Menu
RSS

ТРАМПОВО ТРОЛОВАЊЕ [1]

trampratДМИТРИ ОРЛОВ

Састојци Трампове јавне личности су: две трећине Американаца не верује масовним медијима; више од половине не верује експертима


Прошле недеље догодио се изузетан састанак – први сусрет Трампа и Путина – и било би немарно кад то не бих коментарисао. Гледајући снимке састанка (неколико фрагмената направљених у кратком временском периоду кад је новинарима било омогућено да нагрну у собу, гурајући се и ћушкајући), закључио сам да су њих двојица прилично добро повезани и да су један у другом пронашли симпатичног и интелигентног саговорника. Многима је то било чудно јер Путина често виде као недокучивог шифрованог типа, а Трампа као хаотичног и брбљивог лакрдијаша. На неки начин су у праву, али само површински.

Та површина, у Путиновом и Трамповом случају, састоји се од пажљиво креиране јавне персоне, избрушене праксом и дизајнерском репетицијом. Тај дизајн је за сваког од њих креиран у складу са специфичностима Русије и САД – на шта људи у тим земљама реагују позитивно, шта очекују и за шта су способни. Питање специфичности њихове јавне личности и оног што је на њу утицало занимљиво је на свој начин. Али оно што је стварно важно је питање шта се крије иза тога.

У Русији је слика Трампа и Путина како се рукују, ћаскају и смеју се измамила велики уздах олакшања. Разлог томе је што Руси сматрају да су ова два човека чланови својеврсне глобалне бомбашке јединице – њихов задатак је да спрече да планета експлодира, а, да би то урадили, морају бити у стању да ефикасно међусобно разговарају. То што су то до сада спречавалде различите силе у САД обично се посматра као симптом колективног лудила које је обухватило ту земљу. Зато је слика њих двојице како састанком коначно пробијају лед доживљена као добар знак. Сигуран сам да је већина Американаца слично реаговала упркос томе што су многи од њих манипулацијом наведени у двоструку токсичну емотивну замку мржње према Трампу и Путину.

ВИЗИЈА ЈАКОГ ЛИДЕРА
Путинова јавна личност условљена је потребом да буде виђен као јак лидер. Руси углавном не маре превише за контролу и поделу грана власти, знајући да је њихова земља током своје хиљадугодишње историје имала добре периоде кад је њом кормиларила чврста рука (Петар Велики, Катарина Велика, Стаљин, Путин), а пропадала сваки пут кад се та рука показала слабом (Цар Борис, Николај II, Горбачов, Јељцин). Зато Путин чини све што је неопходно да одржи култ руског владара: у доброј је физичкој форми, хладан је, сталожен, прибран и невероватно добро информисан о широком спектру тема. Изражава се у добро формираним параграфима и реченицама које није увек могуће правилно превести на енглески, због чега је већини Американаца тешко да га прате. Многи Руси мрзе своју владу, посебно локалне лидере, које често видео као себичне, неефикасне или корумпиране. Али воле Путина и подржавају његове напоре да допре до њих и поправи ствари.

Трампова јавна личност условљена је потребом да буде виђен као аутсајдер у двообалној америчкој елити која контролише двопартијски политички дуопол, владине агенције, међународне корпорације, универзитете, истраживачке и медицинске центре и – на крају, али не и најмање важно – „традиционалне“ масовне медије, попут штампе и кабловских телевизијских канала. Све њих карактерише заједничка тенденција да се народу обраћају са висине, што је навело већину становништва САД осим шачице великих градова попут Њујорка и Сан Франциска да игноришу људе који себе сматрају важним, што је додатно ојачало ионако снажни антиинтелектуални сентимент који је у САД забележен још и пре нашег времена.

trampnatoСтога Путинов приступ који се састоји у одговарању на свако промишљено, љубазно и пажљиво постављено питање једноставним али добро сроченим вербалним есејом просто не би упалио у САД; деловао би страно и необјашњиво, попут шифре. Заправо због тога је америчким медијима толико лако да демонизују Путина – уз мало манипулације у његов лик могу пројектовати све оно што Американци мрзе код својих елита, обавити га велом лицемерја и хистерично захтевати да се повинује њиховим дуплим стандардима.

Што се тиче Трампове јавне личности, њени кључни састојци су следећи: две трећине Американаца не верује масовним медијима; више од половине њих не верује експертима, већ више воле да себи пуне главу разним сензационалним идејама; буквално нико од њих не верује политичарима или владиним званичницима; Американци су готово по правилу растројени, сморени и жељни забаве у виду неке врсте гладијаторског спектакла, по могућности са неком капљицом крви. Трампово искуство домаћина у ријалити шоу емисијама савршено пасује таквом расположењу јавности. Његови потези противнике терају на реакцију, а људи широм земље на тај начин виде да омражене двообалне елите мрзе Трампа, због чега се они инстинктивно стављају на његову страну.

КАД ТРОЛ ПОСТАНЕ ТРОЛОВАН
У суштини Трампова јавна стратегија је да тролује народ (троловање је модерни термин, обично везан за активност на друштвеним мрежама која се своди на покушај да се измами што већа реакција; прим. прев.). Пошто троловање много забавља Американце, он тако убире поене код великог броја људи. Популарне тролерске тактике укључују и порицање реалности глобалног загревања, што је Трамп окренуо у своју корист. Доста је забавно тврдити да су људи који подржавају теорије о неконтролисаним климатским променама „само гомила научника“ и да су, „последњи пут кад сам их слушао, предвиђали ново ледено доба, а ево сада мењају теорију“. Потом се завалите у фотељу и гледате бесне реакције, поручујући: „Звучиш исто као они ‘експерти‘, осим што си бесан“.

Саговорника такође лако можете довести од љутог до збуњеног стања истицањем неких очигледности: да ниједан од досадашњих климатских уговора – Кјото, Копенхаген и Париз – није ни зауставио, а камоли смањио, емисију угљеника и да је рађење исте ствари уз очекивање различитих резултата дефиниција лудила. Није важан став науке о климатским променама; у политичком домену ради се о џиновској међународној превари.

Још једна високо проблематична тема је теорија еволуције. Отварајући гамбит, прво нагласи да се ради само о „теорији“. „Не знамо да ли је Исус јахао диносаурусе, али, ако јесте, то би било епски“. Па шта ако је то „физички немогуће“? Исус је Син Божији, а Бог је вечан, тако да твоја геолошка временска линија не пије воду.“ Запитај се да ли твој – сад већ љути – саговорник има душу и да ли је она вечна? Да ли је еволуирала или ју је неко створио? Како би вечне ствари уопште могле да еволуирају? Потом пређи на завршни ударац: чак и научници признају да је људска револуција заустављена; ако бисмо хтели да се она настави, морали бисмо да престанемо са извођењем царског реза, дозволимо да прерано рођене и болесне бебе умру и обуставимо абортусе и вештачку оплодњу. Да ли си и даље еволуциониста или си антиеволуциониста? Ако волиш еволуцију, зар не желиш да еволуираш?

И потом, шлаг на торту: ми не еволуирамо, већ дишемо. Конкретно, ми смо селективно одгојене психопате – заражене великим корпорацијама и владином бирократијом, са гомилом новца који трошмо на своју децу, од којих је половина наследила психопатске гене, са гомилом политичких веза које им обезбеђују повољне исходе. Ако верујеш у еволуцију, зар не мислиш да би било боље пустити је да иде својим током? Или су ти психопате драже од еволуције?

putintramp06Један од проблема са троловањем људи је у томе што неки одлуче да вам узврате, а Трампа дефинитивно тролују. Ипак, постоје начини да се борите против тролова.

Наставиће се

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ



Russia Insider

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.