Menu
RSS

ТРАМП И НИКСОН – СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ

Nikson Tramp1
ЛЕН КОЛОДНИ, РЕЈ ЛОКЕР

Никсон је био параноичан, Трамп није. Никсон се понашао као да му сви раде о глави, док се Трамп понаша као да за то не мари


Свакога дана од кад је председник Доналд Трамп преузео дужност догоди се нова очигледна сличност између његове и злосрећне администрације председника Ричарда Никсона. За Никсоновог ученика то је срамота богаташа и још један знак Никсонове непревазиђене важности.

Велики број проблема Трампове администрације и димензије различитих истрага о активностима њега и његових сарадника у кампањи асоцирају на Никсонову администрацију. Онај ко је проучавао шта се догодило Никсону може видети силуету Трампове каријере и пре него што је тело пало на тло.

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ
Сличности су упечатљиве. Побројаћемо неке од њих.

Обојица су се мучили да изађу на крај са проблемима из својих кампања. Никсон се умешао у Париске мировне преговоре из 1968. и провео остатак живота покушавајући то да сакрије. У његовој кампањи из 1972. догодио се упад у штаб Демократског националног комитета у главном комплексу Вотергејта. Никсон није унапред знао за то али свеједно је одлучио да све заташка. Трамп је суочен са континуираним оптужбама да су му Руси помогли у кампањи 2016. године – оптужбама које би могле да потопе његов мандат.

И Трамп и Никсон су отпустили званичнике који су истраживали њихове активности. Никсон је отпустио специјалнот тужиоца Арчибалда Кокса, док је Трамп дао отказ директору FBI-а Џејмсу Комију, чија служба истражује руски случај. Оба потеза су довела до политичких потреса.

Никсон и Трамп изазивају огорчење њихових политички противнника. Демократе су мрзеле Никсона од његове прве кандидатуре за Конгрес 1946. године и та мржња је само расла након његовог процесуирања Алгера Хиса, мистериозне кандидатуре за Сенат из 1950. и ентузијастичног прихватања улоге Ајзенхауеровог потпредседника задужененог за прљаве послове. Демократе данас презиру Трампа због његове кампање против Хилари Клинтон и буквално свега што је од тада рекао или урадио.

Коначно, обојица су ушли у рат са обавештајном заједницом. Никсон је мрзео CIA-у, коју је сматрао одговорном за губитак изборне трке против Кенедија 1960. године, а челни људи службе су узвратили истом мером. Трамп сматра да обавештајна заједница допушта цурење тајних података како би поткопала његов мандат. Обавештајни званичнци су знали како је Никсон покушавао да мимоиђе обавештајну заједницу како би прогурао своје предлоге. Сумњају на Трампове везе са Русијом, а неки од штетних поверљивих података који су процурели потичу из обавештајних агенција.

Nikson tramp 1248Поред свих сличности, двојица председника имају и јасне разлике.

Никсон је већину запаљивих коментара изговарао приватно, док Трамп отворено подржава беле националисте.

Никсон је војску, која је доприносила његовим проблемима, држао на одстојању, док је Трамп на највиша места у администрацији – шеф кабинета, саветник за националну безбедност и министар одбране – поставио војне кадрове.

Никсон је радио у тајности, док Трамп буквално све ради јавно – од дивљења грубим поступцима полиције до онога што његови противници називају слабо замаскираним расизмом. 

Никсон је био параноичан, Трамп није. Никсон се понашао као да му сви раде о глави, док се Трамп понаша као да за то не мари.

ИСТОРИЈСКА УЛОГА ГЕНЕРАЛА ХЕЈГА
Међутим, најважнија разлика је у томе што је Никсон био успешан. Отворио се ка Кини, постигао стратешки споразум о наоружању са Совјетским Савезом и допринео завршетку Вијетнамског рата. Трамп је урадио мало тога, ако изузмемо избор судије Врховног суда, који је потврђен. Осим тога, његова агенда је осујећена.

Непријатељи обојице председника инстинктивно су желели да они напусте кабинет пре окончања мандата. Никсон је то и урадио, приморан да се повуче пре открића очигледних прекршаја који би довели до његовог импичмента. Трампова подршка пада из дана у дан, али републикански Конгрес још увек нема аптетита да лансира некога од својих.

Трампови непријатељи су очигледни и налазе се вуда: од демократа, преко „никад Трамп“ републиканаца, до међународне заједнице, пре свега немачке канцеларке Ангеле Меркел и британског парламента који не жели да Трамп посети Лондон и који је шокиран што је приморан да са њим сарађује. Никсонови очигледни непријатељи су били демократе, али најозбиљнији ривали су долазили изнутра, почевши од његовог шефа кабинета, генерала Александра Хејга. Далеко од очију јавности, у војсци је постојало неповерење у његов мандат од самог почетка, а невољни Никсон је мислио да те сумње генерала Хејга нису дотицале.

Јесу. Хејг је користио Вотергејт – као и све остало –  да Никсона избаци из председничког кабинета. Хејг је стајао иза отпуштања специјалног тужиоца Арчибалда Кокса и својевољног повлачења државног тужиоца Елиота Ричардсона и његовог заменика Вилијама Ракелшоса. Овај несрећни догађај, познат под називом Масакр суботње вечери, изазвао је неколико захтева за импичмент. Хејг је такође организовао цурење података о законским проблемима потпредседника Спироа Егњуа и натерао га да се повуче, што му је олакшало да се реши и Никсона. Ови детаљи су забележени у Колоднијевом „Тихом пучу“ и додатно проширени у Локеровом Хејговом пучу“ који ће бити објављен следеће године.

Колико дуго ће трајати Трамп?

Hejg NiksonНиксон се повукао много касније него што су његови ривали очекивали; размишљао је о оставци у мају 1973. али није отишао све до августа 1974, када је схватио да свакодневно губи подршку републиканаца. Ако Трамп пође истим путем њих двојица ће бити заувек повезани у историји, углавном на ужас и једног и другог.

Реј Локер је вашингтонски уредник куће USA TODAY и аутор „Никсоновог гамбита“ (Nixon’s Gamble). Лен Колодни је аутор бестселера Тихи Пуч и Четрдесетогодишњи рат. 

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


The National Interest


 

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.