Menu
RSS

ФАТАЛНА ГРЕШКА НОВЕ ЕНЕРГЕТСКЕ СТРАТЕГИЈЕ САД [2]

trimora03Ф. ВИЛИЈАМ ЕНГДАЛ

Кључни темељ Трампове стратегије је покушај да се преко Иницијативе три мора од Пољске направи европско чвориште за амерички гас

ВАШИНГТОНОВА НОВА „ВЕЛИКА ГАСНА ИГРА“
Једна од особина вашингтонске „дубоке државе“ је то да је њена стратешка машта ограничена на ону која је привидно функционисала већ отприлике сто година, све донедавно. Конкретно, ради се о контроли енергије. Осим безбројних ратова које је у претходним годинама Пентагон директно покренуо зарад контроле нафте – попут окупације Ирака 2003. и уништења Либије 2011 – рат против Башара ал Асада, иза кога стоје САД, све до данас је суштински такође рат за контролу енергије, односно природног гаса.

Уколико често збуњујућу политику Трампове администрације сагледамо кроз призму глобалне доминације над природним гасом и стратешког спречавања да такву врсту доминације остваре ривалски актери, уочићемо јасну стратегију. Кључни темељ Трампове стратегије је покушај да се преко Иницијативе три мора од Пољске направи европско чвориште за амерички гас из шкриљаца.

Други темељ нове вашингтонске стратегије је саботажа помаљајућег гасног савеза Катара, Ирана, Сирије и Турске, чији циљ је експлоатација највећих светских резерви природног гаса из гасног поља у Персијском заливу (у територијалним водама Катара и Ирана).

Ту саботажу покренули су Саудијска Арабија и Вашингтон током недавне Трампове посете Ријаду, кад је поред осталог Трамп подржао „арапски НАТО“, на челу са Саудијцима. Резултат су бизарне санкције против Катара због веза са Ираном и подршке терористичким активностима Муслиманског братства. Називам их бизарним јер већина људи који посматрају прилике у свету зна да је Саудијска Арабија данас водећи спонзор и финансијер тероризма скупа са Вашингтоном и да је након 1979. у најмању руку подржавала Осаму бин Ладена и његове муџахедине из Ал Каиде. Све донедавно, док нису схватили да нема наде за победу у сиријском рату, Катар је био умешан у прљаву активност подршке терористима у Сирији. То је тад било очигледно. Међутим, саудијска блокада Катара нема за циљ обустављање радикалног тероризма. Њен циљ је да ирански, катарски и потенцијално сиријски гас остану ван гасног тржишта ЕУ, потенцијално највећег светског гасног потрошача у наредним годинама.

На ова два кључна елемента америчког гасног рата додајте и недавни покушај да се Кина наведе да се ослони на амерички гас из шкриљаца. Један од исхода априлског састанка Трампа и кинеског предеседника Сија Ђинпинга у Мар-а-Лагоу је и најава да ће америчко министарство трговине подржати и олакшати извоз америчког гаса из шкриљаца у форми LNG у Кину. Кина је тренутно велики увозник природног гаса из Катара, а ускоро ће постати и важан увозник руског гаса, кад огромна гасна цев Снага Сибира постане оперативна у 2019. години. Вашингтон игра на разумљиву жељу Кине да у оквиру њене стратегије драматичног смањења ослањања на угаљ има неколико различитих гасних снадбевача.

ФАТАЛНА МАНА
Нова вашингтонска геополитичка стратегија гасних ратова садржи фаталну ману. Упркос чињеници да се гради 12 LNG лука дуж америчке источне обале и Мексичког залива, дугорочна поузданост снадбевања америчким гасом из шкриљаца је под великим знаком питања.

trimoraМного је писано о огромној еколошкој штети од хидрауличког „фракинга“, неопходног да се сеизмички индукује ослобађање гаса из шкриљачних стеновитих формација ниске пропустљивости. Ту спадају и високи захтеви за слатком водом – око 10 милиона галона по бушотини. Процес укључује и производњу велике количине високо токсичних отпадних вода, индуковане земљотресе, емисију гасова са ефектом стаклене баште и контаминацију подземних вода.

Да би заобишао ове проблеме који у многим америчким државама крше Закон о чистој води, Скот Пруит, Трампов шеф Управе за заштиту животне средине – која је одговорна за провођење Закона о чистој води – наговестио је да подржава укидање многих еколошких ограничења на фракинг гаса из шкриљаца како би се повећала производња гаса. То би довело до огромног мањка воде широм САД, од Пенсилваније, преко Тексаса, до Северне Дакоте, као и до квантног скока у токсичном загађењу подводних вода.

Ипак, најозбиљнија мана Трамповог плана о доминацији заснованој на извозу америчког гаса из шкриљаца је стабилност саме производње те врсте гаса. Због геологије неконвенционалног гаса из шкриљаца, производња бушотина у почетку има релативно висок проток. Међутим, како су више пута понављани тестови показали, у бушотинама за вађење гаса из шкриљаца након 4-5 година долази до хиперболичног пада обима. Тестови указују да се обим гаса након 7-8 година смањује за неких 80 одсто. То значи да у првих 5-7 година долази око 80 одсто профита из бушотине, који потом драматично пада, из чега следи закључак да одржавање нивоа производње гаса изискује много већи број бушотина по много већој цени, како за околину, тако и за крајње потрошаче.

До сада су се они који се баве извлачењем гаса из шкриљаца фокусирали на такозвана „слатка места“, попут Пермског басена у Западном Тексасу, где велике количине гаса генеришу велике профите. Презасићеност домаћим гасом из шкриљаца откривена је недавно, кад је донет закон којим се први пут од енергетске кризе из 70-тих омогућује извоз нафте и гаса. Међутим, у последњих неколико месесеци појављују се алармантни знаци својеврсног тренутног „врхунца“ гаса из шкриљаца на тренутним нивоима улагања

Билтен енергетске индустрије Оил прајс (Oilprice.com) 16. јуна објавио је да би производња нафте из шкриљаца у веома активном тексашком Пермском басену већ могла да буде у паду, што значи да ће убрзо доћи и до пада гаса из шкриљаца. У извештају за претплатнике Оил прајс наводи: „Продуктивност у Пермском басену такође је ударила у зид будући да је број нових бушотина по платформи опадао сваког месеца ове године. Изванредно повећање продуктивности обустављено је у 2016. Августа те године просечна платофрма је производила преко 700 барела нафте дневно по једној новој бушотини. Та цифра се у јулу 2017. процењује на око 602 барела дневно. Пад продуктивности указује да су најбогатије тачке исцрпљене и да ће, ако жели да производи више, индустрија морати да уложи више новца и да почне бушење у периферним подручјима.

trimoraТо је фатална мана америчког завођења гасом из шкриљаца коју сви игноришу, нарочито Пољска.

Ф. Вилијам Ендгал је саветник за стратешке ризике, предавач, политиколог са Универзитета Принстон и аутор бестселера на тему нафте и геополитике

Крај

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.