Menu
RSS

КОЛИКО ВРЕДИ И ПОШТО КОШТА

zoranbabictenis02МИРКО ПОПОВИЋ

Између оних који се баве вредностима и оних који се баве ценама нема и не може бити сукоба, најмање културног

Мислим да је наш Жељко Цвијановић, слично Емиру Кустурици, малчице насео на галаму оних у чијим су рукама медији, буџети, високо школство… Не, то није културна елита. То су кербери, добро плаћени, да овде не никне аутентична култура. Против просечних раде са пола снаге, а против Емира, лично мотивисани завишћу, из све снаге.

Није их тешко препознати. Уместо „колико вреди“, баве проблемом „пошто кошта“. Да објасним: није их брига колико вреде манастири, на пример. Али знају „пошто коштају“ купаће гаће, летовање на мору крај светионика, сатови...

Између оних који се баве вредностима и оних који се баве ценама нема и не може бити сукоба, најмање културног. То су паралелни светови. Културни људи, који су свакако тиха већина, ћуте и моле се Богу да се ови други кад-тад призову памети. И то се дешава. Само ми то не знамо, јер, кад се будале стварно опамете, ућуте се, како је и ред, и нигде их више нема, па ми не знамо да преображених ипак има.

Постоји и бржи начин тестирања. Ови што живе у складу са „пошто кошта“ не да нису верујући него су напротив поносни што нису. Тако се односе и према свом аутентичном културном наслеђу (каквом-таквом) и према црквама. За њих је патријарх српски Иринеј претенциозан партнер у „дијалозима“.

Ако баш нису фанатизовани русофоби, чуде се зашто смо више упућени на Русију него на Данску, на пример. Они не схватају шта нама, чак и једва верујућим, значи патријарх московски и све Русије.

А најбрже се препознају по југословенству. То им је најслабија тачка. Све би дали да сви Срби пређу у југословенство, да све друге „братске државе“ буду што веће и етнички чисте, а Србија да буде што мања. И обавезно да се зове Југославија, са све самоуправљањем, несврстаношћу. И да се све уздужне улице зову Маршала Тита, а све попречне по пролетерским ударним бригадама.

Оно што све нас нарочито боли у вези са квазиелитом је њихова склоност ка издаји. Али лепа реч страног „партнера“ и још неки новчани додатак уз то за њих имају неодољиву привлачност.

Лично мислим да се тој групацији даје претеран значај. Они немају своју политику нити политичку аутономију. Заступају циљеве странаца, странци их организују и реорганизују. То су хајкачи и галамџије. Неке памети и школе има, али све је то учено па неодучено, клепано па недоклепано.

Слажем се да са пуно стила наступају као „главни“. Учевна надувеност им је и мач и штит. Врло софтиковано одбијају приступ непозваних. Али код озбиљних грађана, ма које вере или нације били, не могу да прођу.

ceda jovanovic planinar 1346192998 202856А Шешељ, радикали и њихове присталице им се са правом подсмевају. Одлично их препознају и не цене ни пишљивог боба. И то је једини језик који они заслужују, ако уопште вреди с њима и о њима разговарати.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.