Menu
RSS

ГУБИТАК КРЕДИБИЛИТЕТА САД НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

tilerson09АМИТАИ ЕЦИОНИ

Ирачка влада све више слуша Техеран у односу на Вашингтон

Постоји разлог за стрепњу сваки пут кад чујете да САД позивају неку владу да учини ово или оно, што се ових дана догађа веома често. То обично значи да САД нису пронашле начин да убеде, подстакну или притисну ту владу да учини праву ствар (из перспективе САД).

Заиста, „позивање“ је често јавни синоним за неактивност. Тако је недавно амерички државни секретар Рекс Тилерсон позвао ирачке милиције, које имају подршку Ирана, да „иду кући“ сада кад је територијални рат против Исламске државе при крају. Није јасно да ли им је Тилерсон поручио да се врате у Иран или у своје куће у Ираку. Иако су то милиције које оружје, обуку и инструкције добијају из Ирана, ради се о ирачким шиитима. Па ипак, ирачки премијер тај позив није удостојио ни љубазног коментара, нешто у маниру „ово би требало размотрити“. Уместо тога, рекао је да су припадници милиција „ирачке патриоте“ и да заслужују поштовање, а не демонтажу.

Тешко да је ово изоловани инцидент. Ирачка влада не би ни постојала да није хиљада Американаца који су положили животе и 500 милијарди долара америчких пореских обвезника, који су током 15 година улагани у стварање демократског режима у Ираку. Шиитска влада је изнова и изнова одбацивала америчке позиве на помирење са сунитима, што је један од главних разлога за јачање Исламске државе у сунитским деловима Ирака. То је влада која све више слуша Техеран у односу на Вашингтон.

САД нису пронашле начин да зауставе губитак узицаја у Ираку. Пошто је ирачки министар Хајдер ал Абади Тилерсону практично поручио да иде дођавола, државни секретар САД је могао мало тога да уради осим да понови апел.

Позвао је Абадијеву владу и Курде да „започну дискусију и дијалог“. Ирачка влада се на овај апел није осврнула ништа више него на претходни. Ово је нарочито проблематично с обзиром да су Курди били далеко најефикаснија војна снага у борби против Исламске државе. Осим тога, пролили су много крви у борби против „калифата“ у Ираку и највише су проамерички оријентисан народ у целом региону (после Израелаца). Сад кад је битка готова, САД их напуштају. Највише што је Вашингтон спреман да уради у овом тренутку је да позове ирачку владу да буде добра према Курдима.

Тилерсон је свратио и у Авганистан. Тамо је позвао талибане да одбаце екстремизам, али није предложио стратегију којом би се извршио притисак на Пакистан како би његове обавештајне службе престале да промовишу и подржавају талибане и да им пружају базе за обуку и снадбевање. Пожурио сам да истакнем да државни секретар није игнорисао Пакистан. Међутим, уместо да покаже да је амерички заокрет ка Индији усмерен на обуздавање Кине и да није непријатељски према Пакистану, он је позвао да „добро сагледају ситуацију са којом се суочавају по питању броја терористичких организација које налазе уточиште у Пакистану“.

tilersonalabadiПриметно је да САД сваки пут кад некога позову да нешто учини и буду игнорисане изгубе делић свог кредибилитета. Због тога би Вашингтон уместо апела требало да користи сва друга доступна средства, укључујући слање милијарди долара у помоћи и оружју, примену економских санкција и обуздавање CIA. Укратко, апелујем на државног секретара да мање апелује – а јасно вам је колико ће овај апел имати ефекта.

Амитаи Ециони је професор на катедри за међународне односа Универзитета „Џорџ Вашингтон“. Његова последња књига „Избегавање рата са Кином“ објављена је ове године

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

The National Interest

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.