Menu
RSS

КУРДИСТАН ИЛИ ПОСЛЕДЊИ ЧИН ЗАВЕРЕ ПРОТИВ БЛИСКОГ ИСТОКА

kurdireferendum01АРАМ МИРЗАИ

Пројекат Курдистан је последње поглавље англо-ционистичког плана промене мапе Блиског истока

Прошле недеље курдске регионалне власти су – пркосећи свету – одржале заказани референдум о независности Северног Ирака. Још увек нема званичних резултата, али готово сигурно је огромна већина Курда гласала за независност. Иако су рекли да референдум није обавезујући и да је само почетни корак у преговорима са Багдадом о отцепљењу, курдски лидери се надају да ће централна влада пре или касније признати независност.

У раним фазама сиријског конфликта, и касније током јачања Исламске државе Ирака и Сирије (ISIS), многи западни лидери тврдили су да се Блиски исток суочава са променама. Вероватно су мислили на оснивање „исламског калифата“ у источној Сирији и западном Ираку, чије стварање су помогле западне силе. Данас су џихадисти на ивици уништења, али утисак је да је мир још увек веома далеко од овог конфликтног региона. Зашто?

Док је Москва утицала на курс сиријског рата, Вашингтон је имао утицај у сукобу у Ираку, који је искористио и да на различите начине утиче на ситуацију у Сирији. Према поузданим изворима, пре битке за Мосул почетком прошле године, ирачка војска и савезници планирали су да ослободне западну покрајину Ал Анбар, највећу и најпроблематичнију у Ираку. Тек након ослобађања ове кључне покрајине, која се граничи са Сиријом, ирачке оружане снаге требало је да се усмере на Киркук и Ниниву. Међутим, америчка војна команда је, како тврде извори из Багдада, одбацила ову идеју и одбила да пружи подршку уколико покрајина Нинива (у којој је Мосул) не буде ослобођена пре Ал Анбара.

БАРЗАНИЈЕВЕ СКРИВЕНЕ ВЕЗЕ СА ISIS
Амерички план је био једноставан: гурнути ISIS ка Сирији, смањити притисак на Курде, спречавајући ISIS да бежи ка северу, и изазвати додатне проблеме Русији и Сирији. Да је Ирак одлучио да прво нападне Ал Анбар, ISIS би био знатно ослабљен на сиријско-ирачкој граници и одбачен ка добро припремљеном Ирачком Курдистану. Тиме би се помогло сиријској армији и спречила могућност да САД преузму сиријска нафтна поља на истоку провинције Дејр Езор. Што је најважније, погранична област би вероватно била под контролом Хашд ал Шабa (Јединице народне заштите; више десетина углавном шиитских милиција које финансира и помаже ирачка влада; прим. прев.), што би онемогућило кретање америчких трупа између Сирије и Ирака.

Јасно је да су Американци испланирали ове кораке и прецизно их постепено проводили у дело како би одложили неизбежни крах њиховог проксија (ISIS) само да би га заменили новијим и – у очима западне јавности – „легитимнијим“ посредницима.

Курдски манипулативни медијски наратив о народу који се у немогућим условима бори у једном од „најрепресивнијих региона“ против већине „радикалних и насилних“ режима готово је општеприхваћен на Западу. Данас многи западни званичници Курде сматрају јединим озбиљним партнером у борби против ISIS, упркос томе што је курдска регионална влада (KRG) председника Масуда Барзанија отворено поздравила када је ISIS преузео Мосул 2014. године, јер су у томе видели прилику да поцепају Ирак.

kurdireferendum01aАли Барзанијеве скривене везе са ISIS не брину западне силе. Чињеница је да Курди у Ираку контролишу 20 одсто нафтних ресурса и преко Турске извозе готово 600.000 барела нафте дневно. Нафта је велики предмет спорења између централне владе у Багдаду и KRG, посебно након 2011. када је KRG без одобрења Централне владе потписала споразум са америчким нафтним гигантом Ексон мобилом.

Не мора се бити геније да би се схватило да је амерички интерес у подели Сирије и Ирака, избацивање руског и – што је најважније – иранског утицаја из региона. Цепање стогодишњег Сајкс-Пикоовог споразума у корист секташки и етнички подељеног Блиског истока је савршен начин да се то уради. Оснивње курдске државе у Сирији и Ираку би такође отворило пут додатним расколима по секташким линијама – односно расколу на сунитски и шиитски Ирак. То би Сирију и Ирак претворило у крајње ослабљене и окрњене државе и осовину Сирија – Ирак – Иран – Хезболах довело у опасност, али пре свега би гарантовало опстанак најважнијег савезника Вашингтона у региону – Израела. Има простора за тврдњу да је успостављање курдске државе примарни циљ ратова у Сирији и Ираку, ако се изузме да је почетна намера у Сирији била да се свргне влада и преузме контрола над целом земљом, а не само над неким деловима. Цепање Сирије и Ирака постало је опција тек након 2015, када је постало јасно да пројекат џихадистичког емирата пропада и да ће Сирија преживети.

ЗБЛИЖАВАЊЕ ИРАНА, ТУРСКЕ, СИРИЈЕ И ИРАКА
План Вашингтона, међутим, неће бити остављен без одговора. Не само да ће САД морати да се носе са иранским, ирачким и сиријским отпором већ ће морати да воде рачуна и о свом савезнику Турској, која ни под каквим околностима неће устукнути на овом питању.

Иранско противљење референдуму познато је одавно, а прва реакција Техерана било је затварање ваздушног простора региону Ирачког Курдистана. „На захтев ирачке централне владе суспендовани су летови из Ирана ка Сулејманији и Ербилу. Наш ваздушни простор је затворен за све летова ка Курдистану“, рекао је Киван Косрави, портпарол Врховног савета за националну безбедност Ирана.

Такође, неколико иранских званичника је Барзанијев курдски референдум назвало правим именом – ционистичка завера. У међувремену је у недељу објављено да су Ердоган и Рохани телефонски разговарали о референдуму, а Ирак и Турска су се договорили да одрже војне вежбе у близини ирачко-турске границе. Ако се узме у обзир противљење Дамаска стварању курдске државе, добијамо јединствену ситуацију у којој су Техеран, Анкара, Дамаск и Багдад уједињени око неког питања. Ове земље могу и хоће да превазиђу међусобне размирице и различите циљеве у Сирији како би спречиле стварање курдске државе.

Турска, савезник Вашингтона у региону, изразила је снажно противљење референдуму ирачких Курда, упркос томе што су пре овога везе KRG и Турске биле одличне. Турски председник Ердоган отишао је дотле да је запретио војном интервенцијом, изјавивши: „Наша војска није без разлога на граници“. Такође је додао: „Могли бисмо тамо стићи изненада једне ноћи“.

erdogankurdiДа ли ће Ердоган „стићи изненада једне ноћи“ или неће, није извесно. Оно што јесте је да САД не тангира турска реакција на успостављање курдске државе у Ираку и Сирији иако су Вашингтон и Анкара наводно савезници. Ердогана од прошлогодишњег пуча у Вашингтону посматрају као ненавођену ракету, па би вршење притиска на Анкару и турског лидера, који наставља да сарађује са Русијом и Ираном против циљева Вашингтона, Американцима могло да изгледа као добра идеја.

Турска се осећа изданом од САД. Анкара настоји да изгради ближе везе са Техераном и Москвом јер сматра да Вашингтон и Запад игноришу турске позиве на обустављање напредовања сиријских Курда на њеној јужној граници. Као што је поменуто, Турска ће, заједно са свим релевантним државама, урадити све што треба да спречи стварање Курдистана. Из тог разлога је – одбацујући упозорења Вашингтона – послала своје снаге у Ал Баб, спречавајући Курде да се повежу са кантоном Африн и тако окупирају целу северну Сирију. Због истог разлога су Иран и Хашд ал Шаби затворили пут америчким снагама на југу Сирије, спречавајући било какво додатно заузимање сиријско-ирачке границе. Курдска „федерација“ у Сирији ће вероватно додатно приближити Дамаск и Анкару и навести их да оставе разлике по страни.

УГРОЖЕНИ БУДУЋНОСТ И ОПСТАНАК РЕГИОНА
Јасно је због чега англо-ционистичка империја жели да распарча Ирак и Сирију. Такође је јасно да Барзани није луд и да не би ишао овим путем кад би мислио да је самоубилачки. Зна да ће, када за то дође право време, моћи да рачуна на помоћ међународних признања у одбрани својих амбиција о курдској држави упркос вербалним осудама које данас долазе из САД и Уједињеног Краљевства. Иако је независни Курдистан окружен моћним регионалним непријатељима, друге земље у региону су спремне да га подрже – Израел и Саудијска Арабија. Израел није изненађење, будући да је отворено подржао стварање курдске државе, али Саудијска Арабија се често занемарује.

Лидер сиријских Курда Салих Муслим Мухамед већ је хвалио улогу Саудијске Арабије у Сирији и нападао Иран. Само је питање времена кад ће Барзани учинити исто, будући да су земље у окружењу Ирачког Курдистана према њему непријатељски настројене, а Саудијска Арабија би једва дочекала да увуче Курде у своју сферу утицаја како би их искористила против Ирана.

kurdireferendum03Пројекат Курдистан је последње поглавље англо-ционистичког плана промене мапе Блиског истока. Америчке акције изазивају поделе на Блиском истоку какве нису виђене током нашег животног века. Пораз такозване Исламске државе до краја године је известан, али су угрожени будућност и опстанак региона.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

The Saker

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.