Menu
RSS

ГЕОПОЛИТИКА МУЛТИПОЛАРНОГ ПОРЕТКА 21. ВЕКА

multipolarnisvet09ЕНДРЈУ КОРИБКО

Двадесетпрви век ће бити обележен споља изазваним хибридним конфликтима дуж најважнијих Путева свиле

Свет се тренутно налази у срцу велике транзиције из униполарног у мултиполарни поредак, од које се очекује да буде кључна карактеристика деценија које предстоје, ако не и читавог 21. века. Постоји више димензија овог процеса промене основне парадигме, које могу посматраче оставити у потпуности преплављене информацијама у покушају да схвате смисао свега. Већина аналитичара се ипак фокусира на само један или неколико фактора занемарујући притом друге, што посматраче често оставља без спознаје шире слике. То свакако није само њихова грешка већ је последица њихове специјализације и издвајања времена за само једну област, што подразумева мање обраћања пажње на остале трендове и осећај за све оно што се око њих дешава.

УПОЗНАВАЊЕ СА КОНТЕКСТОМ
У овом круцијалном моменту промена у међународним односима неопходно је пронаћи одговарајући модел за посматрање и праћење њихове еволуције. Аутор је објавио више анализа које су релевантне за даље разматрање које следи, и оне које могу помоћи у његовом дубљем разумевању:

Хибридни ратови: индиректни адаптивни приступ променама режима;

• Закон хибридног ратовања: источна хемисфера;

• Геополитика Латинске Америке 21. века;

• Значење мултиполарности;

• Афро-евроазијски жиг хибридног рата;

• Сценарији Велике Евроазије;

• Вођство из позадине: како се униполарност мења у мултиполарност;

• Шта је CPEC, и како будућност мултиполарности зависи од ње?;

• Конкурентска повезаност је у сржи новог хладног рата;

• Кинеско-индијски нови хладни рат.

РЕГИОНАЛНА ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ПУТА СВИЛЕ
Најкраће речено, основна карактеристика униполарног света је хегемонија у више сфера, која се проводи директно кроз унилатералне иницијативе и индиректно („управљано из позадине“) уз помоћ регионалних и институционалних партнера. Снаге у свету које нагињу мултиполаризму теже да поредак којим управљају САД претворе у поредак са више значајних чинилаца како би се у међународним односима успоставио баланс. Оно што је важно истаћи је да они то теже да остваре кроз прогресивну реформу међународних институција као што су УН, ММФ, Светска банка и други, као и кроз креирање њихових конкурената кроз нове институције, као што су Развојна банка БРИКС или ШОС (Шангајска организација за сарадњу).

Један од последњих потеза који је проширио БРИКС формат је стратегија „БРИКС плус“ чији је циљ да охрабри већи ниво сарадње између пет држава чланица кроз регионалну сарадњу. Експерт руског Валдајског клуба Јарослав Лисоволик каже да се оваква ситуација може посматрати у контексту MERCOSUR (Comun mercado del Sur, заједничко тржиште Латинске америке; прим. прев), SADC (Јужноафричка развојна заједница), Евроазијске економске уније, ШОС, SAARC (Организација за сарадњу земаља Јужне Азије) и ASEAN (Заједница земаља Југоисточне Азије), организација које међусобно сарађују на послу промене глобалног поретка. У духу говора кинеског председника Си Ђинпинга на Светском економском форуму у Давосу у јануару ове године, као и корацима предузетим Ксијамен декларацијом БРИКС (декларација земаља чланица која подразумева усклађивање приступа у борби против тероризма и екстремизма) у септембру, нова динамика значи оно што су поједини посматрачи назвали регионалном глобализацијом или глобализацијом Пута свиле.

АНТИРАКЕТНИ ШТИТ, ПРОМПТНИ ГЛОБАЛНИ УДАР И ТРКА НА МОРУ
У сваком случају, није довољно реформисати само централне институције, све док је америчка економска моћ у свету подупрта војним средствима. У појединим случајевима САД свакако нису у могућности да директно нападну своје највеће ривале попут Русије и Кине без претрпљене катастрофе у виду нуклеарног контраудара, па због тога Вашингтон тежи да изгради антиракетне штитове широм Евроазије како би заокружио ове две државе и у старту онемогућио њихову способност да узврате. Комплементарна са овом стратегијом су и америчка свемирска оружја, или оружја која су са њима у сагласју.

putsvile03Ни амерички антиракетни штит ни њихово оружје које делује у свемиру нису довољни да земљу учине безбедном од подморничких балистичких пројектила, који чине саставну компоненту нуклеарне тријаде било које земље. Ова чињеница објашњава морнаричку трку насталу широм света, јер САД теже да одрже своју доминацију светским морима, на којима им све више конкуришу Русија, Кина и други. Глобални океан је важан због још једног разлога, а он је повезан са економском базом америчке глобалне доминације. Кинеска трговина веома зависи од међународних морских путева, што је чини веома рањивом на америчке покушаје да блокирају кључне мореузе или канале попут Молучког мореуза и Суеца.

ГЛОБАЛНА РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПО МОДЕЛУ „ЈЕДАН ПОЈАС ЈЕДАН ПУТ“
Разумевајући последице системских промена које би уследиле у случају било каквих непријатељских акција попут наведене, Кинези су опрезно предвидели амбициозну трансконтиненталну руту трговине до њиховог најважнијег европског партнера и увидели значај обезбеђивања трговачких морских путева, посебно оних који воде до растућих тржишта Африке. Ово друго је посебно важно у последње време, јер раст поменутих тржишта омогућава Пекингу да се истовремено ослободи индустријских вишкова и допринесе изградњи и стабилизацији ових тржишта. Као и на западној хемисфери, где се надмећу меком моћи, Кинези желе да асиметрично одговоре америчким активностима у Јужнокинеском мору.

Када се све сабере, америчка стратегија објашњава суштину пројекта Један појас један пут, који је осмишљен да у потпуности измени светску трговинску мрежу из америчке униполарне доминације ка диверсификованој мрежи састављеној од више глобалних сила. Међутим, не треба заборавити да он самим тим даје Вашингтону путоказ у ком смеру би требало да брани своју глобалну хегемонију. Он ће то чинити охрабривањем идентитетских хибридних ратова у транзитним државама, а у покушају да их у мултиполарној игри окрене против непријатеља.

НЕОБУЗДАНОСТ ХИБРИДНИХ РАТОВА
До сада је Вашингтон спроводио информативни рат и употребљавао невладине организације како би искористио већ постојеће линије поделе унутар таргетираних држава, док је тамо где је неопходно стварао потпуно нове. Након тога је опремао своје регионалне партнере оружјем и свим неопхподним средствима, која су биле употребљаване против влада у тим земљама. Било да је режим ослабљен кроз одређене политичке уступке, потпуно промењен или је уследио потпун „рестарт система“ кроз реформу уставног система, Американци желе исход који ће омогућити да се та држава супротстави поретку који Кинези граде.

hibridnirat03То може бити проведено обојеном револуцијом, неконвенционалним ратом или неком врстом транзиције у фазама између њих, од којих се свака може завршити мултилатералном војном интервенцијом по узору на Либију 2011. године. Свака држава је рањива на ове тактике, али је источна хемисфера, посебно незападне земље Афро-Евроазије, погоднија од западне. Таквом је чини изразито диверсификована демографија и специфична историја, које ове земље чине идеалним пољем за такве врсте експлоатације. Како би се на прави начин схватила настала глобална конкуренција, морају се разумети постојећи и планирани кинески коридори.

ПОВЕЗУЈУЋИ КОРИДОРИ
Пред вама су три мапе које приказују различите Путеве свиле у Евроазији, Африци и Латинској Америци:

evroazijamapa01• Зелена боја – Евроазијски копнени мост;

• Браон – балкански Пут свиле;

• Љубичаста – трансцентралноазијски Пут свиле;

• Црвена – CPEC;

• Плава – кинеско-мјанмарски економско-енергетски коридор;

• Наранџаста – ASEAN Пут свиле;

• Розе – будући пројекти и интерконектори;

• BCIM економски коридор;

• Кина – Непал – Западни Бенгал;

• Средњи Исток – Европа;

• Директна рута преко Курдистана;

• Морска рута до Латакије или Бејрута преко Курдистана.

afrikamapa01Црвене линије означавају изграђене или пројекте у изградњи, док зелене означавају оне који су планирани. Посматрано од севера до југа, постојећи или планирани коридори су: Џибути – Адис Абеба Пут свиле (Етиопски пут свиле), LAPPSET економски коридор, железничка пруга стандардног колосека, Централни коридор, TAZARA, Накала коридор, и Ponta Technobanine железнички коридор.

Будући пројекти од севера до југа су Сахарско-сахелски Пут свиле, Камерун – Чад – Судан коридор, нигеријски Путеви свиле, Конгоански интермодални коридор, северозападни коридор до Анголе, Трипартитни коридор Зоне слободне трговине (коридор који повезује Јужну Африку и Судан, гасовод Афричка ренесанса и интерконеткори који их повезују са већ постојећим пројектима) и Валвис Беј коридор.

amerikamapa01Постоје само два значајнија Пута свиле у Америци, и то су Никарагвански канал и Трансокеански железнички пут (TORR), који повезује Бразил, Боливију и Перу.

Ове три мапе су веома корисне због приказивања транзитних држава, као и недржавних ентитета дуж нових Путева свиле, а које се лако могу трансформисати у хибридно бојно поље. Овако мапа света изгледа када се на њој истакну само ти ентитети:

svetmapa01Као што се може видети, државе најрањивије на споља изазване хибридне конфликте су, посматрано од истока ка западу: Тајланд, Мјанмар, Етиопија, Кенија, БЈР Македонија, Република Конго, Замбија, Нигерија, Боливија и Никарагва.

Ту су такође ентитети који нису државе, а који могу да буду употребљени у сврху спутавања Пута свиле, а посматрано са истока на запад то су „Велики Непал“, долина Фергана, прекогранични тероризам са основом у Авганистану, Балуџистан, Курдистан, сунитско-шиитско секташтво у Сирији и Ираку, и Босна (директно укључени српски и хрватски интереси, али погађа цео Балкан).

Преовладавајући тренд је да је велики део хартленда Евроазије – Средњи Исток, Централна Азија и Јужна Азија – под директном опасношћу од недржавних транснационалних претњи, док су остали коридори широм света под директном претњом искључиво унутрашњих фактора. Најлакши начин за употребу ових конфликата је експлоатисање модела „сукоба цивилизација“, што је већ постао амерички заштитни знак за креирање подела и контролисање источне хемисфере.

Усред безбројних опасности по план кинеског Пута свиле стоји Евроазијски копнени мост, који повезује Кину, Казахстан и Русију, а који је најсигурнији од свих поменутих коридора. Као такав, он је од виталне важности за будућност мултиполарног светског поретка и тиме те државе чини неупоредиво стратешки најважнијима. Иако су Русија и Казахстан на мети, свако на свој начин, њихова географска локација и унутрашњи састав их у великој мери изолују од хибридних ратова какви се могу очекивати у другим деловима света.

ДЕМОКРАТСКА БЕЗБЕДНОСТ
Најбољи начин да се мултиполарни светски поредак супротстави хибридним претњама чине проактивне мере које се односе на јачање индивидуалне и колективне демократске безбедности. Овај концепт је представљен од стране аутора и елабориран у неколико анализа објављених претходних година:

• Демократска безбедност у Македонији: између Брисела и Москве;

• Технологија обојених револуција није само црно бела;

• НВО и механизми хибридног рата;

• Обојене револуције и култура – патриотизам против национализма;

• „Дубока држава“ и политичка транзиција у „националним демократијама“;

Основна идеја је да државе треба да спроведу холистички приступ безбедности, који не подразумева само војне мере већ и економске, информационе, па чак и идеолошке. Међународна сарадња кроз мултиполарне институције као што су БРИКС и ШОС може да допринесе великом напретку на овом пољу. Интензивна брига мора да буде посвећена томе да се осигура да било који вид сарадње који подразумева демократску безбедност не постане игра нултог збира, укључујући учеснике који ће перципирати да нису једнако третирани у читавом процесу.

СВЕОБУХВАТНИ ТРЕНДОВИ
Узимајући у обзир залиху података о глобалним процесима и осврћући се на раније цитиране материјале, могуће је идентификовати свеобухватне трендове у свакој од области где се граде путеви свиле (Евроазија, Африка и Латинска Америка). Пре него што се то учини, аутор препоручује да се осврне на два његова раније објављена рада:

• Сценарији Велике Евроазије;

• Прогноза за 2017.

Ови материјали садрже дубље информације од изнетих у овој анализи, иако она одржава фокус на ударним трендовима у свету.

ЕВРОАЗИЈА

1. Индијско мешање
Индија као чланица БРИКС и нова чланица ШОС је планирана да буде контратег који ће стратези униполарног поретка искористити против Кине. Иако неспособна да парира један на један, Индија је способна да у будућности путевима свиле створи много невоља, на шта ће Пекинг морати да одговори на овај или онај начин.

siputin092. Евроазијски акт балансирања Русије
Аутор инсистира да читаоци погледају његове две анализе – Евроазијски акт балансирања Русије креира бенефит њиховом кинеском савезнику и Руски спољнополитички прогресивци су се претворили у традиционалисте. Кључна идеја је да је руска геостратешка визија у 21. веку да буде најјача балансирајућа сила на евроазијском суперконтиненту, што подразумева мноштво „нетрадиционалних партнерстава“ широм хемисфере.

3. Убрзана интеграција под капом ASEAN
ASEAN ће наставити рад на продубљивању мултилатералне сарадње његових држава чланица у оквиру економске заједнице, и кроз зачетак трилатералне антитерористичке координације између Филипина, Малезије и Индонезије. Једина системска претња која се надвија над њиховом кохезијом долази од државе парије Мјанмара и проамеричких црвенокошуљаша на Тајланду.

4. Средњи исток и нове методе управљања
Трипартитна сарадња између Русије, Ирана и Турске мења Средњи исток, као што то чине и зближавање Русије са Саудијском Арабијом и њени добри односи са Израелом. Међутим, потенцијална америчка подршка Курдистану и дисолуција Ирака могу читав регион гурнути у такав хаос да би се ревидирао читав Сајс-Пикоов споразум на терену.

5. ЕУ између диктатуре и децентрализације
Као што је аутор у лето 2016. написао у чланку под називом ЕУ после Брегзита: између регионалног слома и потпуне диктатуре, ЕУ ће се трансформисати или у диктатуру у правом смислу те речи или у скуп регионалних блокова (од којих је најзначајнији онај који би предводила Пољска). У сваком случају, након постбрегзитовског прилагођавања, не делује да ће у ЕУ више ишта бити исто.

АФРИКА

1. Успон регионалних блокова
Различите организације консолидују своје капацитете и интегришу институције, што омогућава да се говори о „континенталном регионализму“, који креира блокове широм територије тог континента и јача и саму Афричку унију.

2. Преокрет на обалама

Уместо да северне и западне обале Африке предводе континент у геополитичком развоју и економском расту, како је то био случај у прошлости, у будућности ће источна обала постати средиште фокуса због кинеско-индијског ривалства на Индијском океану, због чега је и настала Трипартитна зона слободне трговине 2016. године.

etiopskiputsvile3. Троугао дестабилизације
Нигерија у западној Африци, Етиопија у источној, и ДР Конго на афричком хартленду су погодно тле за изазивање хибридног рата у блиској будућности, док би најгори могући сценарио био троугао хаоса креиран између ове три државе, чији би циљ био да онемогући трансконтинентални Пут свиле и у најави спречи „Афрички сан“.

ЛАТИНСКА АМЕРИКА

1. Операција Кондор 2.0
Овог се аутор дотакао у анализама још од 2009. године, са суштином да САД ревидирају хладноратовску политику промена режима, а са циљем да у неком новом хладном рату сруше MERCOSUR или ALBA.

2. Пацифичка алијанса + MERCOSUR = Слободна зона трговине Америке (FTAA)

Мотив за операцију Кондор 2.0 је да Вашингтон жели да види интеграцију ривалских трговинских блокова, Пацифичке алијансе и Mercosur у унификовану економску структуру, која би могла да представља базу дуго жељене Зоне слободне трговине обе Америке.

3. Тврђава Америка
Стратешки циљ који САД теже да остваре је да Латинску Америку „ограде“ под својом потпуном униполарном доминацијом, која би им омогућила повлачење (било у случају пораза или као тактичко повлачење) уколико њихов план подстицања хибридних конфликата у остатку света створи хаос.

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
Комплетан глобални систем пролази кроз фундаменталну ревизију деловањем великих сила, које раде на успостављању мултиполарног поретка кроз реформу светског економског, финансијског и политичког система. То очекивано ствара трвења са униполарним Вашингтоном, који не жели да изгуби хегемонију. САД не желе да буду прве међу једнакима у концерну великих сила 21. века, по моделу који државе које нагињу мултиполарности убрзано креирају (он свакако задржава кључне елементе постојећег поретка, а то се посебно односи на институције попут УН, Светске банке, ММФ и сл.), већ желе да моћ која их чини кључним доносиоцем одлука чврсто држе у својим рукама.

Овде се налази сажетак три најважнија императива повезивања мултиполарних великих сила, униполарних САД и њихових савезника „управљаних из позадине“, као и малих и средњих држава заробљених између њих у новом Хладном рату:

Мултиполарне државе:
• Ослањају се на БРИКС и у мањој мери на Г-20 како би спровеле економске и финансијске институционалне реформе;

• Користе ШОС као оквир за интегрисање тврдих, меких и демократских безбедносних мера;

• Конструишу нови Пут свиле као средство поновног повезивања и преусмеравања глобалних трговинских путева како би подрили униполарни поредак.

Униполарне државе:
• Промовишу „сукоб цивилизација“ као најефикаснији печат креирања конфликата и овладавања источном хемисфером;

• Спроводе хибридне офанзиве против кључних транзитних држава;

• Теже да очувају базе у Афро-Евроазији које ће бити оперативне и у будућности како би хибридним ратовима били у стању да контролишу ресурсе и трговинске коридоре, док симултано раде на томе да очувају „Тврђаву Америку“.

Мале државе и државе средње величине:
• Ангажоване су на обазривом балансирању између и унутар униполарног и мултиполарног блока;

• Разматрају када ће радије одиграти офанзивнију улогу и бити поље за лансирање униполарне кампање против мултиполарности а када ће одиграти дефанзивније и тежити да се интегришу у поредак у настајању;

• Избегавају преамбициозно балансирање које може да доведе до тачке која ствара више конфузије него што доноси бенефита, и да штети и држави која то чини и блоку коме она припада.

briks201704Свеукупно посматрано, 21. век је век геополитике мултиполарног светског поретка. Он ће бити обележен споља изазваним хибридним конфликтима дуж најважнијих Путева свиле. Мале и средње државе Афро-Евроазије и делимично Латинске Америке ће служити као бојна поља будућности, од којих ће нека личити на сцене сиријског разрачунавања великих сила.

Превео ИВАН РИСТИЋ

 

Геополитика.ру

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.