Menu
RSS

ШТА СУ АМЕРИКАНЦИМА ПОРУЧИЛИ ПУТИН И СИ?

finiankaningemФИНИАН КАНИНГЕМ

Дани у којима је Вашингтон моралном хипокризијом и војним агресијама малтретирао свет су готови

 
Америка је следила стратегију међународне изолације Русије. Очигледно је да је Вашингтон тај који је сада све изолованији на глобалној позорници. У недељи која је претходила самиту G-20 у Немачкој овакав преокрет није могао бити очигледнији.

Док је Северна Кореја отворено пркосила Вашингтону технолошким пробојем у тестирању балистичке ракете, а амерички председник Доналд Трамп био заокупљен уобичајеним тинејџерским Твитер глупостима, руски и кинески лидер поносно су учврстили свој стратешки савез у новом мултиполарном светском поретку.

Западни медији то неће признати, али овонедељни московски састанак између Путина и Сија Ђинпинга имао је историјски значај. Сведочимо глобалној транзицији моћи. За опште добро.

Руског председника Владимира Путина и његовог кинеског колегу Сија Ђинпинга повезује видно дубоко осећање међусобног поштовања и мудар приступ политичким изазовима са којима се свет данас суочава. Двојица лидера су се састала више од 20 пута у протекле четири године. Председник Си је Русију назвао најближим савезником Кине и оценио да је пријатељство које постоји између две земље извор стабилности у турбулентном свету.

На ударну вест о успешном тестирању међународне балистичке ракете (ICBM) Путин и Си су реаговали са мирном уздржаношћу. Са друге стране, амерички председник Трамп на Твитеру се наругао Ким Џонг Уну. „Има ли тај тип ишта паметније да ради са својим животом?“, запитао се Трамп речима које би звучале прикладније да су упућене америчком председнику.

Потом су САД и Јужна Кореја такође лансирале балистичке ракете на војним вежбама чија намера је да се Пјонгјангу покаже снага. Ким Џонг Ун одговорио је да је ICBM „поклон америчкој копилади“ за њихов Дан независности, који обележавају 4. јула, и да ће бити још таквих поклона.

Уместо ескалације тензија, Путин и Си су изнели веома разуман предлог да Северна Кореја обустави своје ракетне пробе, а САД војне вежбе на Корејском полуострву. Све стране преговорима морају приступити без прибегавања насиљу и без постављања предуслова за проналазак свеобухватног решења овог деценијског спора.

КУДА ГРАВИТИРАЈУ НЕМАЧКА И ЈАПАН?
Контраст између Путиновог и Сијевог достојанственог и интелигентног одговора и Трампове дрскости је јасан доказ да Русија и Кина показују право глобално лидерство, док су Американци само део проблема.

Али корејска драма само је једна од овонедељних илустрација које су показале колико су америчке амбиције о једнополарној доминацији постале излишне.

Након московског увода у самит G-20, кинески председник је у среду стигао у државну посету Немачкој, два дана пре окупљања у Хамбургу. Си и немачка канцеларка Меркел потписали су нове трговинске споразуме између две водеће светске извозне економије.

„Односи између Кине и Немачке су на највишој тачки у историји“, рекао је Михаел Клаус, немачки амбасадор у Пекингу. „Из немачке перспективе, економска и политичка динамика се креће ка истоку“.

sidjinpingputin09Важна је била и вест да се ЕУ спрема да финализује велики трговински споразум са Јапаном. Такође је важно што је јапански премијер Шинзо Абе – одмах након тестирања међународне балистичке ракете из Пјонгјанга – позвао Кину и Русију да помогну у решавању корејске кризе. Очигледно је да Јапан, упркос томе што је савезник Вашингтона, показује отвореност за мултилатерално решење, које су предложили Москва и Пекинг.

На много начина, независно да ли се ради о безбедности или трговини и економији, делује да се свет неумољиво креће ка мултиполарном формату као најприкладнијем одговору на изазове.

Али тако не мисле Американци, посебно под лидерством Доналда Трампа. Све државе не представљају ништа више од наслона за ноге „изузетним“ Американцима, који мисле да имају право да изазивају и застрашују све друге како би добили оно што желе.

Америчка изолованост у свету била је видљива на самиту G-7 у мају ове године, кад су се друге државе неспретно оградиле од Трампове одлуке да се САД повуку из глобалног споразума о клими. Након два месеца још је видљивија изолација Вашингтона на светској позорници у Хамбургу, где се овог викенда окупљају лидери G-20. Наслов Блумберга све објашњава: Трамп ризикује да се против њега уједине хладноратовски савезници и непријатељи. Трампово настојање да Америку стави „на прво место“ кроз трговински протекционизам и ускогруди унилатерализам у решавању питања глобалне безбедности довели су САД у раскорак са остатком света.

ВИЗИЈА ДЕМОКРАТИЧНИЈЕГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА
Где је сада амерички „тимски играч“, наводни „лидер слободног света“? Све самопроглашене врлине сада су перципиране као оно што су одувек и биле: „претерана, претенциозна и хвалисава бомбастичност. Америка је данас виђена као ништа више од себичног и трапавог џина. Њена трговинска неравнотежа са остатком света није последица „трулих споразума“, као што тврди Трамп, већ тога што је америчка економија деценијама следила пут самоуништења. Одлив послова америчких корпорација и притискање америчких радника сиротињским платама само су део тог процеса.

Кад Америка данас говори о поштовању међународног права и безбедности, остатак света се смеје са горком иронијом. Ратови широм Блиског истока и финансирање тероризма великим делом су последице америчких злочиначних смена режима. Ко је та заблудела глава у Вашингтону?

То је иста она заблудела глава која је појела „предивну чоколадну торту“ са кинеским председником у одмаралишту на плажи у Флориди, па потом наставила да санкционише Кину и врши провокативне војне упаде на њену територију. Али не ради се само о Трампу већ о целом америчком политичком руководству. Америчка владајућа класа постала је толико заслепљена сопственом величином да не може чак ни да види како јој свет, којим тврди да доминира, затвара врата и одлази на другу страну.

Вашингтон нема одговор на данашње светске изазове. Једноставно, Вашингтон је извор многих данашњих проблема. Он нема чак ни толико скромности да призна сопствену одговорност. Једина ствар за коју САД делују способно је погоршавање већ постојећих проблема. Корејска криза је поучан пример.

Председници Путин и Си се не удружују да би остварили светску доминацију, како Вашингтон жели да мислимо. Само у Вашингтону визија мултиполарног и демократичнијег светског поретка може бити протумачена као нешто злокобно и претеће. Разлог томе је што заправо америчка амбиција о „доминацији пуног спектра“ злокобна и претећа.

Свет може бити срећан што има истинске лидере попут Путина и Сија, који настављају да се крећу ка стварању мултиполарног светског поретка. Овај стратешки савез Русије и Кине је срећом ојачан озбиљним војним потенцијалом. Заједничке поморске вежбе у Балтичком мору овог месеца су витална полиса осигурања онога што Москва и Пекинг све храбрије поручују Американцима.

putintramp09Порука коју су Путин и Си ефектно послали Трампу ове недеље је да америчке амбиције о светској доминацији више нису прихватљиве или одрживе. Дани у којима је Вашингтон моралном хипокризијом и војним агресијама малтретирао свет су готови.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ



Russia Today

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.