Menu
RSS

ЈЕФТИНИ СПОР ВЕЛИКИХ СИЛА?

fjodorlukjanov01ФЈОДОР ЛУКЈАНОВ

Нешто мора и да се уради пре него што односи руско-амерички односи падну на рекордно ниске гране

Ко је могао да помисли како ће симбол односа Русије и САД – две нуклеарне суперсиле, чији су односи од виталне важности за решавање многих акутних сукоба широм света – постати дипломатске виле. Најискуснији дипломате две земље троше енергију, време и таленат на питање које би у другим околностима било техничко, али се претворило у принципијелно. Нажалост, то је логично будући да одражава ниво до којег су се спустили руско-амерички односи до лета 2017. године.

Прича о успостављању контроле и покушајима њеног повратка има своје различите компоненте – политичке, правне – али је све углавном подељено у „појмове“. Одједном све постаје логично. Барак Обама није био баш најрасположенији пред крај свог мандата, те је одлучио да коначно каже шта стварно мисли о Владимиру Путину. Тако је истовремено створио ситуацију због које је Трамп био принуђен да своју политику према Русији започне скупљањем лешева. Руски председник у понуђену игру разбијај-све-што-видиш није ушао, а прећутао је и одговор на масовно протеривање особља руске амбасаде у САД и конфискацију зграда. Са једне стране, био је то гест добре воље; с друге, то је нешто у духу Пушкиновог Пуцња, односно наговештај да одговор није отказан, већ да је одложен.

ТРАМПОВ ТРГОВАЧКИ ПРИСТУП
Исправност такве калкулације може бити подложна расправи. Да је Русија на то реаговала одмах у децембру и симетрично, буке би било много, а инцидент би до сада изгубио значај. Перспективе таквих мера биле су добре јер такав договор подложан промени и могао се поништити. Да је Трамп рекао да за безобразлук Обаме не одговара, све даље зависило би од преговора.

Трговачки приступ Трампа том проблему оптерећен је чињеницом да би се све то могло претворити у фарсу под теретом огромних међународних питања. Раније се Москва надала да ће однос са новом администрацијом бити квалитетнији и да ће се одвијати у прагматичном и конструктивном правцу. Испало је другачије. Да ли је Трамп заиста желео сарадњу или не, сад то већ није ни важно. Унутрашња политичка борба у САД и непропорционално велика улога коју је Русија заузела у том клинчу су америчко-руске односе претворили у праву фикцију.

obamaputinsampanjacПокушаји САД да поврате оно што је Русија добила у конфликту у Сирији и изјаве у стилу „хајде да нам Руси дају сад нешто заузврат“ претварају се у нешто што подсећа на дечји вртић. Наравно, Русија такође има своје принципе. Више се не ради о дипломатским вилама, већ о томе да не пристаје на уцене и „пљачку усред бела дана“, како је то рекао министар Лавров. Као што се често дешава, питање „чувања образа“ под паролом „да ли ме ти поштујеш?“ одавно је превазишлу суштину спора на обе стране. Уколико не дође до договора, најнепријатнији сценарио биће да ће руски Силвио (ко је заборавио, то је сам Пушкин) морати да спроведе своју одложену одмазду. Трампова администрација то неће сматрати одговором на своје раније кораке, већ новим нападом и највероватније ће предузети своје мере. Колико је човек са искуством у трговини некретнинама у стању да процени последице својих акција у политичком простору, за сада није баш јасно. У сваком случају, домино ефекат се не може искључити, и изгледа да у Москви страхују од тога – јавна реакција на последњу епизоду са вилама била је прилично уздржана и трпељива, док би се у неком другом случају мач вадио из корица и за много мање.

ПРОМЕНЕ НАБОЉЕ СЕ НЕ ОЧЕКУЈУ
Како год да се ова епизода заврши, уколико, како дипломате кажу, успе да се „развеже чвор“, штета је већ учињена. Њен смисао само у односима између Москве и Вашингтона. Цео свет посматра како се две најутицајне силе увлаче у јефтин спор, коме су се саме препустиле. Међународној заједници, а пре свега сталним чланицама Савета безбедности УН, одавно доста претензија великих играча. Иако повлашћене правом да блокирају све што желе, те земље се више не баве решавањем светских проблема, већ сопственим. Оваква перцпеција није сасвим тачна, многи сукоби у Савету безбедности су концептуалног, а не само себичног карактера, али тако, нажалост, изгледа. Уколико су се односи најмоћнијих земаља свели само на препирке, какво поштовање оне могу да очекују од осталих?

Најтужније је што се промене набоље не очекују. Интензитет међусобног неповерења и иритирања веома је висок, чак и кад покушају да их сакрију, као што сад чини Русија како не би дозволила потпуни колапс. А, искрено гледајући, трговачки приступ, којем прибегава Трампова администрација, оптерећен је чињеницом да би се све то могло претворити у фарсу под теретом огромних међународних питања.

tramplavrovkiseljovДај боже, да се питање вила на крају реши. Не зарад државног престижа, којем су сви неуморно посвећени, већ само зарад запослених у руским дипломатским мисијама и, што је најбитније, њихових породица, које су принуђене да проведу лето у Њујорку и Вашингтону у јеку монструозних врућина. А нешто мора и да се уради пре него што односи падну на рекордно ниске гране.

Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ

 

Российская газета

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.