Menu
RSS

КУРДИСТАН ЈЕ РЕГИОНАЛНА ИГРА ИЗРАЕЛА

netanjahubarzaniСАЛМАН РАФИ ШЕИК

Израел курдско питање сматра невиђеном приликом да дестабилизује све своје главне ривале и себи обезбеди велики извор нафте

Кренимо од чињенице да ниједан други актер – вероватно ни сами Курди – неће профитирати од оснивања независног Курдистана више од Израела. Израелска подршка курдској држави има стварну материјалну основу. То утиче да курдско питање у целини буде веома деликатно, подложно променама у складу са геополитичким циљевима и отворено за потенцијалну реактуелизацију ако и када опет буде подгрејана та идеја.

Али која је логика израелске подршке Курдистану? Она је лако разумљива: то ће нанети много штете његовим главним ривалима у региону – Ирану, Ираку, Турској и Сирији – док ће Израелу обезбедити стратешку предност. Израел заправо има дугу историју сарадње са Курдима, која потиче чак из 60-тих и 70-тих, кад је наоружавао курдске милиције са циљем да изнутра дестабилизују северни Ирак. У то време кључни играч међу Курдима је био лидер клана Барзани – Мула Мустафа Барзани – чији син Масуд Барзани је сада самопроглашени председник курдског региона у Ираку.

Курди чине око 22 одсто популације Ирака, који има 37 милиона становника; 20 одсто Турске која броји 79 милиона; 15 одсто Сирије од 18,5 милиона и девет одсто иранске популације, која износи око 80 милиона становника. Иако ови бројеви сами по себи не значе да постоје услови за стварање независног Курдистана, ипак показују колику би штету он могао да нанесе свим овим државама.

Осим тога, други важан фактор који утиче на велику подршку Израела Курдистану је нафта. Ово објашњава због чега израелске политичке елите и мејнстрим медији отворено подржавају референдум – због дуге историје „прогона“ Курда од стране, како је Харец написао, „тиранских лидера Ирана, Ирака, Сирије и Турске“.

ЗАШТО СУ КУРДИ БЛИСКИ ИЗРАЕЛУ
Без обзира на симпатије и менталитет жртве на који се Израел с времена на време позива, оно што га заиста привлачи је нафта, коју ирачки Курди држе под својом контролом – и план да та нафта и даље несметано долази до Израела. До августа 2015. Израел је већ набављао три четвртине нафтног увоза из Ирачког Курдистана, а та активност је настављена упркос чињеници да Ирак не признаје Израел и да две државе немају званичне односе. Израел зато има специјалан однос са Курдском регионалном владом (KRG), па би рађање курдске државе било у његовом интересу. Стога не изненађује што руководство Израела подржава Курдистан. Пре само неколико дана израелски медији су цитирали министра правде Ајелета Шакеда, који је рекао: „У израелском и америчком интересу је да курдска држава буде основана, и то прво у Ираку. Време је да САД то подрже“.

kurdireferendumИако фактор нафта указује на економску димензију израелске подршке Курдистану, стратешки фактори су једнако важни. То је савршено објашњено у Харецовом извештају од 28. септембра, у којем се наводи:

„Осим историјског пријатељства два народа, јасно је због чега Израел подржава Курде. Курдистан је лоциран на кључној стратешкој раскрсници између Ирана, Ирака и Сирије – областима где Иран настоји да формира копнени коридор „шиитски полумесец“, који би омогућио транспорт оружја и бораца директно до упоришта Хезболаха у Либану. Слободан и произраелски настројен Курдистан на иранским границама не само да ће пореметити планове Ирана већ ће и бити велики стратешки ресурс у региону.“

Препознајући тешкоће у имплементацији идеје о курдској држави на Блиском истоку, извештај указује на потенцијални пут напред:

„Једина опција за Курде је коришћење стрпљиве дипломатије за преговоре о споразумном разлазу са Ираком и некој форми трговинских односа са својим непријатељски настројеним комшијама. САД, које имају одређени утицај на Турску и Ирак, могле би да тихо помогну иза кулиса, а Израел ће свакако апеловати на Трампову администрацију да то учини.

Међутим и поред тога што САД званично нису подржале референдум, остаје чињеница да настављају са наоружавањем Курда, због чега је амерички НАТО савезник Турска веома забринут, што ствара велику пукотину у билатералним односима две чланице западне војне алијансе.

СУКОБ У РЕГИОНУ ИЛИ МЕЂУ КУРДИМА
Али САД нису једина земља коју Израел мора да убеди да подржи Курдистан. Поделе између самих Курда представљају озбиљан изазов, да и не помињемо удружено противљење Ирана, Ирака, Сирије и Турске идеји стварања курдске државе. На пример, кроз Турску пролази животна линија нафтног извоза Ирачког Курдистана ка Израелу и другим земљама. KRG због тога не може себи да приушти да увреди Ердогана. Али то чак није највећа невоља. Проблем је у томе што Ердоган заузврат жели нешто тотално незамисливо – да KRG примора PKK у Турској и YPG у Сирији да не дижу главу. Иако би Барзани можда чак то и учинио да обезбеди турску подршку, за PKK је он обична битанга и самопроглашени лидер Курда, те стога није у могућности да пројектује стварни утицај.

Проблему додатно доприноси то што чак и ирачки и сиријски Курди нису усаглашени по питању Курдистана. Сиријски Курди, охрабрени америчком подршком, планирају да успоставе сопствену федерацију у Сирији. Иако Курди чине око осам одсто становништва, контролишу 25 одсто територије и 40 одсто нафтних и гасних ресурса. Уколико успеју да задрже контролу над нафтом и гасом богатом провинцијом Дејр Езор, на пола су пута да тај ресурс преточе у политичку моћ. Избори у локалним заједницама већ трају а парламентарни се очекују следеће године.

Материјализација ове идеје гурнула би Сирију и Турску у савез против Курда. Богата курдска федерација у Сирији и „држава“ у Ираку ће дефинитивно бити озбиљна претња Турској, а савез између Анкаре и Дамаска би обавезао Сирију да затвори очи на турско присуство на северу земље и на неко време одложи захтеве за повратак своје територије. Ово би Курде трајно завадило са две земље и одвело ситуацију у ћорсокак.

kurdistanizraelНиједна од ових очигледних тешкоћа које стоје на путу стварања Курдистана не значи да ће курдско питање изгубити на значају на Блиском истоку очишћеном од Исламске државе. Уз две различите курдске територије на мапи Ирака и Сирије, у будућности можемо очекивати још хаоса, а ниједна сила неће бити активнија у подстицању конфликта од Израела, који курдско питање сматра невиђеном приликом да дестабилизује све своје главне ривале и себи обезбеди велики извор нафте.

Салман Рафи Шеик је стручњак за међународне односе и унутрашњу и спољну политику Пакистана

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.