Menu
RSS

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ФОРМИРАН НЕЗАВИСНИ КУРДИСТАН?

kurdi00ПЕТАР ЉВОВ

Ситуација након одлуке о референдуму мирише на рат, у коме се Ербил прибојава сукоба са Ираком и Ираном

Упркос томе што су УН, Арапска лига, САД, Русија, земље које се граниче са Турском – Сирија и Иран – и све друге арапске државе (да и не помињемо централну владу у Багдаду) унапред изразиле неслагање, парламент ирачког Курдистана, који има широку аутономију загарантовану ирачким уставом, одобрио је одржавање референдума за независност тог региона, заказаног за 25. септембар.

Од укупно 68 посланика, 65 је гласало у прилог плебисцита. Власти аутономног региона покушавају једнострано да се отцепе од Ирака упркос снажној негативној реакцији Багдада, који гласање сматра противуставним. Ирачки премијер Хајдер ал Абади није искључио могућност војне интервенције у случају да планирани референдум подстакне ескалацију насиља, додавши да неће избегавати да преговара са Ербилом (главни град Ирачког Курдистана; прим. прев.). За Ирак би отцепљење Ирачког Курдистана значило не само даљу дезинтеграцију земље поделом на сунитска и шиитска упоришта већ и губитак дела територија који су Курди окупирали током борбе против Исламске државе у Ираку и на Леванту. Ово углавном подразумева регионе у близини Мосула, као и Киркука и нафтних поља у близини тог града, где се налази око 40 одсто укупних ирачких нафтних резерви.

Прерастање курдске аутономије у независност могло би такође довести до инвазије Турске, која се у својој земљи дуго година бори против наоружане групе Курдистанска радничка партија (PKK), као и против курдских јединица народне заштите у Сирији. Турски лидер је већ најавио да ће Анкара објавити мере којима ће одговорити на одржавање референдума. Штавише, позивајући се на високе дипломатске изворе, утицајни турски лист Хабертурк извештава да председници Турске и Француске Реџеп Тајим Ердоган и Емануел Макрон спремају заједничку иницијативу као одговор на одржавање референдума о независности Ирачког Курдистана. Према том извештају, председник Ердоган, који тренутно присуствује Генералној скупштини УН у Њујорку, намерава да то питање детаљно размотри са председником Макроном и предложи тростепени план акције.

УЗВРАТНЕ МЕРЕ АНКАРЕ
Детаљи узвратних мера (санкција) Анкаре ће бити формулисани 22. септембра, током заседања Савета за националну безбедност Турске. У међувремену, Ердоган прво намерава да позове Париз на заједнички апел Ербилу да не одржава референдум 25. септембра. Ако Ербил на ово пристане, Анкара и Париз ће посредовати између Курда и званичног Багдада у преговорима о имплементацији уставом загарантованих права грађана Ирачког Курдистана, као и о спорним регионима (односно Киркуку). Други део ове иницијативе биће израда адекватне мапе пута (road map; мисли се на детаљно планирање корака који ће водити решавању кризне ситуације; прим. прев.). Са друге стране, уколико Ербил одбије да откаже гласање, Турска предлаже да Париз уведе низ санкција Ирачком Курдистану. Анкара ову иницијативу не види као билатерални формат и спремна је да у њу укључи било коју земљу која жели да утиче на референдумску ситуацију у Ирачком Курдистану.

У међувремену, Турска је почела да концентрише трупе – укључујући артиљерију и оклопна возила – дуж своје границе са Ираком. Анкару највише брине утицај који би проглашење независности потенцијално имало на ситуацију у југоисточној Анадолији, где живи преко 20 милиона турских Курда и где се већ годину дана води рат са милицијама Курдистанске радничке партије. Мало је вероватно да ће Турска дозволити да се одвоји готово трећина територије и више од 25 одсто популације и прикључи независној курдској држави. Штавише, и успостављање аутономије курдских регона у суседној Сирији, на граници Турске и Ирачког Курдистана за Анкару је неприхватљиво. Логично је да сиријски Курди буду први који ће се придружити независној курдској држави. Региони које контролишу у Сиријској Арапској Републици су богати нафтом, а будући да се боре против Исламске државе, на њиховој територији се налазе и америчке трупе. Није изненађење што се, паралелно са концентрацијом турске војске у близини Ирачког Курдистана, одвија и трансфер турских оклопних возила ка турско-сиријској граници, у близини провинције Идлиб, где се сада налази осам хиљада војника, око пет хиљада „умерених терориста“, 40 тенкова, више од 140 различитих оклопних борбених возила и око 50 комада артиљерије калибра преко 100 милиметара.

pkk01Идеја независног Ирачког Курдистана тешко да ће бити прихваћена у Ирану, где има курдских области са преко два милиона људи. Техеран схвата америчку опседнутост комадањем Исламске Републике, посебно што у њој, поред Курда, живе и веома велике азербејџанска и балучка национална мањина. Под слоганом о праву нација на самоопредељење Вашингтон ће подстаћи сепаратистичка осећања како би ослабио владајући исламски режим и последично обезбедио његов пад.

НЕЗАВИСНИ КУРДИСТАН ЈЕ ИДЕЈА САД
Вашингтон је до сада био спор у имплементацији својих планова о решавању курдског питања. Овај референдум би заправо могао довести до новог оружаног конфликта на Блиском истоку, а америчке трупе просто не би биле у могућности да га испрате, с обзиром на њихово учешће у сиријском, ирачком и авганистанском рату. У сваком случају, Американци ће се сасвим сигурно касније вратити на идеју о независном Курдистану како би тиме ослабили арапске државе и Турску и Иран изложили притиску. Бела кућа пажљиво следи стари британски слоган „завади па владај“. Али сада није време за то, док бесни рат у Сирији.

Због тога је, само неколико сати након одлуке курдског парламента, портпаролка Беле куће Сара Сандерс у име председничке администрације САД позвала власти Ирачког Курдистана да повуку одлуку о одржавању референдума о независности заказаног за 25. септембар. У саопштењу се наглашава да би то могло одвући пажњу од покушаја да се порази Исламска држава и стабилизује ситуација у регионима које је контролисала. Вашингтон је позвао курдистанску владу да се укључи у одрживи дијалог са Багдадом. Речено је и да су САД спремне да посредују у преговорима представника кудског аутономног региона са Ираком.

Очекивано, након поруке из Вашингтона, генерални секретар УН је такође дао изјаву. Стивен Дијариц, званични портпарол генералног секретара УН Антониа Гутереса, истакао је да би планирани референдум у Ирачком Курдистану „одвукао пажњу са потребе да се порази Исламска држава“ и обнове повраћене територије, преноси Ројтерс. Како је истакао, генерални секретар „поштује суверенитет, територијални интегритет и јединство Ирака и сматра да би сва отворена питања између федералне владе и курдистанске регионалне владе требало решавати кроз структурни дијалог и конструктивне компромисе. Генерални секретар позива лидере у Ираку да овом питању приступе пажљиво и уздржано“, истакао је Дијариц. У суштини, западне силе су забринуте да би овај референдум у полуаутономном ирачком региону, у који спада и нафтом богати град Киркук, могао одвући пажњу са борбе против Исламске државе.

kurdimapaДо сада је само Израел активно подржао успостављање независног ирачког Курдистана, јер би то значајно ослабило арапски свет у целини и одвукло пажњу Сирије, Турске и Ирана од сиријског рата, током којег су се Иран, исламске земље и Хезболах озбиљно војно позиционирали у близини сиријске границе са Израелом, односно Голанске висоравни. Премијер Бенџамин Нетанијаху прошле недеље је изјавио да Израел „подржава легитимне напоре“ ирачких Курда, понављајући да је турска PKK терористичка група. Нетанијаху је раније рекао да подржава „жељу за независношћу“ ирачких Курда и да Израел подржава успостављање курдске државе. Требало би истаћи да Тел Авив – настојећи да не привлачи пажњу – од 1960-тих одржава војне, обавештајне и пословне везе са Курдима, које види као тампон зону према Арапима.

РУСКА УЛОГА
У суштини, из израелске перспективе све је савршено логично. Клађење на сунитски екстремизам се испоставило као неодрживо због Русије и Ирана, а ситуација у Сирији се развија у правцу који је неповољан за Тел Авив, јер расте утицај Ирана и Хезболаха, које Израел сматра стратешким противницима. У том смислу је подршка курдским сепаратистима у Ираку, Сирији, Турској и Ирану прилично ефикасан метод да се промени ситуација и Арапима након пораза Исламске државе обезбеди нови разлог за главобољу. Питање курдског самоопредељења је системско питање целог региона (на истом нивоу као и арапско-израелски конфликт), па би интезивирање тог конфликта – у који би потенцијално били увучени Сирија, Иран, Ирак и Турска – прилично ишло наруку Израелу, јер би на одређени начин ослабило његове регионалне противнике.

У сваком случају, ситуација након одлуке Ербила о референдуму мирише на рат. Курдске пешмерге су превентивно распоредиле десетине оклопних возила и неколико хиљада војника у Киркук, јер се Ербил прибојава да би у блиској будућности могло доћи до сукоба са Ираком и његовим савезником Ираном – који би могао да се умеша преко огромне шиитске милиције Хашд-Шаби, која броји више од 150.000 чланова и одржава блиске везе са ирачким Министарством одбране.

kurdisirijaРусија ће вероватно играти своју традиционалну улогу помиритеља, указујући да проблеме треба решавати преговорима, иако би, наравно, Ирак и Иран желели да убеде Москву да активније подржи став званичног Багдада. Ово нас доводи до фундаменталног питања: ако чак и мали народи Полинезије поседују и користе право на самоопредељење, због чега 32 милиона Курда не може да следи њихов пример?

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.