Menu
RSS

FOREIGN AFFAIRS: ХРВАТСКА, РУСИЈА И БАЛКАНСКА ВЕЛИКА ИГРА

plenkovicvladaДАГМАР СКРПЕЦ

Моћ Хрватске да контролоше руске регионалне амбиције ће добрим делом зависити од исхода страначких избора у ХДЗ ове јесени

Након што се у априлу поделила хрватска владајућа коалиција, изгледало је као да би земља могла доживети понављање политичке кризе од прошлог лета, кад је премијер Тихомир Орешковић свргнут тако што му је изгласано неповерење. Али Хрватска је у јуну избегла ту замку. Премијер Андреј Пленковић формирао је нову парламентарну већину, спречавајући нестабилност најмлађе чланице ЕУ.

Ово једва изборено избегавање политичког хаоса великим делом је прошло непримећено иако стабилност Хрватске или њен недостатак има далекосежне импликације за САД и Европу. Она може пореметити баланс ионако климаве ЕУ и утицати на погоршање ситуације на Балкану, коју карактеришу економски проблеми, политичка корупција и растућио национализам. Најважније од свега, умерена Хрватска влада је тренутно најјачи савезник Запада у борби против руске експанзије у региону.

ХРВАТСКИ НИЗ ПОБЕДА
Пре само годину дана деловало је да се Хрватска креће према оној врсти политичке дисфункционалности која је њене балканске комшије изложила руском утицају. Застој између корумпираних партија левице и деснице довео је земљу на ивицу хаоса. У јуну 2016. Економист је Хрватску назвао „економски и политички изгубеним случајем“ и изразио сумњу да ли ће земља, са својим некомпетентним политичарима који су се тада међусобно оптуживали за фашизам и комунизам, успети да пронађе свој „победнички пут“.

Међутим, на изборима прошлог септембра Хрвати су изгласали неповерење водећим политичарима главне десне и леве партије – Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и Социјалдемократске партије (СДП). Нова центристичка партија – Мост – освојила је 13 места у парламенту и потом ушла у коалицију са ХДЗ. Уз скупштинску већину коју је имала са Мостом, ХДЗ је, предвођена Пленковићем, успела да се окрене од националистичке и ултраконзервативне базе, умеравајући реторику и фокусирајући се на економски напредак и вођење мање агресивне спољне политике према балканским суседима. На пример, након избора су спласнуле тензије са Србијом и одблокирани њени преговори о учлањењу у ЕУ. Пленковићева влада је такође усвојила политику немешања по питању босанских Хрвата, са којима су хрватски националисти у прошлости формирали јаке везе. Поред тога, Хрватска је водећи заговорник јединства у ЕУ, упркос територијалном спору са Словенијом поводом Пиранског залива.

Ипак, мајски потреси у влади су изгледа довели у питање прогресивни пут Хрватске. Након контроверзног спасавања Агрокора, домаће прехрамбене компаније која је превелика да би пропала, министри Моста су разбили владајућу коалицију, отварајући могућност за превремене изборе који би могли уклонити умерене са чела ХДЗ. Како би избегао овај сценарио, Пленковић је формирао изненађујућу, још више центристичку коалицију са либералном Хрватском народном странком.

davorivostirИако је Пленковић преживео изазов свом лидерству, нису обезбеђени ни његова позиција ни правац којим иде странка. Главна претња долази од страначке деснице. Конзервативни чланови ХДЗ су из протеста напустили странку и формирали нову, а унутар самог ХДЗ бивши министар спољних послова Давор Иво Штир сигнализује своју намеру да оспори Пленковићево лидерство на страначким изборима ове јесени. Ови догађаји отварају питање да ли умерени хрватски политичари могу да однесу победу и задрже земљу на прогресивном курсу. Засад премијер има чврсту позицију, али, да би остао за кормилом, мораће да надмудри неколико противника.

ПОТРЕБА ЗА МОДЕРНИЗАЦИЈОМ
Стабилност хрватске владе је доста важна за остатак Европе. Под Пленковићем, Хрватска је узорно вођена и одбила је ону врсту национализма која је у порасту дуж источних граница ЕУ, нарочито у Мађарској и Пољској. Пленковићева влада остала је смирена и заговарала проширење ЕУ у светлу француских и немачких позива за „Европом у више брзина“, што је идеја о чланству на различитим нивоима, која се делимично појавила као одговор на економску кризу ЕУ а делом због тензија са Мађарском и Пољском око миграционе политике. Опасна путања разилажења унутар ЕУ, уз изазове које представљају Брегзит, тероризам и руска претња, значи да је Европи – ако жели да преживи – потребан моментум од стране умерених влада које заговарају јединство.

Међутим, важнија од такве улоге у ЕУ је улога политички умерене Хрватске у стабилизацији Балкана. Повлачење демократије у другим бившим југословенским републикама, попут Србије и Македоније, учинило је регион подложним руском утицају. Руски председник Владимир Путин је у потпуности искористио националне поделе и социоекономске слабости како би оживео традиционалну руску сферу утицаја на Балкану. Главни циљ Кремља на Балкану је да балканске земље држи даље од западних институција, односно НАТО и ЕУ. Други циљ је да контролише регионалне енергетске изворе како би балканске земље учинио у потпуности зависним од Русије.

Балкан је нарочито важан у контексту покушаја Источне Европе да оствари већу енергетску независност. Док Пољска и Украјина граде сопствене регионалне гасне чворове, Путин одговара гасоводом кроз територију бивших југословенских република. Године 2016. Русија је самостално финансирала комплетирање дела гасовода у Македонији вредног 75 милиона долара. У Босни Русија планира да заобиђе централну власт и изгради гасну цев у аутономној – већински српској – Републици Српској.

Путин користи тактику завади па владај да оствари своје циљеве. У Македонији и Црној Гори Русија је подстицала етничко насиље, што је обе земље довело на ивицу грађанског рата. Гардијан је у јуну пренео да су руски агенти „били умешани у готово десет година дуго ширење пропаганде и изазивање неслоге у Македонији“, делимично и подршком политике иза којег стоји влада и која се води у мафијашком стилу и охрабривањем насиља према албанској мањини. У Црној Гори, такође, поделе између Црногораца и етничких Срба земљу су учиниле подложном руском уплитању. Октобра 2016. двојица руских агената наводно су покушали да убију црногорског председника Мила Ђукановића у покушају пуча који би ојачао проруски оријентисану српску опозицију и спречио чланство Црне Горе у НАТО.

djukanovicsad11Ђукановић је преживео и Црна Гора је овог јуна постала НАТО чланица, али ситуација у земљи је остала нестабилна. Дебате о руској улози и покушају пуча само су продубиле јавно неповерење у црногорске институције и додатно поделиле земљу дуж етничких линија. У Босни, Путинова финансијска подршка Републици Српској охрабрила је њеног председника Милорада Додика да ради на отцепљењу. То би био опасан преседан промене граница у Југоисточној Европи и оживљавање балканских конфликата из 90-тих.

ДРЖАЊЕ ТВРЂАВЕ
Хрватска је сада са својом економском и културном тежином лидер југоисточне Европе, а њена политика има велики утицај на регионалну динамику. Понашање Загреба је важно нарочито за суседну Босну, где у реакцији на захтеве босанских Срба босански Хрвати позивају на успостављање свог аутономног ентитета. Иако босански Хрвати од Загреба очекују помоћ, Пленковићева влада им не излази усусрет. Заузврат, хрватска политика немешања држи Србију на одстојању. Али, ако се политика земље још једном поларизује, тврдокорни конзервативци би могли да оживе подршку Хрватске босанским Хрватима – који имају право гласа на изборима у Хрватској и обично подржавају националисте.

Такође, нова антируска спољна политика Загреба регион удаљава од Кремља. Раније ове године Хрватска је покренула Јадранску трилатералну иницијативу, заједно са Албанијом и Црном Гором. То је регионална асоцијација која има за циљ учвршћивање сарадње између три земље. Говорећи на конферецнији Атлантског већа у Вашингтону овог пролећа, министри спољних послова три државе су поручили да им је главни приоритет безбедност и спречавање руског уласка у регион, као и помагање Албанији и Црној Гори да постану чланице ЕУ.

Што се тиче глобалне руске игре, Хрватска је ту заузела још агресивнију позицију. Године 2016. влада је организовала радну групу са циљем да са Украјином подели искуство Крајине – краткотрајне отпадниче републике хрватских Срба која се формирала 90-тих – како би јој помогла да евентуално реинтегрише Крим, Доњецк и Луганск. Осим тога, Хрватска је са Украјином ушла у дискусију о могућности гасовода који би повезао Хрватску, Мађарску и Украјину.

plenkovicporosenkoСнадбевање хрватске енергентима и главни привредни сектори, баш као и у случају комшијских земаља, недавно су постали предмет интересовања руских државних компанија. Москва настоји да изгради гасовод у Славонији и преузме Агрокор и енергетског гиганта ИНА. Али, иако су централноевропске земље попут Словеније подлегле руским пословним предлозима и усвојиле проруску спољну политику, нова хрватска влада остала је снажан савезник кампање Запада да се одупре руској експанзији на Балкану. Пленковић је, на пример, одбацио руски утицај градњом терминала за природни течни гас у северном Јадрану са циљем спречавања енергетске зависности ЕУ од Русије, а одбио је и понуду руских банки да откупе дуг Агрокора – који је једном трећином у њиховом власништву – у замену за капитал у компанији. Хрватски лидер је свестан да би предаја контроле највеће државне компаније Русима угрозила регионалну безбедност.

РАСПОДЕЛА МОЋИ
Могућност Хрватске да контролоше руске регионалне амбиције ће добрим делом зависити од актуелне владе и исхода страначких избора у ХДЗ ове јесени. Губитак власти умерених би, без сумње, био лоша вест за регион и Запад. Али, ако Пленковић успе да остане на челу своје партије, умерени имају добру шансу да Хрватску усмере напред.

kolindatrampИпак, важно је запамтити да дугорочни напредак Хрватске не може осигурати једна администрација, колико год била умерена, већ он мора бити плод динамичног и вишестраног политичког система. За разлику од балканских комшија, где се политичка моћ углавном налази у рукама једне особе, у Хрватској је она пренесена, односно расподељена између Пленковића, конзервативних чланова ХДЗ, председнице и парламентарне опозиције. Иронично, хаос који је окончан узлетом нових политичара довео је до боље расподеле моћи, а као последица тога уследила је умеренија политика и смањење рањивости земље на руски утицај. Хрватска је доказ да је западна подршка јаким политичким системима, а не индивидуалцима, најбољи гарант стабилности Балкана.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

Foreign Affairs

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.