Menu
RSS

ИЗЛАЗАК САД ИЗ НУКЛЕАРНОГ СПОРАЗУМА СА ИРАНОМ

iranraketaСАЛМАН РАФИ ШЕИК

Одустајање од споразума би повећало разлике између САД и Европе и додатно везало САД за државе Залива

Није било неочекивано нити се догодило изненада. Одбацивање нуклеарног споразума са Ираном био је централни део Трампове председничке кампање, а моментум који се сада гради и који би требало да послужи да се споразум поништи само је логична кулминација онога што је говорио пре готово годину дана. САД ће да размотре понашање Ирана након постизања споразума, а за то ће бити задужена америчка амбасадорка у УН Ники Хејли.

Није тешко закључити са каквом перцепцијом Ники Хејли долази да изврши овај задатак. Не само да Иран види као „непријатеља“ Америке већ сматра и да то није земља „којој треба веровати“. Њене предрасуде су сасвим огољене 27. јула, кад је Иран лансирао ракету способну да носи сателите у свемир. Према извештајима, она је тада рекла да се „питање Ирана увек врати на питање неповерења. Опсежна подршка Ирана терористима говори нам да им не можемо веровати; иранско кршење својих обавеза о тестирању ракета такође нам говори да им не можемо веровати.“

Оваква перцепција открива и други кључни разлог због чега се САД крећу ка ревизији споразума са циљем да га одбаце. Не ради се о иранском кршењу одредби или о самом споразуму, јер он не обавезује Иранце да окончају балистички ракетни програм, нити било која друга земља оптужује Иран за тешка кршења. Биће да је иранска улога у Сирији у великој мери забринула САД, као и америчке савезнике на Блиском истоку. Заправо, иранска улога у сиријској борби против „џихада“ који спонзоришу Американци је нешто што је оповргло сва очекивања Американаца у вези са њиховом способности да Техеран зауздају финансијским санкцијама. Иран је инвестирао много људских и новчаних ресурса у Сирију, не само јер се ради о савезничкој земљи већ и због тога што зна да би Сирија могла бити увод у уништавање Ирана од „џихадистичких побуњеника“, иза којих стоје САД и Саудијска Арабија. Због тога Иран у рату за опстанак не жали милијарде.

ПРИСТРАСНА РЕВИЗИЈА СПОРАЗУМА
У том контексту Ники Хејли, која је део Трамповог кабинета, може да изврши ревизију споразума једино на начин који ће потврдити оно што је Трамп говорио све време и што наставља да говори недвосмисленим терминима. Трамп је 11. августа поновио да се Иран не придржава одредби споразума и да би могао бити суочен са последицама његовог кршења. Тад је рекао: „Не придржавају се слова и сасвим сигурно се не придржавају духа споразума. Зато мислим да ћете видети неке веома снажне потезе уколико не почну да се понашају у складу са договореним“. Нема сумње да Трамп и пре ревизије споразума себи гради позицију да прогласи како се Иран не придржава његових одредби. Може ли се онда та ревизија сматрати непристрасном?

Ревизија је један од изговора за америчког председника да повуче САД из споразума и већ је упозорио савезнике да се припреме за такав исход. Судећи према чланку Њујорк тајмса, Трамп очекује да чује савете о томе како се извући из споразума или га изменити тако да укључи све аспекте иранског ракетног програма и његову улогу у региону. Међутим, друга опција га није превише заинтересовала, па је наводно наложио саветницима да се врате у собу за планирање и у року од два месеца припреме план за излазак из споразума.

trampkabinet02Иако амерички званичници у Европи нису експлицитно подржали могуће иступање Трампове администрације из споразума, Британија, Француска и Немачка су се прикључиле Америци у критикама последње иранске ракетне пробе и назвале је „несагласном“ са Резолуцијом 2231 Савета безбедности Уједињених нација. Резолуција је усвојена 2015. године као подршка нуклеарном споразуму између Ирана и шест других земаља, укључујући три европске државе. Али резолуција Ирану не забрањује лансирање балистичких и других ракета. Она само позива Иран да се уздржи од активности везаних за балистичке ракете „дизајниране да буду способне за ношење нуклеарних бојевих глава“.

„ИЗОЛАЦИЈА“ ПРОТИВ САД
Трампова администрација, међутим, није спремна да прихвати ограничења овог споразума. Како би смањили утицај Ирана у региону, САД и њихови (арапски) савезници требало би да сасеку иранску војну моћ, чији је најважнији аспект ракетни програм. Због тога САД не стављају нагласак просто на иранско непридржавање споразума већ и на измишљено постојање места широм Ирана за која се „сумња“ да се у њима производи нуклеарно оружје. То звучи познато јер подсећа на тврдње које су САД изнеле пре напада и уништења Ирака 2003. године. Реторика која стиже из овалног кабинета као да је copy-paste методом преузета из припреме за рат у Ираку.

Будући да нема сумње да ће се Русија и Кина успротивити солирању САД по питању напуштања споразума, кључно питање је да ли ће Европа подржати америчку политику? Да ли Европа, која се већ суочава са честим терористичким нападима, има довољно апетита да прогута још један рат на свом прагу?

Не само да је Европа свесна чињенице да Иран не крши споразум већ је упозната и са латентном динамиком „антиспоразумске“ политике, чији корени сежу дубоко у Залив (мисли се на арапске заливске монархије; прим. прев.), па све до Израела. Иако одбацивање споразума неће само по себи довести до изолације Ирана, сасвим сигурно ће омогућити САД да следе своју дестабилизаторску антииранску агенду и да се упетљају у дуготрајни рат унутар и изван Ирана.

rusijairanazerbejdzanСа друге стране, могуће је да се „изолација“ окрене против самих САД. Трамп је већ иступио из Париског споразума, остављајући Европу да се сама сналази. Одустајање од нуклеарног споразума би повећало политичке разлике између САД и Европе и додатно везало САД за државе Залива, приморавајући их да уроне у бескрајне ратове из којих не могу изаћи као победник.

Аутор је стручњак за међународне односе и унутрашњу и спољну политику Пакистана

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.