи националности и народности, да ли још увек можемо да кажемо да су Американци једна нација и један народ?

Више немамо исте претке. Наши преци су разних боја коже и потичу из различитих земаља. Више не говоримо једним језиком, већ енглеским, шпанским и многим другима. Давно смо престали да исповедамо исту религију. Данас смо евагелистички хришћани, класични протестанти, католици, Јевреји, мормони, муслимани, хиндуси и будисти, агностици и атеисти.

Федералистички спис број два слави наше јединство. Данашње елите су прогласиле да је разноликост наша снага. Да ли је то тачно или се ради о начелу популарне идеологије?

Након покушаја масакра над републиканским конгресменима на бејзбол терену у Александрији, Фарид Закарија је написао: „Политичка поларизација која цепа нашу земљу“ повезана је са „идентитетом... полом, расом, етницитетом, сексуалном оријентацијом и друштвеном класом.“ Могао је да дода и религију, морал, културу и историју.

ДА ЛИ ЈЕ АМЕРИКА ЗАИСТА „БОЖИЈА ЗЕМЉА“?
Изгледа да Закарија приписује дезинтерграцију наше земље истој оној разноликости коју елите проглашавају њеном најбољом особином: „ако су кључна питања о идентитету, култури и религији... онда компромис делује неморално. Америчка политика почиње да личи на блискоисточну, у којој између сунита и шиита не постоји средина“.

Међу питањима због којих Американци међусобно ратују су и абортус, хомосексуализам, истополни бракови, бели полицајци, црначки криминал, конфедерални споменици, LGBT права, афирмативна акција (званична дефиниција афирмативне акције је „политика фаворизовања чланова депривилегованих група који су трпели или и даље трпе дискриминацију унутар одређене културе; прим. прев.).

Да ли је откриће Америке и освајање овог континента између 1492. и 20. века једно од најблиставијих поглавља људске историје? Или је то пола миленијума које су обележили највећи грехови људске врсте: геноцид домородаца, поробљавање Африканаца, уништавање аутохтоних култура, пљачкање нетакнуте природе (virgin land)?

Да ли је Америка заиста „Божија земља“? Или је Обамин пастор, пречасни Џеремијах Рајт, био у праву кад је одмах након 11. септембра рекао да су речи „Боже, благослови Америку!“ схваћене као „Боже, прокуни Америку!“?

Ћутање заједнице као да је значило сагласност са његовим речима.

Године 1954. је измењена Заклетва оданости (Pledge of Allegiance) коју смо сваког дана у школском дворишту изговарали на крају великог одмора. Додате су речи: „Једна нација, под Богом, недељива“.

americkanacija02Јесмо ли још увек једна нација под Богом? На демократској конвенцији у Шарлоту, на којој је Барак Обама други пут номинован, предлог да се „Бог“ врати у платформу извиждала је половина присутних.

Са овим продуженим викендом током којег прослављамо 4. јул, многи су се обрушили на злонамерност коју Американци исказују једни према другима и позвали на улагање додатних напора како би дошло до поновног уједињења. Ипак, присетимо се још једном почетних Џеферсонових речи из 1776:

„Кад због курса догађаја постане неопходно да један народ одбаци политичке конце којима је повезан...“

Приближавамо ли се тој тачки? Ако хипотетички не би био највиши правни акт, да ли би Устав на начин на који га данас тумачимо могао да добије подршку две трећине наших грађана и три четвртине наших држава? Какви би били резултати националног референдума о Уставу ако знамо да многи Американци већ захтевају нову уставну конвенцију?

ДА ЛИ ПРЕДАЈЕМО КУЋУ КОЈУ СМО НАСЛЕДИЛИ
Све то повлачи питање – јесмо ли још увек нација? И шта је нација? Француски писац Ернест Ренан даје нам одговор у 19. веку:

„Нација је душа, духовни принцип. Две ствари... конституишу ову душу, овај духовни принцип. Једна је прошлост, друга је садашњост. Једна је поседовање заједничког богатог наслеђа сећања; друга је присутна сагласност, жеља за заједничким животом, жеља да се и даље инвестира у наслеђе које смо заједнички примили.

Од свих култова, најлегитимнији је култ предака: наши преци су нас направили оним што јесмо. Херојска прошлост са великим људима и славом... друштвени је капитал на којем почива национална идеја. Ово су кључни услови постојања једног народа: поседовање заједничке славне прошлости и воље да се тако настави у садашњости; постојање заједничких славних дела у прошлости и жеље да се та дела понове.“

Да ли ово имало подсећа на нас данас?

Гледајући наше лилипутанце како руше статуе и споменике, преименују грађевине и улице, преправљају историјске књиге како би историјске истине заменили делима рачунџија, поставља се питање да ли демонтирамо нацију каква смо некада били?

„Воли се пропорционално жртвама које смо поднели и невољама које смо пропатили“; пише Ренан. „Воли се кућа коју смо изградили и коју ћемо предати“.

americkaideologijaДа ли предајемо кућу коју смо наследили – или посматрамо њено уништење?

Срећан 4. јул. Боже, благослови САД.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ



Patrick J. Buchanan - Official Website



Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.