Menu
RSS

ТЕКТОНСКА ПРОМЕНА У ЕНЕРГЕТСКОЈ ГЕОПОЛИТИЦИ?

dzozefnaj0ЏОЗЕФ НАЈ

Револуције шкриљаца ојачаће америчку спољну политику, а ослабити уцењивачки капацитет Русије

У 2008, када је Национални обавештајни савет (NIC) САД објавио извештај Глобални трендови 2025, кључно предвиђање односило се на повећање конкуренције у енергетском сектору. Кинеска тражња је расла, а извори ван земаља ОПЕК, попут Северног мора, почели су да се исцрпљују. Након две деценије ниских и релативно стабилних цена, нафта је у 2006. скочила на преко 100 долара по барелу. Многи експерти говорили су о „нафтном врху“ – идеји да су резерве „на врхунцу“ – и очекивало се да ће се производња концентрисати на јефтином али нестабилном Блиском истоку. Чак се и за Саудијску Арабију сматрало да је у потпуности истражена и да је мала шанса за проналазак још неког џиновског нафтног поља.

САД су сматране све више зависним од увоза енергената, а то је, уз тренд раста цена, перципирано као велики лимит америчког геополитичког утицаја. Моћ се преселила у руке произвођача.

Анализа Националног обавештајног савета није занемарила могућност технолошког изненађења, али фокусирали су се на погрешну технологију. Стављајући акценат на потенцијале обновљиве енергије, као што су соларна, ветроенергија и хидроенергија, промакао им је главни чин.

Прави технолошки пробој представљала је револуција енергије из шкриљаца. Иако хоризонтално бушење и хидрауличко ломљење (фракинг) нису били нови, њихова пионирска примена на шкриљцима јесте. До 2015. више од половине природног гаса произведеног у САД долазило је из шкриљаца.

САД ЉУЉАЈУЋИ ПРОИЗВОЂАЧ
Шкљици су учинили да САД од увозника постану извозник енергената. Америчко Министарство енергетике процењује да САД имају 25 билиона кубних метара технички обновљивог гаса из шкриљаца, који би у комбинацији са другим нафтним и природним ресурсима могао трајати два века. Међународна агенција за енергетику сада процењује да ће Северна Америка постати енергетски самоодржива у 2020-тим. Постројења изграђена за прихват природног гаса (LNG) прилагођена су процесу извоза.

Светска тржишта су такође трансформисана. Претходно су гасна тржишта била географски лимитирана зависношћу од гасовода. То је доносило тржишну моћ Русији, која ју је користила за стицање политичких и економских полуга над својим европским комшијама. Сада је LNG гасна тржишта учинио флексибилнијим и смањио руску полугу. У 2005. само 15 земаља је извозило LNG; данас је тај број утростручен.

Поред тога, мањи обим шкриљачних бушотина чини их захвалнијим за прилагођавање ценовним флуктуацијама. Тешко је покретати и стопирати дугорочне мултимилијардерске инвестиције у традиционална нафтна и гасна поља, али шкриљци су мањи, јефтинији и лакши за обустављање и покретање у складу са променом цена. То значи да су САД постале такозвани љуљајући произвођач (swing producer), који има могућност да балансира понуду и тражњу на глобалном тржишту угљоводоника.

lngКако у својој мудрој новој књизи Изненадна срећа (Windfall) истиче харвардовка Меган О'Саливен, револуција шкриљаца има много импликација на америчку спољну политику. Она наводи да ново енергетско богаство јача америчку моћ. Производња гаса из шкриљаца јача економију и ствара нове послове. Смањење увоза позитивно утиче на платни биланс. Нови порески приходи олакшавају доношење државних буџета. Јефтинија енергија јача међународну конкурентност, посебно у енергетски осетљивим индустријама, попут петрохемијске, алуминијумске, индустрије челика и других.

Има и домаћих политичких ефеката. Један од њих је психолошки. Већ неко време многи у САД и шире распредају мит о америчком посртању. Повећање зависности од увоза енергената често је навођено као један од доказа. Револуција из шкриљаца је то променила, демонстрирајући фундаменталну снагу земље која почива на комбинацији предузетништва, власничких права и тржишта капитала. У том смислу је револуција из шкриљаца ојачала и америчку меку моћ.

Скептици су наводили да ће смањење зависности од увоза енергената довести до деангажовања САД на Блиском истоку. То је погрешно тумачење економије енергената. Велики шок – попут рата или терористичког напада – који би зауставио проток нафте и гаса кроз Ормуски пролаз подигао би цене нафте у Америци (и код савезника у Европи и Јапану) на веома висок ниво. Поред тога, САД у том региону имају много интереса који нису повезани са нафтом, укључујући спречавање ширења нуклеарног оружја, заштиту Израела, заштиту људских права и борбу са тероризмом.

НЕЋЕ БИТИ ОШТРИХ ПОРЕМЕЋАЈА
САД се можда опрезно постављају према пренапрезању на Блиском истоку, али то је одраз искуства скупе инвазије на Ирак и општег метежа који је донело Арапско пролеће, а не илузије да ће шкриљци Америци донети „енергетску независност“. Могућност Америке да, уз помоћ нафтних санкција, примора Иран да споразумно пристане на окончање свог програма нуклеарног наоружања зависио је не само од спремности Саудијаца да надокнаде ирански извоз од милион барела дневно већ и од општих очекивања које је створила револуција шкриљаца.

Други добици револуције шкриљаца за америчку спољну политику укључују смањење способности земаља попут Венецуеле да користе нафту за куповину гласова у УН и регионалним организацијама малих карипских држава, као и смањење могућности Русије да, уз помоћ претњи о прекиду гасних испорука, врши притисак на суседне земље. Укратко, дошло је до тектонске промене у енергетској геополитици.

lngtankerИако нико не може да зна како ће се у будућности кретати цене енергената, оне би неко време могле остати умерене. Наравно, и технологија и политика би могле демантовати ову претпоставку. Технолошки напредак би могао повећати понуду и смањити цене, док политика има више шансе да поремети понуду и доведе до раста цена. Међутим, због револуције шкриљаца мала је шанса да ти поремећају буду оштри или дуготрајни, што је чини и геополитичком револуцијом.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

Project Syndicate

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.