Menu
RSS

ТРАМП! ДА ЛИ ЈЕ СВЕ ГОТОВО?

trampovalniflinЏЕЈМС ЏОРЏ ЏАТРАС

У погледу Русије, једини трамписта у администрацији је сам председник. Трамп је сам. Он то зна, и то знају сви други

Председник Доналд Трамп је потписао закон о санкцијама против Русије, Северне Кореје и Ирана. С обзиром на практично једногласну већину, којом је „Закон о супротстављању непријатељима Америке путем санкција“ изгласан у Представничком дому и Сенату, Трамп се нашао у двоструко губитничком („lose-lose“) положају.

У изјави приликом потписивању закона коју је издала Бела кућа, Трамп и његови саветници покушали су да бар мало ублаже овај иначе понижавајући пораз и „сачувају образ“, истичући да, упркос неким козметичким променама – „…овај закон и даље садржи озбиљне мањкавости – поготово што задире у надлежности извршне гране власти да преговара. Конгрес није чак био у стању да испреговара закон о здравственој заштити после седам година приче. Тиме што ограничава флексибилност носиоца извршне власти, овај закон отежава могућност САД да склопе споразуме корисне за амерички народ, и значајно ће зближити Кину, Русију и Северну Кореју. Твроци нашег Устава ставили су спољне послове у надлежност председника. Овај закон ће доказати мудрост тог избора.

Ипак, упркос његовим проблемима, потписујем овај закон зарад националног јединства. Он представља вољу америчког народа да види како Русија предузима кораке за побољшање односа са САД. Надамо се да ће наше две земље сарађивати у вези са главним глобалним питањима, тако да ове санкције више не буду потребне“.

БЕСПОМОЋНО КОПРЦАЊЕ
Сама сугестија да се овај апсурдни, опасни и неуставни закон може окарактерисати у контексту жеље да се види како „Русија предузима кораке за побољшање односа“ са САД је супротна истини. Свесна сврха овог закона је да осигура да никакви кораци у правцу побољшања односа неће бити предузети у наредних неколико деценија. У том погледу ће бити успешан. Америчка „дубока држава“ је сатерала Трампа уза зид, и ту ни он нити било ко други не може ништа да учини. Хладни рат-2 ће скоро сигурно постати саставни део живота – на многаја љета. Осим ако не упаднемо у неки „врући рат“ између САД и Русије, који би знатно краће трајао.

Само што га је потписао, Трампови свеприсутни критичари оштро су напали његово ниподаштавање овог закона. „Изградио сам истински велику компанију, вредну више милијарди долара“, узвратио је Трамп. „У томе је велики део разлога зашто сам изабран. Као председник, могу да склопим далеко боље договоре са страним државама него Конгрес“. То је, наравно, тачно. Међутим, ово је мање пркос, а више беспомоћно копрцање. Трамп је сам. Он то зна, и то знају сви други.

Не само да је Конгрес скоро јединствен у противљењу спољнополитичким ставовима које је Трамп заступао у предизборној кампањи већ је то случај и са већином његове администрације. Људи који су постављени на места надлежна за спољну политику и националну безбедност убедљивом већином потичу из неоконзервативног и републиканског „Никад Трамп“ табора, под неформалним вођством бившег губитничког републиканског председничког кандидата Мита Ромнија. Избор оних лојалних Трампу, као и оних који би се можда сложили са његовим предизборним ставовима, систематски се блокирају. А они који добијају запослење у администрацији често су, колико је то могуће, чак и гори од Обаминих кадрова које полако замењују. У сваком случају, чини се да је у погледу Русије практично једини трамписта у администрацији – сам председник. Чак ни његово заустављање програма CIA за снабдевања џихадиста повезаних са Ал Каидом није осигурано, с обзиром на повампирење крилатице да „Асад неће имати улогу у будућем управљању Сиријом“.

trampizam01На крају је Москва прихватила реалност да је „америчка политика заробљена од русофобних снага, које све време гурају Вашингтон у правцу сукоба“. И, мада се Русија формално и даље држи принципа да је још увек „спремна да нормализује билатералне односе са САД и сарађује у вези са важним међународним питањима… на основу равноправности, узајамног поштовања и равнотеже интереса“, она је свесна стварне ситуације. Нови закон који је потписао Трамп фактички је „трговински рат у пуном обиму“, признао је руски премијер Дмитриј Медведев. „Завршено је са надом да ће се доласком нове америчке администрације наши односи побољшати“. Завршено.

RUSSIA DELENDA EST
Нико не може озбиљно са схвати спин потпредседника Мајка Пенса да САД и даље „верују да, ако би Русија променила своје понашање, наши односи могу да крену у позитивном правцу и побољшају се у интересу обе наше земље и интересу мира и стабилности у овом региону и широм света“. Ако оставимо на страну његов тон држања предавања немирном детету, „понашање“ нема никакве везе са тим. Москва би могла да врати Крим Украјини, допрати трупе Кијева у Донбас преко црвеног тепиха и обеси Башара Асада на бандеру у Дамаску – санкције би и даље остале, па чак биле и постепено појачане. Погледајте колико је времена требало да се отарасимо закона Џексон-Веник (закон који је ограничавао трговинске односе са комунистичким земљама, које су ограничавале емиграцију, донет 1974. а укинут према Русији тек 2012, када је замењен тзв. законом Магнитског; прим. прев.), дуго времена пошто је наводни разлог за његово доношење постао бесмислен.

Обратите пажњу да је ова потпредседникова опаска изговорена током његове турнеје по Естонији, Црној Гори и Грузији, три земље (Црна Гора се баш и не може назвати „нацијом“) које су потпуно бескорисне за одбрану Америке против Русије или било кога другог – али које су део лука који опасује западне границе Русије. Такође ваља приметити да би ту ускоро могла да буде увучена и Македонија, што ће појачати притисак за усисавање Србије и Босне и Херцеговине. Чак се намигује и мафијашки вођеној и препуној терориста псеудодржави Косово.

Што више, то веселије. Стежите ту омчу. Кад се све сабере, русофобни импулс који контролише америчку политику не потиче од тога шта су Руси учинили, него ко су: Russia delenda est („Русија мора бити уништена“, што је алузија на староримљанску крилатицу „Картагина мора бити уништена“; прим. прев.). Непријатељство према Русији није средство за одређени циљ – оно је циљ.

У међувремену, главни амерички медији истичу буквално ирационалне наслове типа Руске војне вежбе близу НАТО границе појачавају страховања од агресије. Ово се односи на околности где ми (1) привучемо „савезнике“ који су бескорисни за нашу одбрану, али идеални као истурене офанзивне платформе; (2) успоставимо војне базе око Русије; и (3) направимо велику представу са провокативним копненим, ваздушним и морнаричким маневрима на самим руским границама и на ивици њихових територијалних вода; али су (4) они ти који су провокативни и „агресивни“ зато што померају војску унутар сопствене територије.

putintramphamburgПошто је овај закон потписан, вероватно ћемо видети неки руски одговор, лишен одлагања заснованих на неутемељеној илузији да ће уздржаност бити награђена. Но чињеница је да је, када је реч о игри пинг-понга санкцијама, Русија у суштински слабијем положају. Јер, мада западни посматрачи често прецењују штету коју су санкције нанеле руској привреди, нема много начина на које Русија може да науди америчкој привреди. Обим билатералне трговине је премали, разлика у економској и финансијској моћи превелика, а америчка улога у светском финансијском систему преобимна, као и наша контрола над нашим подређеним сателитима, који ће вероватно претрпети већу штету него сама Русија.

ДА ЛИ ЋЕ ЕВРОПЉАНИ СХВАТИТИ?
Можда ће Европљани почети да схватају да људи који креирају политику у Вашингтону баш и нису њихови пријатељи – мада би то захтевало и храброст и мудрост ликова попут Меркелове, Макрона и Мејове, што није нешто на шта се треба кладити. За сада се емитује само бука:

„Председник Европске комисије Жан Клод Јункер је упозорио на потенцијалну колатералну штету по европско енергетско тржиште, јер би санкције могле нехотично да погоде европске компаније које се баве руским цевоводима за извоз енергената. Један такав цевовод, Северни ток-2 (Европска комисија није бринула о „колатералној штети“ по Јужни ток, чији су корисници били на југу Европе и Балкану; прим аут.), који би трбало да доводи природни гас из Русије у Немачку преко Балтичког мора, укључује неколико европских компанија. '’Америка на првом месту’ не сме да значи да су европски интереси на последњем', изјавио је Јункер, додајући да је Комисија спремна да реагује ‘у року од неколико дана’ ако се њене бриге не буду узеле у обзир.“

Иронија је у томе што није Трампова политика „Америке на првом месту“ та која је одговорна за ову ситуацију, већ управо супротно: настојања америчког естаблишмента – којег ЕУ обожава, и обратно – да потопи Трампа. Но, ако се Трампова непопуларност у Европи може искористити као средство мобилизације отпора америчким санкцијама, то би могло да има некакву вредност. Лицемерје понекад може бити и од користи.

Како се будемо кретали ка све опаснијем свету, може бити да ће се Москва мање усредсредити на узвраћање Америци него на сопствену заштиту: прекид зависности од америчког долара и преусмеравање енергетског и других виталних сектора ка Азији и евроазијским економским интеграцијама. Ако су Европљани паметни (а то је под великим знаком питања), они ће и сами почети да размишљају у том правцу.

merkeltramp09Ако се то буде десило, то би довело до још једне врхунске ироније. Једна од догми западних русофоба је та да је главни циљ Москве „раздвајање“ САД од Европе. Ако се то на крају и деси, у било којој мери, то ће бити заслуга Трампових непријатеља. Другим речима, можда није Трамп тај кога су „Руси убацили“, већ његови домаћи противници.

 

Фонд стратешке културе

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.