Menu
RSS

СВЕ БЛИЖЕ НАЈГОРОЈ ГОДИНИ ЗА УКРАЈИНУ

ukrajinagas2НИКОЛАС ГВОЗДЕВ

Кад Русија престане да користи Украјину као транзитну земљу за извоз енергената, отвориће се огромна рупа

Да, 2019. година је важна. Тада ће – Русија је на то упозорила јасно и гласно – престати коришћење Украјине као транзитне земље за достављање гаса на западна тржишта. Ако се то догоди, у украјинској економији настаће велика рупа, на чијем пуњењу, чини се, САД и Европа нису спремне да помогну.

Запањен сам аналитичарима који пишу бројне странице о томе како украјински геополитички фокус оријентисати на Запад и земљу уградити у безбедносну структуру евроатлантског света како би се украјинске везе са руском економијом учиниле неупотребљивим. Деведесетих година ово није било потпуно бесмислено, имајући у виду да Русија није имала избора него да и даље опстаје на совјетској инфраструктури без приступа конкретнијим алтернативама.

Док се баланс економске безбедности увећавао након пада Совјетског Савеза, у коме је Русија морала да на површини одржава Украјину (посебно ценама енергената испод тржишних), и док је заузврат било гарантовано да енергенте може да прода европским потрошачима по много вишим ценама, овакав приступ је имао смисла.

То се испоставило као неодрживо, па смо видели како и Русија и балтичке државе из својих енергетских интереса тежиле да измене овај имплицитни закон – балтичке земље су почеле да развијају изворе снабдевања и предузимају болне краткорочне кораке како би реформисале своје економије и ослободиле их готово наркоманске зависности од руских јефтиних енергената и сировина. Са друге стране, Русија је остала начисто с тим да ће Естонија, Летонија и Литванија ући у НАТО и ЕУ и развила је нову северну инфраструктурну мрежу у региону Санкт Петерсбурга, која јој омогућава престанак зависности од Балтика.

БЕЗ КОРИДОРА ОБНОВА КОНФЛИКТА?
И украјинска премијерка Јулија Тимошенко, хероина Наранџасте револуције (2004. године; прим. прев) и председник Виктор Јанукович, криминалац умешан и у Наранџасту револуцију и у Мајдан, схватили су опасност која вреба над Украјином и покушали су да са Москвом испреговарају дугорочни аранжман који ће Русију подстаћи да настави да користи Украјину као земљу транзита, што би за Русију свакако било јефтиније од изградње нових гасних коридора северно и јужно од Украјине.

Јанукович је продужио боравак руској Црноморској флоти на Криму како би подстакао договор и тиме урушио напоре да се лука са Крима измести у Новоросијск. Ипак, након револуције на Мајдану, Русија је убрзала планове за потпуно окончање транзитних рута преко Украјине. Упркос западним санкцијама, регулативи ЕУ, као и краткотрајном захлађењу односа између Русије и Турске након обарања руског борбеног авиона крајем 2015. године, ови напори нису престали. Руси упорно понављају да ће транспорт гаса преко Украјине до 2019. бити окончан.

Прецизније речено, то по себи и није проблем Украјине, јер је она до сада показала висок ниво способности да да купи нафту, гас и угаљ из извора који не подразумевају Русију, уз гас који се допрема из земаља Западне Европе и угаљ који бродовима стиже из САД. Међутим, ове алтернативе су далеко скупље за економију која се бори са невољама, а прави шок ће доћи када руске транзитне таксе изостану. Украјинска државна енергетска компанија остаће без линија снабдевања, складишта и пумпних станица, за које ће морати да пронађе нове купце.

ukrajinagas03Можда би нешто енергената са Кавказа могло да буде послато из каспијских лука преко Одесе ка Европи, али то ни приближно не би надокнадило настали губитак. Украјина би можда могла да повећа своју производњу енергије, међутим, страни партнери неће бити спремни да инвестирају у овај сектор све док се не постигне одрживо решење за исток Украјине и док год је на агенди питање Крима.

На све то украјинска влада више не сме да понавља малверзације које је имала праксу да чини у последњој деценији постављајући неразумних услова страним енергетским компанијама (поред осталих, и око продаје великих количина енергената по ниским ценама домаћим потрошачима). Такође, уколико Русија Украјину остави без транзитних коридора, постоји опасност од ескалације постојећег конфликта. Симптоматично је да се сепаратизам на истоку Украјине некако није појавио у деловима земље кроз које пролазе гасни коридори. Међутим, да ли ће се то променити након 2019?

НЕСИГУРНЕ ПРОЦЕНЕ ЗАПАДНИХ АНАЛИТИЧАРА
Идеја европског комесара за енергетику Мароша Шефчовича је да се Русија присили да користи Украјину за транзит, али се чини да је оваква стратегија осуђена на пропаст. Турска више нема никакав подстицај да се приближава ЕУ, а након посете председника Владимира Путина Анкари, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је истакао да је за његову земљу брзи завршетак гасовода Турски ток приоритет. Ердоган је гарантовао да је Турска способна да се позиционира као транзитна рута која заобилази Украјину, као и да прихвати количину руских енергената која више неће бити транспортована преко Украјине.

Без обзира на њен лични анимозитет у односу на Путина и неповерења у мотиве Кремља, немачка канцеларка Ангела Меркел такође је посвећена заштити енергетске безбедности Немачке преко намере да дуплира гасовод Северни ток. Иако нове санкције које је усвојио Амерички конгрес подразумевају удар на способност западних банака да учествују у финансирању тог пројекта, европске компаније би могле да се послуже примером француског енергетског конгломерата Тотал. Ова компанија је, након увођења санкција Русији због кризе у Украјини, одабрала да се не повуче из профитабилног пројекта Јамал, већ се окренула кинеским изворима финансирања.

У склопу значајније подршке плану да се заобиђе Украјина, Гаспром интензивно размишља о повећању извоза у Азербејџан. То би се рефлектовало као продор у Европу „на задња врата“, јер би руски гас омогућио Азербејџану да увећа испоруке бродовима ка Европи кроз Трансанадолијски коридор. (Потреба за овом линијом креира непријатну геополитичку дилему за Вашингтон – некоришћење руског гаса увећава могућност да Азербејџан отвори приступ Ирану и омогући Техерану неометан уплив на европска тржишта, или би САД морале да буду спремне да се у „великој игри“ супротставе Кинезима око тога да ли ће туркменистански гас наставити да тече источно ка Пекингу или ће бити преусмерен на Запад.) Сви ови аргументи сугеришу колико је несигуран опуштени приступ дела западних аналитичара који тврде да ће руски планови бити заустављени.

severnitok201Постоји јасан рок – 2019. година – када се очекује да нови транзитни коридори буду завршени и када истиче уговор о транзиту гаса између Русије и Украјине. Сада је време да се разматрају политике које су неопходне како би се заштитио и промовисао западни интерес, а које неће претпостављати да ће Русија наставити да плаћа њихове рачуне.

Николас Гвоздев је шеф катедре за економску географију и националну безбендост на Морнаричком ратном колеџу и дописник часописа „The National Interest“

Превео ИВАН РИСТИЋ

 

The National Interest

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.