Menu
RSS

ТРАМП ЈЕ ПОТПИСАО. ШТА САД?

tramptim01НИКОЛАС К. ГВОЗДЕВ

Председник, његов тим за безбедност и Конгрес ће морати да нађу пут како би радили заједно

Као што је било очекивано, председник Доналд Трамп потписао је закон о „Супротстављању непријатељима Америке санкцијама“. Поред тога, он је дао изјаву, показујући шта мисли о свему томе.

Изузетно је интересантно да председник није уложио вето на овај закон иако се не слаже са неким његовим деловима. Трамп је тако поступио желећи да сачува национално јединства, вероватно мислећи да би стављање вета отворило сувише подела. Трамп се за председника кандидовао ставом како жели да унапреди односе са Русијом. Сад очигледно прихвата да да амерички народ – преко својих изабраних представника у Конгресу – не дели његову веру око тога да се може доћи до неког „договора“ или да се њему могу поверити такви преговори са Русима. Истовремено, Трампова изјава била је и порука Русима да одредбе у овим санкцијама не представљају негове личне ставове. Трамп скоро да их је молио да не секу његове приватне канали са Кремљом, упркос поступцима Конгреса.

Путин је, наравно, већ толико пута чуо од тројице претходних председника колико би они волели да имају одрешене руке у раду са Русима само када би их Конгрес пустио. Он би можда требало (а можда и не) да покаже сумњу у Трампа, посебно кад су се важнији чланови његове администрације сложили са оним што Конгрес жели да се спроведе. Путинов први одговор на санкције догодио се током викенда, кад је затражио да САД спусте број дипломата у Русији како би се он подударио са бројем дипломата и особља Русије у Америци, као и да се врати одређена имовина Русије коју су САД заплениле.

АДМИНИСТРАЦИЈА ПРЕДАЈЕ ВЛАСТ
Нејасно је за сада који ће бити даљи кораци Вашингтона и Москве. Прва руска реакција је првенствено гађала америчку владу. Остаје да се види хоће ли се повећати притисак на америчке компаније које послују у Русији.

Трампова изјава након потписивања подсећа на године Буша и Обаме, кад председник говори како су одређени амандмани у закону неуставни, али да председник због политичких разлога добровољно прихвата те амандмане без икаквог знања да он може бити овлашћен или приморан да их спроведе. Сви, од Путина, преко Конгреса, па све до његових европских савезника желеће да га виде како Трамп у своје изјаве додаје „да ће пажљиво и с поштовањем размотрити оно што је изнео Конгрес и да и ће то спровести у маниру достојног председничког уставног ауторитета у управљању спољним односима, као и да би Конгрес требало да се уздржи од провођења овог непотпуног закона, којим би се зауставио наш важан посао са европским савезницима у решавању конфликта у Украјини, као и да се не ометају наши напори у уклањању било каквих нежељених последица које би могле бити штетне по америчке послове, наше пријатеље и савезнике“.

Дакле, ниво контроле коју администрација предаје различитим органима извршне власти је врло критична, почевши од Министарства финансија. Такође ће зависти од тога какве ће циљеве поставити Трампови чланови кабинета. На пример, како не би дошло до прекида односа са Немачком и Италијом, можда ће бити потребно да се закон не примени у потпуности, посебно уколико не желимо поделе у трансатлантском приступу Русији.

rekstilerson05И, најзад, најважније је да администрација сад мора да се договара са Конгресом о параметрима за спровођење санкција. Специјални изасланик Курт Вокер, кога је поставио шеф Стејт департмента Рекс Тилерсон да предводи америчке напоре у тражењу решења око Украјинске кризе, мора знати колико је јак пре него што оде да преговара са Русима. Наравно, ако би се Москва потпуно придржавала Минског споразума, требало би дозволити скидање санкције које су резултат претходних догађаја у источној Украјини (ту нису укључени догађаји на Криму за време избора 2016), и администрацији би требала потпуна оданост Конгреса, који јој не би оспорио скидање тих санкције уколико би се Русија потпуно придржавала споразума.

БИЋЕ ПОТРЕБНО МНОГО ВРЕМЕНА
И, за крај, као што сам приметио, ове санкције нису мера која се лако заборавља. Биће потребан дуг и мукотрпан посао уз палету дипломатских и економских средстава не би ли се спречила даља консолидација руско-кинеског стратешог партнерства и како би се онемогућило даље стварање антиамеричке идеје. Уколико се не успе у томе, тада би Вашингтон морао да се фокусира на јачање капацитета државе широм Евроазијског копна како би парирала Русији, која би се тад већ сматрала непријатељском.

Конгрес ће конкретно морати да одговара на разна питања везана за буџет. У водичу за стратешку одбрану из 2012. било је писано да ће се САД усмерити ка Азији, смањујући ниво операција на Блиском истоку и повлачећи се из Европе. Поновно усмеравање назад ка Европи не може се десити симултано са усмеравањем на Азију а да се операције на Блиском истоку наставе несмањеном жестином. Америчка морнарица, на пример, не може бити истовремено присутна и у Медитерану, Персијском заливу, Индијском океану, Јужном Кинеском мору и Јапанском мору како би се испунили тренутни војни планови. Да и не помињем повратак хладноратовских положаја, попут Атлантика и Кариба.

putingasКако ће се све ово одиграти унутар контекста „Америка пре свега“ није најјасније. Председник, његов тим за националну безбедност и Конгрес мораће да раде заједно како би пронашли одговоре.

Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ

 

The National Interest

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.