Menu
RSS

ЈЕДАН АМЕРИЧКИ ПОГЛЕД НА СУСРЕТ ПУТИНА И ТРАМПА

trampputincrtez03ЕНДРЈУ КУЧИНС

Они који су страховали да ће Трамп подлећи утицају искуснијег Путина могу мирно да спавају, уверени да ништа није „предато“ Русији

Најзад, готово шест месеци после инаугурације, Доналд Трамп је коначно добио прилику да се сретне са руским председником Владимиром Путином на састанаку који је трајао дуже од два сата на самиту G-20 у Хамбургу. Телевизије су провеле цео викенд зујећи, док су стручњаци сецирали састанак како би одредили ко су победници, а ко губитници у овом судару глобалних титана. Састанак је био вредан пажње углавном због чињенице да се догодио, а не због скромних споразума који су из њега произашли.

Али, узевши у обзир билатералне односе, који су се од руске анексије Крима пре три године свели на опаснију варијанту постмодерног хладног рата, као и зачарни круг русофобије у Вашингтону након руског мешања у прошлогодишње председничке изборе, релативно нормалан први састанак између руског и америчког лидера је добра ствар. Како је у наслову овонедељне колумне приметио Дејвид Игнејшес из Вашингтон поста, „на састанаку САД и Русије дипломатија (је била) у првом плану“. Можеш мислити!

Трамп је паметно поступио што је на самом почетку питао Путина да ли се Русија мешала у америчке председничке изборе. Судећи према Путиновим речима на конференцији за медије у суботу, Трамп је имао много питања на ту тему. Изјаве Путина и његовог министра иностраних послова Сергеја Лаврова разликују се од начина на који је државни секретар Тилерсон описао конверзацију. Изгледа да су се Путин и Трамп сложили да се не слажу, али су се заправо сложили и да оснују билатералну радну групу за сајбер безбедност како би покушали да разјасне „правила игре“, укључујући оквир за немешање у унутрашња питања друге земље. Иако су многи збуњени лицемерјем таквог подухвата, нема сумње да би САД требало да имају форум са Русима, као и Кинезима и другима, на којем би се расправљало о овом скупу најважнијих питања. Не треба ускоро очекивати никакве велике пробоје, али разговори са Москвом о питањима сајбер безбедности јесте добра ствар.

ИАКО МАЛИ, ТО ЈЕ ПОЗИТИВАН КОРАК
Објављено је да се највећи део разговора вртео око Сирије. То је било очекивано, узевши у обзир наде о удаљавању од војног и приближавању дипломатском решењу шестогодишњег грађанског рата, који је донео уништење многих региона ове земље и највећу хуманитарну катастрофу од Другог светског рата. Споразум о прекиду ватре у југоисточној Сирији – који укључује и Јордан и чије провођење је доста олакшао Израел – скромно је достигнуће, које тешко да ће изазвати велико славље, с обзиром на дуг историјат пропалих примирја. Па ипак, иако мали, то је позитиван корак за америчко-руску сарадњу у Сирији. Предстоје огромни и веома тешки дипломатски напори са целим низом унутрашњих и спољних актера умешаних у сиријску кризу.

У овом тренутку мало се тога зна о дискусији о Украјини, осим што је у јавност пуштена информација да је бивши дипломата Курт Вокер именован на нову позицију у Стејт департменту – позицију специјалног представника за Украјину. У томе има одређене ироније будући да постоје информације које указују да је циљ актуелног организационог прегледа Стејт департмента да се обузда скорашње ширење таквих специјалних именовања. Иако тај чин указује да Трампова администрација настоји да Вашингтон игра видљивију улогу у дипломатском решењу украјинског питања, мораћемо да сачекамо и видимо како стоје ствари. У сваком случају Тилерсона и Трампа нико не може да оптужи да су на ову важну позицију поставили проруског наивца – Вокер је веома паметан и искусан дипломата који је био крајње критички настројен према Русији, а неко време је био повезан и са Мекејновим институтом у Вашингтону.

trampputincrtez02Они који су страховали да ће Доналд Трамп подлећи утицају много искуснијег Владимира Путина могу мирно да спавају, уверени да ништа није „предато“ Русији и да нису направљени било какви уступци. Спекулисало се да ће Трамп вратити две руске дипломатске резиденције у Мериленду и Њујорку, које су присвојене прошлог децембра, али то се није догодило. С друге стране, аналитичари и јавне личности, укључујући и Конгрес, готово заборављају да је Обамина администрација већ „казнила“ Русију за мешање у наше изборе тиме што је протерала 35 шпијуна и конфисковала два објекта. Да сам зарадио долар сваки пут кад сам чуо нешто у смислу како је „Русија хаковала наше изборе и са тиме се извукла“, могао бих са задовољством да одем у пензију.

ПОЖИВЕМ, УВИДЕТЬ
Многе дубоко укорењене разлике између Вашингтона и Москве остаће нерешиве или веома тешко решиве. У њих спадају питање будућности Сирије, Украјина, уговор о ракетама средњег домета, распоређивање америчког противракетног штита, Северна Кореја, сајбер безбедност, европска безбедност и мноштво других изазова. Да ли ће Америка моћи да оствари конструктиван однос са Русијом, што је Трамп у кампањи исправно препознао као добру ствар, остаје нејасно. Оно што знамо је да су Трамп и Путин имали веома искрен и послован први састанак који је довео до неколико малих споразума о Сирији и сајбер безбедности. Могуће је да је тренутно заустављена опасна спирала погоршања билатералних односа. То је прилично добар исход.

trampputincrtez01Наравно да ово не решава унутрашњи проблем који Трампова администрација има у вези са истрагом о Русији нити на укупне билатералне односе баца знатно другачије светло. Побољшање америчко-руских односа у најбољем случају биће дуг и трновит процес. Једна од мојих омиљених руских изрека је – поживем, увидеть – што значи „сачекајмо па ћемо видети“. Остаје да се види да ли ће први састанак Путина и Трампа означити праву прекретницу. Просто ћемо морати да сачекамо да бисмо видели.

Ендрју Кучинс је виши сарадник Центра за евроазијске, руске и источноевропске студије (CERES) на Универзитету Џорџтаун

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

The National Interest

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.