Menu
RSS

СИМПТОМИ ОПАДАЊА СУПЕРСИЛЕ

trampvojskaФ. ВИЛИЈАМ ЕНГДАЛ

У студији америчког Ратног колеџа признаје се да „САД више нису у могућности да рачунају на позицију доминације“

Од инаугурације Доналда Трампа у јануару 2017. Вашингтон је, заједно са групом генерала, звецкао својим нуклеарним и другим војним потенцијалима у готово свим правцима, претећи да ће потпуно уништити Северну Кореју. Повећао је испоруке сиријским опозиционим групама, увећао капацитет војних акција AFRICOM, слао флоту у свим правцима који се могу замислити – од Јужног кинеског мора до Балтика, груписао трупе дуж руских граница, претио Ирану...

Иза овог сјаја крије се америка војска, чији је морал на историјском минимуму, са борбеном готовошћу која се на многим примерима показала као, најблаже речено, неадекватна, и која користи технологије које пореске обвезнике пуно коштају, а које су притом често далеко иза потенцијалних противника. Све то су симптоми опадања бивше суперсиле чија се војна сила злоупотребљава и удаљава од намере да брани нацију.

СУДАРИ АМЕРИЧКЕ МОРНАРИЦЕ
Овог августа се брод „Џон Сидни Мекејн“ (на слици испод), разарач наоружан навођеним пројектилима који припада америчкој Седмој флоти, сударио са сингапурским нафтним танкером, када је погинуло десет морнара. Два месеца раније брод „Фицџералд“ (друга слика испод), чија је база у Јапану, сударио се са трговачким бродом, кад је погинуло седам морнара и причињена штета од пола милијарде долара. Истрага обавештајне службе америчке морнарице није пронашла никакав доказ о томе да се ради о сајбер нападу. Десило се и то да Вашингтон није пробао да окриви Русију или Кину. Кривица је ипак остала код куће.

За највећу светску морнарицу нереално делује одлука попут оне у Бушовој и Чејнијевој администрацији, када је Доналд Рамсфелд као секретар за одбрану желео да „уштеди новац“ смањивањем обима традиционалних обука за морнаричке официре. Како је морнаричка електроника попут радара, сонара, пројектила и система за размену података, постала комплекснија током 60-тих година, морнарица је покренула школу за обуку официра за површинско ратовање, која је обухватала ригорозну обуку за будуће официре у трајању од 12 до 14 месеци пре него што би се укрцали на свој први брод. Године 2003. она је угашена како би се „побољшала ефикасност“, и замењена је компјутеским тренинзима (computer based training – CBT, прим. прев). Уместо физичког присуства на тренинзима, како је то раније био случај, нови морнарички официри добијају пакете дискова за рачунаре, док су за њихову компетенцију одговорни официри под чијом се командом налазе.

brodmekejnВицеадмирал Тимоти ла Флер, један од одговорних за ову одлуку и оштро критикован од стране многих официра, инсистира на томе да елиминација озбиљне обуке „резултира вишом професионалном сатисфакцијом, растом стопе повратка инвестиције и ствара више времена за изградњу каријере“. Укидање поменуте обуке уштедело је смешних 15 милиона долара. Оно што је још важније је да је претерано ослањање на електронику, као што су аутоматизовани радарски систем или систем за аутоматску идентификацију, довело до напуштања праксе по којој неко са командног моста кроз прозор посматра потенцијалне опасности. На „Фицџералду“ и „Мекејну“ то нико није радио.

Команданти „Фицџералда“ и „Мекејна“ су тада смењени и уклоњени из ланца командовања, што указује на далеко значајнији проблем.

НИЖИ СТАНДАРДИ
Као што сваки искрени и искусни војни ветеран из Вијетнамског рата може да потврди, постоји круцијална разлика између тога да дођете као страни војник у земљу у којој се народ бори за независност против стране војне окупације, или сте на другој страни и браните се од страног напада. Хо Ши Мин, председавајући Централног комитета Радничке партије Вијетнама, који је годинама боравио у Америци и Француској, предводио је катастрофално лоше опремљену армију сељака против најопремљеније оружане силе у свету и коначно однео победу.

Чињеница да америчке оружане снаге од краја Хладног рата и колапса СССР 1991. године нису имале довољно убедљивог „злог непријатеља“ имала је значајан ефекат на борбени морал. Отишли су у Авганистан 2001. да униште Осаму Бин Ладена, затим у Ирак да елиминишу Садама Хусеина, затим у Либију да сруше Муамера ел Гадафија, а сада и у Сирију да уклоне Башара ал Асада, али ни један од њих за већину Американаца не представља довољно морално убедљивог „непријатеља“.

У овом контексту није изненађујуће да америчка војска има тешкоће у регрутовању довољног броја квалификованог особља за ратове које Вашингтон и његови патрони са Волстрита имају амбицију да воде широм планете. Како би задовољила овогодишњу квоту нових регрута за попуњавање бројног стања у глобалним мисијама, америчка војска је морала да прихвати регруте са нижим квалификацијама и такозване регруте четврте категорије, укључујући и оне који имају досије да су користили дрогу.

Међутим, ово није само резултат недовољне припреме персонала армије или њених морнаричких официра.

АЛАРМАНТАН НЕДОСТАТАК ПИЛОТА
Америчко ратно ваздухопловство објавило је 23. октобра да припрема своју флоту нуклеарних бомбардера B-52 за стање 24-часовне узбуне. Овако нешто није рађено од краја Хладног рата. Ваздухопловно особље у бази Барксдејл припрема авионе „за случај наређења о стању узбуне“. Бомбардери B-52, који могу да буду наоружани нуклеарним бомбама и да полете у сваком тренутку, представљају евоцирање успомена на време које је прошло дисолуцијом СССР 1991.

Нови лудачки план Трампових генерала има додатни проблем. Ратно ваздухопловство има драматичан мањак квалификованих пилота. Председник Трамп је 21. октобра потписао извршну наредбу која омогућава Ваздухопловству да у службу назад позове до 1.000 пензионисаних пилота, проширивши стање националне узбуне проглашено од стране Џорџа Буша након 11. септембра 2001. Наређење је део покушаја да се „ублажи акутни недостатак пилота у ратном ваздухопловству“, како је рекао портпарол Пентагона.

Деценијама је амерички годишњи војни буџет већи од кинеског, британског, француског, немачког и руског заједно, а војска води ратове против Ирака, Авганистана и Либије, који нису прави противници.

brodFitzgeraldПрошлог јуна амерички Ратни колеџ је објавио студију под насловом Наше опасности: ризици у свету након нашег примата. У овој студији аутори су закључили да се светски поредак креиран након Другог стветског рата са САД као доминантном силом суочава са значајним потресима. Они додају да „се поредак и његови конститутивни елементи трансформисали у униполарни систем након колапса СССР, што је означило почетак доминације САД и њихових најважнијих западних и азијских савезника. Силе које су одржавале status quo осећале су се комфорно у доминантној улози диктирања услова исхода међународне безбедности и успевале да се опиру ривалским центрима моћи и ауторитета“.

У студији се додаје да „САД више нису у могућности да рачунају на позицију доминације која не може бити угрожена и супремацију у чијој су улози уживале више од 20 година након пада СССР.

Сада Кина као растућа права глобална сил и убрзано развиајућа Русија као глобална сила у кохезији са кинеском визијом „проширења Евроазије“ узрокују забринутост Трампове администрације, што нити је здрав допринос америчкој спољној политици нити је манир понашања озбиљне нације. Са моје тачке гледишта, далеко више смисла има изградња и обнова америчке оронуле инфраструктуре од изградње војске усмерене према измишљеним претњама или државама које траже право на сопствени суверенитет. Изградња реалне економије, која би поново преузела водећу улогу као индустријска нација,  има далеко више смисла.

Вилијам Енгдал је консултант за стратешки ризик. Дипломирао је политикологију на Универзитету Принстон и најчитаније ја аутор за теме геополитике и нафте

Превео ИВАН РИСТИЋ

 

New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.