Menu
RSS

КОНАЧАН КРАХ ПОЛИТКЕ „АСАД МОРА ДА ОДЕ“

asadgovor01САЛМАН РАФИ ШЕИК

Брзина којом сиријске снаге враћају територије и савез Турске и Ирана чине да амерички планови делују као маштарије

Kaо што су догађаји у Сирији недвосмислено показали, самопроглашена Исламска држава и „умерени“ џихадисти, које подржавају САД, су поражени, а са њима је поражен и кључни узрок америчке директне и индиректне војне интервенције – мантра да „Асад мора да оде“. Ово је евидентно не само из начина на који сиријска армија – уз подршку иранских и руских савезника – уништава оне који желе да униште Сирију већ и из начина на који је Асад почео да потврђује статус легитимног владара Сирије, представљајући њене интересе на великим међународним форумима и постављајући услове ангажмана у погледу сиријске будућности и улога које одређене земље могу у њој да имају.

Ово се у потпуности показало у говору који је Асад одржао у другој половини августа, када је изнео своју визију послератне обнове Сирије. Од нарочите важности биле су његове речи у вези са улогомм коју су поводом сиријског такозваног „грађанског рата“ одиграле одређене стране силе. Рекао је да од тих земаља – Америке и њених арапских савезника, који су следили агенду смене режима, агенду која је, пре него што је доживела спектакуларни неуспех, изазвала много уништења – очекује да прекину све преостале везе са побуњеничким групама. Док то не буде учињено, наставио је Асад, „неће бити безбедносне сарадње нити отварања амбасада“.

Асад јасно указује на своје услове за ангажман са земаљама које су у претходних пет или више година покушавале да га свргну. Једнако је јасно да је Асад себе представио као човека који управља сиријском политиком, указујући на намеру да прошири контролу на територију целе земље и одлучује о унутрашњој и спољној политици. Дакле, Асад је био јасан у критици одређених спољних сила и њихове улоге у Сирији, али јасан је био и у трасирању будуће спољнополитичке оријентације своје земље ка истоку. Рекао је: „Стратешка будућност Сирије мора бити усмерена ка Истоку“.

АСАД О БУДУЋОЈ СИРИЈИ
Асадов говор поклопио се са поразом једне од најмоћнијих „побуњеничких група“ у Сирији – Ахрар ал Шама. Не само да је ова група била један од западних „умерених елемената“ већ је играла и одлучујућу улогу у великом броју „побуњеничких“ победа против владиних трупа током 2013. и 2015. године. Многи на Западу су у њу полагали велике наде, видећи је као потенцијалног актера у будућности Сирије, нарочито пошто су се њене снаге придружиле у борби протиб Исламске државе и пристале на политичко окончање сиријског конфликта. Због тога је њен пораз последњи ексер у америчкој политици „Асад мора отићи“.

Сада кад Ахрарови борци напуштају положаје и придружују се другим групама, а сиријски и руски елементи контролишу геополитички терен у Сирији, Западу остаје врло мали број опција да оживи рат посредством других група. Стога не изненађује што неки утицајни креатори политике у САД почињу да се мире са ситуацијом у којој ће Сирија бити под Асадовом контролом.

„Влада Башара ал Асада је војно победила у овом рату“, наводи Роберт Форд, бивши амерички амбасадор у Дамаску, за којег се сматра да је одиграо кључну улогу у изазивању кризе у Сирији током 2011. и 2012. године, додајући: „Не видим како сиријска опозиција може да га примора на драматичне уступке током мировних преговора“.

asadgovor03Иако сирови материјал, тј. људски ресурси за одржавање ових група постоје, извори подршке су пресушили. Сиријски „побуњеници“ су фрустрирани, на пример, начином на који је Европа постала више заинстересована да ограничи прилив сиријских избеглица и довољно стабилизује земљу како би многе од оних који су већ стигли послала назад. Европи, дакле, не одговара наставак рата.

Персијски залив је у превирању, а због тог унутрашњег раскола токови подршке претходно подржаваним групама су драматично смањени, што додатно доприноси фрустрацији опозиционих група. Стога су инструкције које сада добијају доста различите од оних од пре две године. „Све земље које су нас највише подржавале... сада мењају своју позицију“, изјавио је Осама Абу Заид, портпарол опозиције, за амерички лист. „Са свих страна смо притиснути да усвојимо реалнију визију, да прихватимо да Асад остаје“.

САД НЕЋЕ СПАСИТИ КУРДЕ
Иако су САД успоставиле велики број војних утврђења у курдским деловима северне Сирије, указујући на намеру да продуже свој боравак у Сирији, брзина којом сиријске снаге враћају изгубљене територије и чињеница да су се регионалне силе – Турска и Иран – удружиле да спрече успостављање Курдистана, чине да амерички планови све више делују као маштарије. У реалности САД очигледно немају довољно ресурса на терену да одрже своју позицију или утичу на коначни исход. С обзиром да директна војна интервенција не долази у обзир, пред њима је готово немогући задатак повезивања нових „побуњеничких снага“, које би биле способне да се супротставе заједничким снагама сиријске војске и проиранских милиција (укључујући Хезболах) у јужним и источним деловима Сирије.

Додатни проблем представља чињеница да групе које подржавају САД и такозвана америчка коалиција нису успеле да охрабре масе које наводно штите од „бруталног“ режима. Такозвани „несрећни“ инциденти у којима ове снаге убијају цивиле додатно их отуђују од народа који их је некада можда и подржавао. У последњем инциденту тог типа америчка коалиција је прошлог петка саопштила да је у авиоудару на снаге Исламске државе настрадао 61 цивил. То много доприноси ерозији „народне подршке“ коју ове снаге и земље тврде да имају.

asadgovor02Све у свему, јасно је да је отклоњена свака могућност да Асад напусти Сирију. Једино што САД преостаје, ако желе да реализују своју досадашњу агенду, је масовна мобилизација курдских снага. Међутим, ако би се ово догодило, САД би невољно додатно учврстиле турско-ирански савез и повећале шансу да иранске милиције и Асадове снаге – уз свесрдну подршку Турске – покрену офанзиву против сиријских Курда. У таквом сценарију САД неће војно интервенисати да спасу Курде. Америчка јавност за то нема аптетита; сиријски Курди силно греше ако мисле да ће их САД спасити.

Салман Рафи Шеик је стручњак за међународне односе и унутрашња и спољна питања Пакистана

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.