Menu
RSS

ВАЗГЕН АВАГЈАН: ПЕСМА ЗАПАДНИХ СИРЕНА

vazgenavagjanАЊА КУРГАНОВА

Етничка реликтизација, као врста геноцида, је трансформација нације у пародију себе саме

Разговарамо са познатим јерменским научником и академиком Вазгеном Липаритовичем Авагјаном, али овај пут причамо с њим као са геноцидологом. Ослањајући се на своје богато искуство, као и на истраживања структуре и технологијe геноцида, Авагјан – представник народа који је тешко страдао од геноцида – открива руским читаоцима страшну истину. Наиме, човечанству, по његовим компетентним тврдњама, предстоји избор између Кремља и Аушвица...

У последње време НАТО је пришао руским границама са огромним војним ефективама, а међу „петом колоном” унутар Русије постала је својеврсна мода приповедати о „будућности без Русије”. На ову тему састављају се уметничка дела (нпр Ф. Крашениников, После Русије), пишу се монографије и чланци. Тему је отворио Ст. Белковски још далеке 2006. године, када је изјавио незамисливо: „Нестаће држава Русија, али руски народ ће опстати; не брините, ништа страшно!” Постепено, по технологији Прозора овертона, овакве незамисливе речи и фразе полако су бивале укључене у јавни дискурс.

Недавно је контроверзни писац и блогер А. Никонов, познат по својим либералним ставовима, одлучио је да спроведе „анкету” са питањем: да ли ћете ратовати против НАТО у случају да овај изврши копнену инвазију на Русију? И ево какви су резултати његове анкете:

“... Руси у огромној већини не желе рат са НАТО, чак и у случају војне инвазије цивилизоване Европе на територију дивљачке Русије. Многи су у коментарима испод моје анкете чак изразили жељу да се придруже НАТО снагама (што је сигурно обрадовало ноћну смену у Ленглију; прим. прев.). Међутим, нема породице без црне овце: нашли би се међу нама сигурно и неки дивљаци, прецизније „абориџини“, који би добровољно одлучили да бране Путина (...) упркос чињеници да НАТО интервенција има врло специфичне циљеве – збацивање Путина те инсталацију у Русији цивилизацијских вредности – независног судства, слободе штампе, чистих санитарија...“ [1]

Како вам се чине наступи овакве специјалне врсте? Да ли су то маштања празног болесног ума или испипавање јавности? Да ли је на делу маштање залуђеника или план припреме јавности на неку нову реалност, коју покушавају да створе господари Запада?
— Видите овако, немогуће је направити диференцијацију: у исто време дешава се неколико ствари – припрема се јавно мнење на неке нове реалности кнезова од овога света, али се у исто време дешава и патологија ума. У овом конкретном случају психички и социјални поремећаји се очигледно подударају. Ми, нормални и здрави људи, требало би да схватимо да имамо посла са шизо-параноидним плановима управљачима света, у којима геноцид над Русима заузима једно од централних места у плановима.

Наравно да нико неће покретати ратну машину огромне разорне моћи због могућности успостављања „независних судова, слободе штампе и чистих тоалета” – о којима, узгред речено, комплетна „пета колона” папагајски понавља лекције напабирчене из Приручника за обуку [2].

idiigledaj03Чудно је, чак помало смешно и безумно претпоставити да је непријатељ покренуо силу на тебе, да се спремио да убија и да умире, јер жели да те посети и да ти очисти тоалет. То није само изван предела политичког лудила већ и подужа психијатријска дијагноза. И, уопште, питања која јавности постављају либерали комплетно су одвојена од реалности. То су људи који су навикли да једу слатко, али немају никакву представу о томе одакле слаткиши стижу. А најгоре од свега је што немају ни жељу да сазнају.

Могли би им ви – и што је важније – и нама разјаснити ово питање?
— Слаткиши нису пали из ведра неба, не искачу они ниоткуда. Њих треба направити. За почетак, потребне су вам сировине, које прво треба набавити. Или сировине могу бити одузете оружаним снагама. Либерали мрзе рад и радног човека, они су равнодушни према територијалним губицима – то јест, они не брину о проблему сировина, они презиру војнике и мрзе армију. Они су, дакле, непријатељски расположени према сва три извора тих слаткиша, о којима маштају у улози паразита.

Земља, плуг и мач – то су три извора богатства, фигуративно речено. И најбогатији од свих су они који имају највише земље, највећу војску и који управљају процесима креативног рада у своју корист.

Признајете ли имиџ САД као планетарни, и шта мислите зашто не можемо слободно и мирно да тргујeмо плодовима свога рада?
— Никад није било баш овако лоше као данас, у целој историји човечанства. Чему размена ако све можете да отмете бесплатно? Историја трговине и пиратерија су нераскидиво повезани. И свако благо су у почетку покушали да отму за џабе. Тек у случају да је отимачина сувише ризична за тиранина, тада ће се приступити размени робе за робу. Али, наравно, шта је било некада, шта је данас – мењати се нико неће – ако је могуће отети. Само уз снажан отпор спољној сили, могућ је почетак трговинских односа. Са слабићима нико трговати неће: од њих ће једноставно одузети све вредности без накнаде.

А шта је са системом заштите тржишта?
idiigledaj04— Уствари, озбиљна држава се разликује од банде или хорде пљачкаша најпре по томе што штити стваралачки рад који се одвија унутар њених граница. Постоји и оваква државна формула: узимаћу далеко мање од раста који обезбеђујем. Без пореза држава не може постојати – сила се мора нечим финансирати. Али, ако су порези мањи од привредног раста друштва, то се може назвати државном политиком, а не пљачком.

Морамо научити да разликујемо пиштољ у рукама бандита од пиштоља у рукама полиције. И, наравно, не разликују се по марки произвођача пиштоља, већ по ономе што сам казао – поуздана унутрашња заштита омогућава већи раст. Због тога, рекао бих научно и објективно, да све постсовјетске државе, међу којима је најиндиктивнија Порошенкова инсталација, уствари и нису државе, већ банде криминалаца, са веома лошим намерама.

Те државе не помажу раст сопствене привреде и ништа не чине да би она расла – они само грабе, отимају из заједничке касе, а не пружају баш ништа заузврат. Некажњивост таквих криминалаца, постсовјетске „елите” која је узурпирала власт у бившим совјетским републикама – то је геноцид, односно онај његов економски аспект.

На делу је темељна пљачка, тотално уништење економских база читавих народа. То није могло да се деси тек тако, и очигледно је да се одвија под покровитељством Запада, светске империје, која је све своје карте ставила на геноцид, односно на потпуни нестанак свих народа Русије.

Зашто се то ради?
— Дешава се – сећате приче о „размени” робе широке потрошње – богаћење језгра западне империје, које је могуће само на рачун пљачке остатка човечанства. Направљен је глобални систем „спојених судова”; животни стандард се у једном од судова повећава само због тога што опада у другим. Напредак, који би макар теоријски могао да попуни оба суда, затворен је и напуштен, богаћење је могуће остварити само кроз прерасподелу. Брутална војна сила у тој “прерасподели” добија све значајнију улогу.

Који су еветуални мотиви за комплетно и потпуно уништење свих Руса? Зашто их не оставити да живе – ако Запад победи?
— Најдревнији мотив је свакако верски раздор. Први пут се питање о геноциду над Русима у Европи покренуло одмах након етничког чишћења Индијанаца у Северној Америци. Европа је тада поставила знак једнакости између руског и индијанског питања по принципу „странци заузимају земљу која је нама потребна” [3].

Тренутно је верски раздор између католика и православаца пао у други план – али зато се повећава раздор између хришћана и сатаниста. Сатанисти на Западу добијају све већи удео у власти сваке године, и ту, наравно, нема места некаквој симпатији за православне. Ето зашто метафизичке разлике између Русије и Запада, нису и неће бити уклоњене.

Али, наравно, поред оваквих високих питања, постоје и ствари, више грубе, прозаичне. Руси, и поред тога што нису многољудан народ (два пута нас је мање него становника маленог Бангладеша), у својим рукама држе огромну територију, са огромним ресурсима [4]. Похлепни људи (a Западом владају похлепни људи) не могу да игноришу таква богатства, која, за разлику од комада папирног новца, у себи садрже апсолутну вредност.

Без обзира на то колика је цена нафте у доларима, ипак је свима лако да схвате да доларе, кад их понестане, могу доштампати, а нафту не можеш доштампавати. Према томе, постоји идеолошка тежња да се докрајче Руси као „некакав мутант људске расе” (европска свест види у Словенима „мутанте беле расе” и понаша се према грешци природе онако како и доликује нишчима – са мржњом, гађењем и одвратношћу).

idiigledaj07И све је то у европској свести зачињено чистим материјализмом: по убијању „мутаната беле расе”, могуће је опљачкати сва његова блага. Али чак и то, наравно, није све. Постоји и страх од Русије и Руса, изражен кроз формулу: ако их победимо, али успут не докрајчимо – они се онда могу поново вратити и поново постати претња”. И, заиста, историјске победе Запада над Русијом само су делимичне, није им пошло за руком да сасеку Русе у корену. Погледајте, плодове победа Запада убрзо би анулирале нове генерације Руса.

Страх од Русије такође има и потпуно рационалне корене. Не можеш побећи од чињеница: Руса је далеко мање од укупног броја становника Запада. Па, ипак, укупан број становника Запада вековима чини безуспешне напоре да уништи Русе. Ако би Запад стекао технолошку супериорност над Русијом, сигурно би постигао свој циљ.

У томе је и једна од главних тајни односа између Русије и Европе – мањина руских људи у односу на број становника Запада већ вековима даје више него достојан одговор на све технолошке пробоје смртног непријатеља. То се не би могло десити да не постоји неки посебан квалитет источне хришћанске цивилизације, која у највећој мери исправно одговара на изазове које пред њу стављају наука и технологија [5].

Предност у одбрани (упркос чињеници да су противници Русије већег реда величине, а бранитељи живе у веома хладној земљи и у суровој клими) ствара страх и жељу да се доврши победа над Русима, и једном већ дође до „коначног решења руског питања”. Мотив је савршено очигледан: геноцид је потребан да не би дошло до обнове Русије, што се раније већ дешавало више пута. Авај, нису решили руско питање 1917, нису га решили 1991. године, и због тога имају стално исти проблем – Руски изазов!

idiigledaj06У настојањима да се изврши геноцид над руским народом, русофобија нема мању улогу од метафизичке мржње према свему руском као „мутанта у Европи”. А ту су и русофагија, као похлепа за пљачком – у складу са објективним показатељима – најбогатијег народа на планети, и то најбогатијег без за сада икакве користи за себе. А ту је и русоклептија, као сан о бајковитим скровиштима блага. Да би се уништили руски корени у случају нашег пораза, као покретач геноцида био би довољан и само један од три побројана поремећаја (русофобија, русофагија, русоклептија), док у стварности имамо преплитање све три дијагнозе.

Ви мислите да ће – ако достигне технолошки ниво потребан за уништење Руса и, на пример, окупира Русију – Запад дакле пожелети да извршити геноцид над нама?
— Не да ће пожелети, већ он никад није ни престајао то да жели. Постоје веома озбиљна и очигледна историјска својства, као што је, на пример склоност неког народа за етничким чишћењем, за геноцидом. Видим директну везу између уништавања Индијанаца у САД 19. века и тоталног етничког чишћења Срба у Српској Крајини и на Косову. Имплементација геноцида, подвлачим, већ је присутна у нашем времену. И нема никакве потребе за поделом на прошлост и садашњост, као што раде наши будаласти прозападни либерали који тврде да „што је било, било је, сад је прошло, сада они више нису такви...“. А какви су? „Сада они неће да раде тако како су радили некад...” Никакве основе за такве тврдње не постоје.

Прво, они нису постали неки други народ, нису променили свој идеологију или друштвени систем из 19. века. Напротив, мукотрпно обнављају свој систем у нашем времену. Друго, они све то раде нама на очи. Баш као ономад у индијанским селима. Геноцид су спровели они лично, директно етнички очистивши огроман простор од „домородаца”.

Осталe геноциде Запад је здушно подржавао, одобравао, финансирао, јуче као и данас: ни формално није осуђен геноцид над Русима у Придњестровљу, у Чеченији и на целом Северном Кавказу. Па покушај геноцида над Осетинима, и то више пута. Коначно, видимо и драму у Новорусији. Ако то што се тамо догађа није геноцид, шта је онда геноцид?

Да су се Американци некако волшебно променили, покајали, изменили, да не желе етничка чишћења у 21. веку, они се њима не би ни бавили. Звучи нелогично? Ако нешто не желим, ја то и не радим. А ако већ радим нешто, зашто лажем свуда наоколо да не желим то да радим?

У теорији геноцида појам „етничког чишћења” изражен је концептима попут „етничко смеће”, „етничка сировина” и „етнички реликт”. То значи да уништење „етничког смећа” скоро увек коегзистира са искориштавањем дела народа над којим се врши геноцид као материјала за изградњу нових нација (уз услов потпуног отказивања биолошког материјала од прошлости, па чак и сопственог сећања), као и за очување мањих делова истребљених у „етнографске сврхе”, то јест као у случају индијанских резервата…

Све ове карактеристике ми јерменски геноцидолози видимо у данашњем геноциду који се одвија над руским народом. Русе као „етничко смеће” некажњено спаљују у Одеси, уништава их тешка артиљерија око Доњецка, Русе уништавају на просторима северног Кавказа и Централне Азије. Руси као „етничка сировина” – градивни материјал, генофонд – насилно се асимилују у Прибалтичким државама. Од њих као „етничког материјала” стварају се „украјинци” и „белоруси” (а радо би усисали и Поморе, Чалдоне, Ингерманландијце итд.).

idiigledaj01Ми, Јермени, смо све се то већ прошли: мислите ли да је мали број Турака или Азера са јерменским генима, који јаничарским менталитетом мрзе све што је јерменско? Геноцид над Јерменима није само пуко истребљење већ и асимилација, ускраћивање историјског сећања на претке, језик, културу и идентитет. Данас је процес биолошке дегенерације малених балтичких народности постао толико очигледан да они покушавају да се спасу од нестанка инфузијом свеже руске крви на такав начин што ће од Руса да покушају да направе некакве нове Естонце или Летонце. Тачније речено, не само да проливају туђу крв већ је и краду.

Идемо даље: етнички реликт је трансформација нације у пародију себе саме. Оваквим хипертрофираним новонасталим народима, дозвољено је да се сећају корена у својим резерватима, али само до границе док се сећање своди на Серјожу будалу, цивилизацијског имбецила. Таквим реликтима се затим склони ракете и космодроми из видокруга и они ће служити туристе са све натакареним националним украсима на глави... Такву варијанту реликтизације најактивније је спроводио Јељцин.

Да ли такво срамно понашање ипак даје шансу да се, поред понижења, некако избори за голи опстанак?
— У веома ограниченим, малим количинама. Музејски експонати су музејски експонати, погледате само реликте индијанске популације у САД. Важно је запамтити да, поред русофобије, русофагије и русоклептије, постоје у свету и процеси који нису у директној вези са руским процесима. Модерна хај-тек глобална економија суочена је са огромним вишком радне снаге. Економски показатељи су такви да готово тек сваки десети запослени може оправдати своје место на реалном тржишту рада – остатак радника ће или бити уништен или пресељен у удаљене крајеве да се храни и лечи о свом трошку јер од њих западно друштво нема никакве користи. Са огромним вишком радне снаге, свет се суочава и са огромном и све већом несташицом природних ресурса. Ми смо у 20. веку открили да дарови природе нису бесконачни, они су веома рањиви и исцрпиви. Тако су настале еколошке маказе: људи је све више, и они су све мање и мање потребни власницима производње и ресурса. А ресурса је све мање, и они постају све потребнији.

Шта је то ниска продуктивност? То је када много радника обрађује мало сировине. Они уствари имају ниску продукцију производа. А шта је висока продуктивност? Радника је мало, и није их много ни потребно. Планине сировина прерађују људи који поседују добре перформансе.

И у таквим околностима неки малоумници из Русије тврде да нам агресија НАТО доноси „чисте тоалете” и „независне судове”!
idiigledaj05— Сасвим је могуће, ако се правилно разуме. Чисти тоалети – у оном смислу да ће бити чисти од нас јер нас бити неће. Мртваци не иду у тоалет. Независни судови – у смислу да су независни од нас самих, наших интереса и потреба. Све остало је, наравно, нонсенс дегенерисаних друштвених паразита, навиклих да, попут мајмуна у кавезу, једу банане, не знајући ко је и одакле те банане у ћелију донео и зашто то ради.

___________________
Упутнице и напомене:

[1] http://a-nikonov.livejournal.com/2536420.html

[2] См., на пример, „Из России нужно сделать родину“ // Анатолий Ракитов: „Требуется идеология чистых сортиров“,

http://2005.novayagazeta.ru/nomer/2005/59n/n59n-s24.shtml

[3] Уже в 1609 г ., во многом предопределив польско-литовскую интервенцию в Россию, в Вильно увидела свет брошюра, в которой Россия приравнивалась к Америке: „…ее необходимо завоевать так же, как испанцы завоевали ацтеков. Это будет нетрудно сделать, ибо русские якобы ничем не лучше в военном плане туземцев Америки. Их плодородные земли следует раздать шляхтичам“ - говорит брошюра.

[4] Идеологически это было оформлено ещё в годы Второй Мировой войны, в 4 пункте Хартии подписанной Рузвельтом и Черчилем. Этот пункт гласит: „Все государства должны иметь доступ к природным ресурсам...“. А гарантом этого доступа „всех“ ко „всем“ ресурсам планеты выступают США и (тогда) Великобритания, решая, таким образом, какому народу и какие „обобществлённые“ природные ресурсы выдать, и в каком количестве.

[5] Вкратце говоря, они таковы: православные считают, что наука для всех – а западники, что наука должна обслуживать „авторские права“ патентообладателей. Православные оглашают свои находки и решения – западные их прячут в рамках „коммерческой тайны“ и конкуренции. У православных образование – это право человека, а у западников – бизнес. Православные настроены добиваться всеобщего блага (отсюда и социализм) – а западники личного блага (отсюда и капитализм). Православные вдохновляются духом – западники плотью и материей. А наука и техника, образование требуют приоритета именно духа над материальными интересами – лишь тогда развивается фундаментальное познание.

Разговарала АНА КУРГАНОВА
Превео ЗОРАН ДРАГАНОВИЋ

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.