Menu
RSS

ПРАВА ЖРТВА САНКЦИЈА САД ПРОТИВ РУСИЈЕ

makronmerkelДАЈАНА ЏОНСТОН

Америчке санкције против Русије представљају удар на западноевропске савезнике САД

Знају ли они шта раде? Схватају ли да се њихове мере могу разумети као објава економског рата њиховим драгим европским „пријатељима“ иако је амерички Конгрес применио драконске мере циљајући даље слабљење председника Трампа и елиминишући било какве његове потезе ка унапређењу односа са Русијом.

Знали или не, очигледно је да их не занима. Амерички политичари на остатак света гледају као на америчко залеђе, које ће они некажњено експлоатисати и злостављати.

Закон број 3364 под називом Супротстављање Америке противницима кроз санкције су 25. јула усвојили сви сем тројице чланова Представничког дома. Ранију верзију су усвојили сви сем двојице сенатора. Сигуран пролаз кроз зону председничког вета већ је известан.

Изливи беса из Конгреса лију у свим правцима. Главне жртве ће највероватније бити вољене савезнице Америке – нарочито Немачка и Француска, које понекад постају конкуренти – али таква сувишна размишљања небитна су у светим дворанама америчког Конгреса, потпуно посвећеног одржавању универзалног морала.

ЕКОНОМСКА „МЕКА СИЛА“ УДАРА ЈАКО
У светлу америчких санкција, свака земља која би пословала са Русијом могла би да се нађе у великим проблемима. Конкретно, последњи закон усмерен је на фирме укључене у финансирање Северног тока-2, гасовода осмишљеног да Немачкој пружи преко потребан гас од Русије.

Иначе, подсећања ради, америчке компаније ће врло радо продати Немцима свој течни гас по далеко вишим ценама. То је само један од начина којима би овај закон подредио европске банке и фирме фаталним ограничењима, забранама и огромним новчаним казнама.

Док САД заговарају „слободно тржиште“, интензивно преузимају мере не би ли спречиле слободну трговину на међународном нивоу. Након споразума јула 2015, када је утврђено да Иран неће производити нуклеарно оружје, међународне санкције против те земље су укинуте, међутим, Америка је задржала своје. Од тада свака банка или компанија која разматра пословање са Ираном може добити писмо од једне организације са седиштем у Њујорку под називом „Уједињени против нуклеарног Ирана“, која упозорава да „постоје огромни законски, политички, финансијски и репутациони ризици повезани са могућим пословањем у Ирану, посебно у сектору нафте и гаса“. Ти ризици огледају се у милијардама долара казни, надгледањем које врше „бројне регулаторне агенције“, а такође нису искључени ни лична опасност, пасивност осигуравајућих кућа, сајбер опасност, губитак послова, повреда корпоративног угледа, као и пад акција.

Оваквим криминалним понашањем САД пролазе кроз вишегодишњи развој огромног, нејасног легалистичког лавиринта, којим намећу своју вољу привредама „слободног света“ уз помоћ свеприсутног долара, информација које добијају од својих обавештајних служби или најобичнијег застрашивања.

trimoraЕвропски лидери су резигнирано реаговали на последње санкције. Немачко министарство спољних послова саопштило је како је „неприхватљиво да САД користе санкције као инструмент служењу америчкој индустрији“. Француско министарство дипломатије осудило је „екстратериторијалност“ америчког правосуђа као незаконито и уз то додало: „Како бисмо се заштитили од екстратериторијалних ефеката америчког правосуђа, мораћемо да радимо на усклађивању наших француских и европских закона“.

Уствари, горко незадовољство одавно расте због безобразног наметања америчких закона другим земљама, и то је била тема озбиљног извештаја одборима за спољне послове и финансије Француске скупштине 5. октобра прошле године, кад се расправљало о „екстратериторијалности америчког законодавства“.

ЕКСТРАТЕРИТОРИЈАЛНОСТ
Председник комисије за истраге, дугогодишњи представник Париза у Скупштини Пјер Лелуш, следећим речима је сумирао ситуацију:

„Чињенице су врло јасне. Суочени смо са веома чврстим зидом америчког правосуђа, чије су намере да искористи закон у служби привредне и политичке империје, где би закон био коришћен у сврхе добијања економске и стратешке предности. Као што то обично и бива у САД, тај империјум, тај нормативни булдожер, ради у име најбољих намера према читавом свету, будући да САД себе сматрају 'беневолентном силом', земљом која може да ради само добро“.

И увек у име борбе „против корупције“ или „тероризма“, САД праведно спроводе све легалне токве кроз „америчко лице“. Чудним америчким законом обухваћен је сваки ентитет који послује у „земљи слободних“, било да је реч о некој америчкој подружници, регистрованој на Њујоршкој берзи, или о ентитету који користи амерички сервер, или само тргује у доларима, што је нешто што мало која фирма може да избегне.

Главна француска банка BNP Парибас платила 2014. године девет милијарди долара само зато што је користила доларске транше у пословању са земљама које су под америчким санкцијама. Трансакције су биле савршено легално обављене по француском закону. Али, будући да се радило у доларима, компјутерски стручњаци успели су да пронађу иглу у пласту сена. Европске банке суочене су или са кривичним гоњењем, што подразумева све могуће казнене рестрикције казне и пре донесене пресуде, или с тим да се посаветују са скупим америчким адвокатима и уђу у магловито ценкање у изјашњавању о кривици, што је Европљанима потпуно нејасно. Баш као што се сиромашни и понижени оптужују за пљачкање драгстора, тако адвокати ургирају на огромне европске корпорације да се цењкају око своје кривице не би ли измакле још горим последицама.

Алстом, велика међународна корпорација која производи возове велике брзине, драгуљ је француске индустрије. Под притиском америчких оптужби за корупцију (највероватније потплаћивање званичника у неколико земаља у развоју), Алстом је на крау продао један свој огранак Џенерал Електрику.

mekejnmerkelОснов таквих оптужби је да наводна „корупција“ страних компанија доводи до тога да америчке губе клијентелу. Могуће је, али ту не постоји практично никакав реципроцитет. Цео спектар америчких обавештајних агенција, способних да шпијунирају свачије приватне комуникације, укључен у привредну шпијунажу широм света. На пример, америчка Агенција за контролу стране имовине посвећена је томе и ради са 200 запослених и годишњим буџетом од више од 30 милиона долара. Таква француска канцеларија има петоро запослених.

Тако су ствари стајале од прошлог октобра. А последња рунда санкција може изложити европске банке и компаније само још већим казнама, посебно у домену инвестиција за Северни ток.

Нови закон само је једна у целом низу америчких законодавних мера, којима се иде на сламање националног суверенитета и стварање глобализоване јурисдикција, у којој се може судити свакоме за свашта и где би крајњи капацитет истраге и извршну моћ имале САД.

УНИШТАВАЊЕ ЕВРОПСКЕ ПРИВРЕДЕ
Више од десет европских банака (британске, холандске, швајцарске, немачке, француске) суочиле су се са америчким моралисањем, док се то десило само једној домаћој банци – Џеј Пи Морган Чејсу. САД циљају на европско језгро, док њихов огроман утицај на северном платоу (Пољска, Шведска, Балтичке земље) спречава ЕУ од преузимања било каквих (једногласних) мера које су у супротности са америчким интересима.

Далеко највећи у плен у финансијском пецању Ујка Сема је Дојче банка. Као што је Пјер Лелуш упозорио прошлог октобра током последњег саслушања, кривично гоњење Дојче банка прети да обори цео банкарски систем. Иако је већ платила стотине и стотине милиона долара држави Њујорк, Дојче банка суочена је са „казном од 14 милијарди долара иако она заиста вреди пет и по... Другим речима, ако се ово догоди, покренуће се домино ефекат и ризикује се велика европска финансијска криза“.

Речју, америчке санкције представљају Дамоклов мач, којим се прети економијама главних трговинских партнера ове земље. То би могла бити Пирова победа САД, а могло би бити и убијање гуске која носи златна јаја. Али ништа зато: Америка може постати победница међу победницима у уништавању.

Бивша француска министарка правде Елизабет Гигу ситуацију је назвала шокантном. Она је додала да је Француска поручила Америчкој амбасади у Паризу да је ситуација неподношљива, инсистирајући на томе да ће „остати чврсти“. Жак Мијар рекао је „да се амерички закон користи како би се освајала тржишта и елиминисали супарници. Не смемо бити наивни и прећутати то“.

Ово истраживање направило је корак напред у освешћивању Француске и формирању отпора „опорезивању без заступања“, што Америка практикује над својим европским сателитима. Сви чланови овог тела сагласни су да се нешто мора учинити.

То је било прошлог октобра. Овог јуна Француска је одржала парламентарне изборе. Шеф комисије Пјер Лелуш (републиканац), новинарка Карин Бергер (социјалиста), Елизабет Гигу (водећи социјалиста) и Жак Мијар (републиканац) изгубили су своја места у корист неискусних новајлија Емануела Макрона. Новајлије се тешко сналазе у скупштинском животу и немају велико политичко памћење, да би, на пример, знали за извештај о екстратериторијалности.

trampmakronШто се тиче Макрона, као министар привреде је 2014. одобрио продају Алстома Џенерал електриксу. Очигледно је да није рад да наљути САД. Ипак, неке ствари су толико неправедне да то не може трајати заувек

Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ

 

Counterpunch

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.