Menu
RSS

ПУТИН И ТРАМП ПРОТИВ АМЕРИЧКЕ „ДУБОКЕ ДРЖАВЕ“

putintramp09aФИНИАН КАНИНГЕМ

Мора да се мења америчка структура моћи са којом је сваки председник талац мрачних сила из „дубоке државе“

Било је задовољство видети Доналда Трампа и Владимира Путина како се срдачно поздрављају на самиту G-20. Након што су пробили лед првим састанком, остаје нада да су двојица лидера изградили лични темељ за будућу сарадњу.

На каснијој конференцији за штампу у Хамбургу, где је одржан самит G-20, руски председник Владимир Путин изјавио је како сматра да постоји шанса за поправљање тешко оштећених односа САД и Русије. Похвалио је Трампа да је мудар и рационалан. „Трамп са телевизије је прилично различит од њега у стварном животу“, приметио је Путин.

У међувремену је Бела кућа објавила саопштење у којем двоипосатну дискусију (четири пута дужу од предвиђене) двојице лидера описује као добар почетак заједничке сарадње на главним светским проблемима.

„Ниједан проблем није решен. Нико није очекивао да проблеми буду решавани на том састанку. Али био је то почетак дијалога о одређеним тешким проблемима, на којима ћемо сада почети да радимо заједно“, рекао је Х. Р. Мекмастер, Трампов главни саветник за националну безбедност.

Трамп заслужује похвале за начин на који се понео. Састао се са Путином у равноправним условима и показао поштовање. „Част је упознати вас“, рекао је амерички председник док је пружао руку.

Дуго очекивани састанак долази готово седам месеци након Трампове инаугурације. Током тог периода добар део америчких медија водио је безобзирну кампању, оптужујући Трампа да је руска марионета и тврдећи да је Путин наредио мешање у америчке изборе како би се помогло Трампу.

ТОКСИЧНИ КОНТЕКСТ АНТИРУСКЕ ПРОПАГАНДЕ
Осим привиђања и анонимних извора из америчке обавештајне заједнице, бескрајно рециклираних од стране сумњивих медијских организација, нема доказа ни о дослуху између Трампа и Русије, нити о хаковању које је одобрио Путин. Трамп је ове оптужбе назвао „лажним вестима“, док их је Москва упорно порицала, тврдећи да се ради о неоснованој русофобији.

Усред тог токсичног контекста који је креирала антируска пропаганда, председник Трамп се овог викенда састао са Путином. Њих двојица је требало да разговарају 30 минута. Међутим, испоставило се да је разговор трајао преко два сата. Извештава се да су разменили ставове о горућим питањима, међу којима су Сирија, Украјина и Северна Кореја. Трамп је потегао питање наводног руског мешања у америчке изборе, а Путин је детаљно одговорио како би уверио америчког партнера да се ради о фабрикованој фами, са којом Русија ни на који начин није повезана.

Само неколико дана пре великог састанка, амерички медијски уредници и стручњаци су наговарали Трампа да се агресивно супротстави Путину. Вашингтон пост, једно од водећих антируских гласила, подстицао је Трампа да Путина поводом „мешања у америчке изборе“ притисне као да се ради о доказаној чињеници. Такође је позвао председника да Путина обавести да Русија мора приступити промени режима у Сирији. Била је то наредба да буде оштар.

Трамп није дозволио да ова русофобија америчких медија утиче на његове манире током састанка са Путином, за шта заслужује похвале. Био је срдачан, пун поштовања и спреман да саслуша руске ставове о различитим питањима. Толико да је створен утисак да су се лидери сложили да раде заједно, крећући се унапред.

Сад се намеће питање шта даље? Трамп и Путин су очигледно добро почели, упркос необично касном састанку и токсичној позадини. Али шта Трампова спремност да односима са Москвом приступи на позитиван начин заправо значи у пракси?

putintramp20Америчка „дубока држава“, коју чине војно-обавештајне конекције и политичко-медијска вашингтонска машинерија, не жели да нормализује односе са Русијом. Независност Русије, као моћне стране државе под председником Владимиром Путином, представља проблем за америчке глобалне амбиције. То је разлог што је „дубока држава“ желела да Хилари Клинтон победи на изборима. Трампова победа им је пореметила рачуницу.

Будући под огромним притиском, Трамп је повремено деловао као да је нашао заједнички језик са политичким естаблишментом по питању пројекције непријатељства према Русији, што се огледало у вођењу тајног рата против Сирије и обновљању санкција Москви.

ТРАМПОВО ПРИЈАТЕЉСКО ОТВАРАЊЕ КА РУСИЈИ
Дан пре него што је упознао Путина у Немачкој, Трамп је био у Пољској, где је у Варшави одржао громопуцателни говор у ком је поред осталог Русију оптужио за „дестабилизовање држава“. Био је то провокативан говор на граници отрцане русофобије, што није био добар увод у његов предстојећи састанак са Путином. Деловало је као да ће доћи до сукоба који су призивали амерички медији.

Ипак, састанк са Путином следећег дана био је изненађујуће пријатан. Суштина дискусије указује на искрену жељу обе стране да сарађују. Добро је да су двојица председника успоставили односе и лично разумевање. Међутим, не треба имати превисока очекивања.

Одмах након конструктивног састанка двојице лидера, амерички медији су поново почели да распирују русофобију. Амерички медији су вентили „дубоке државе“ за исказивање непријатељства према Трампу и његовој агенди нормализације односа са Русијом.

Њујорк тајмс је објавио још једну невероватну причу о Трамповој изборној кампањи и контактима са „људима повезианим са Кремљом“. CNN је објавио неколико колумни у којима се тврди да је председник упао у Путинову замку.

Тешко је сварити ову чудну конфабулацију која превазилази границе новинарства. Запањујуће је да пријатељски састанак двојице лидера земаља са нуклеарним оружјем није примљен као позитиван развој догађаја.

Али то показује да је Трамп у сукобу са веома моћним дубоким елементима америчког политичког естаблишмента који не желе нормализацију са Русијом. Постојање америчке „дубоке државе“ зависи од конфронтације, рата и бескрајног милитаризма. Она жели свет вазала, над којима америчке корпорације имају врховну власт. Независна Русија, Кина или било која друга страна земља не сме бити толерисана, јер то ремети америчке амбиције о једнополарној хегемонији.

Трампов приступ сусрету са Путином био је похвалан због тога што није подлегао токсичној русофобији и усвојио глупи и безумни став жестоког типа. Уместо тога, Трамп је пришао Путину на искрен начин, како и треба приступити сусрету двојице људи.

Америчка „дубока држава“ не мари за хуманост или разумевање. Она настоји да одржи доминацију над другима, уклањајући на најсуровији начин сваког ко је перципиран као претња.

Председника Џона Ф. Кенедија је усред бела дана убила америчка „дубока држава“ зато што се усудио да тежи нормализацији и мирној коегзистенцији са Москвом. „Дубока држава“ не жели нормализацију или мир са Русијом или било ким другим, јер су превише уносни интереси одржавања ратне машине, на којој почива амерички капитализам.

Ово није предвиђање да ће Трамп бити насилно смакнут. „Дубока држава“ има и друге методе, као што је организовање медија и други прљави трикови.

Трампово пријатељско отварање ка Русији је барем обећавајући знак. Али, узевши у обзир структуру моћи у САД и њихову непоправљиву ратоборност, питање је да ли ће Трампу бити допуштено да оде даље од обећања. Ако покуша, можемо очекивати да мрачне силе подигну улоге.

putintramp22Оно што треба да се мења – путем демократског револта – је америчка структура моћи. Док се то не догоди, било који председник Беле куће биће талац мрачних сила из „дубоке државе“.

Sputnik International

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.