Menu
RSS

ТРАМПОВА АЗИЈСКА ТУРНЕЈА И ИЗАЗОВ ПРОБУЂЕНЕ КИНЕ

Tramp kineska novinaСАЛМАН РАФИ ШЕИК

Да ли ће САД под Доналдом Трампом гурнути америчке савезнике и неопредељене државе aзијско-пацифичког региона у наручје Пекинга


Након подривања Транспацифичког партнерства и задавања смртоносног ударца америчком заокрету ка Азији, спољна политика Вашингтона према том континенту постала је пасивна. Са некадашњим америчким партнерима који преговарају о операционализацији ТПП са или без Американаца, са Кином која се економски и стратешки позиционира кроз иницијативу БРИ, са питањима какво је Северна Кореја, са Русијом која се чврсто утврдила у геополитичком хартленду који се протеже од Евроазије до Блиског истока, и са Авганистаном који остаје замрзнут у конфликту америчке војске и талибана, овај део света се чини великим изазовом за Трампову администрацију, понекад исувише великим да би се њиме управљало. Кључно питање је шта тачно Доналд Трамп нуди својим старим савезницима како би одржао слику о својој земљи као поузданом савезнику? Једна посета, без темељне реоријентације, ако не и преокрета, неће бити довољна да преокрене амерички штетан утицај који се створио у првој години његовог мандата.

Дошло је до оштрог пада у позитивној перцепцији Америке у овом региону. Према новој анкети коју је спровео Истраживачки центар Пју (Pew Research Center) у 37 земаља, глобално поверење у америчко вођство је опало са просека од око 64 одсто у време Обаме на око 22 одсто под влаћшу његовог наследника. У азијским земљама као што су Јужна Кореја и Јапан, фаворизовање Америке је пало са 71 на 54 одсто. У Индонезији је тај пад износио чак 41 одсто. Ово је потпуна катастрофа меке моћи, која имплицира да ће САД морати да снажно раде како би преокренуле овај тренд. Међутим, то неће бити нимало лак задатак. Мноштво по Америку непопуларних дешавања у Азији не иду томе у прилог.

Највећи део тога што се дешава у Азији свој настанак дугује Трамповој одлуци да САД повуче из ТПП-а и дозволи свом главном ривалу Кини да испуни новонастали економски простор. И тако, док се амерички председник спрема за сусрет са кинеским колегом, јасно је да би састанак био потпуно другачији, а притисци на Кину већи да је амерички председник истакао ТПП као аргумент. Међутим, то се не дешава, али се дешава да је Кина устала и да Американце ставља под притисак не само у Азији, већ и у другим деловима света.

УВЛАЧЕЊЕ МЈАНМАРА У КИНЕСКУ ОРБИТУ 
У Азији је веома брзо попунила простор који јој је Трампова администрација оставила. Узмимо за пример Мјанмар. Када је Мјанмар отпочео демократске реформе 2011, Барак Обама је био први амерички председник који је посетио ту земљу, што је поново учинио 2014. Циљ је био промоција снажнијих трговинских и безбедносних односа, а рачунало се и на отварање Мјанмара у спољној политици.

Mjanmar KinaМеђутим, то је било све. Ствари између САД и Мјанмара не само да су успорене, већ је Кина у у тој земљи постала активнија него икада. Зато је Аунг Сан Су Ћи (на слици изнад) кад је желела да одржи мировну конференцију са циљем да оконча дуготрајну побуну у својој земљи гледала ка Кини, а не ка САД, позвавши кинеске дипломате који не само да су имали утицај на побуњенике, већ и могућност да њу привуку у своју орбиту. Аунг Сан Су Ћи, и пре него што је постала de facto вођа земље, посетила је Пекинг два пута и игнорисала позив Вашингтона да присуствује састанку министара спољних послова Југоисточне Азије који је организовао Рекс Тилерсон.

„Верујем да ће Кина као добар комшија урадити све што је у њеној моћи да промовише наш мировни процес“, рекла је током посете Кини прошле године. „Ако ме питате шта је најважније за моју земљу, то је постизање мира и јединства међу различитим народима наше уније.“ Чини се да друге земље, као што су Филипини и Тајланд, прате Мјанмар у корацима које предузима.

Промена мишљења Мјанмара и других земаља према Кини снажно рефлектује нову политику коју је кинески председник Си изложио у говору претходне недеље. За разлику од Денга Сјаопинга, који је био архитекта кинеске економске реформе и постављања њене спољне политике на неинтервенционистички курс, Си има радикално другачији приступ. Његов заштитни знак је већа укљученост, ако не кроз директне интервенције, онда кроз развојне програме као што су иницијатива Један појас – један пут или кинеско-пакистански економски коридор.

Кинески нови економски план, представљен од стране Ксија Ђинпинга на 19. конгресу Комунистичке партије, чини да већа укљученост буде не само много лакша, него и већа по обиму и дубини. Вест о новом економском плану је са великом пажњом примљена код кинеских регионалних ривала као што је Јапан, који се сигурно осећа узнемирено због кинеских амбиција Кина да се војно и економски шири на друге територије.

АМЕРИЧКО ОДСТУПАЊЕ, КИНЕСКО НАСТУПАЊЕ
Са овим заузимањем економског простора Кина паралелно ревитализује своје војне потенцијале, са посебним нагласком на модернизацију војске и пројекцију моћи на мору. Најава изградње војске светске класе која ће до средине овог века бити конкурентна америчкој има за циљ да елиминише војно присуство САД из Азијско-пацифичког региона.

Постоји дакле велики разлог за забринутост америчких савезника у региону. Природна реакција на то је, посебно од стране Јапана, јесте истицање потребе за изградњом антикинеске алијансе на челу са САД. То је навело јапанског министра спољних послова Таро Коноа да најави како планира да искористи предстојећу посету америчког председника Доналда Трампа да предложи нешто што би могло бити схваћено алтернатива кинеској иницијативи Један појас – један пут. Он је такође рекао да је желео да се успостави дијалог на највишем нивоу између Јапана, Америке, Индије и Аустралије како би те четири силе промовисале слободну трговину и сарадњу у области одбране и безбедности у Јужном кинеском мору, широм Индијског океана, све до Африке. То су региони у којима Кина има изражене безбедносне и економске интересе.

Kina i Rusija zastaviceСве што је овим земљама преостало, земљама које укључују неопредељене и оне који су и даље амерички савезници, јесте праћење спољнополитичких сигнала који се очекују од Трампа током посете Азији. Ти сигнали су значајни, и они ће дефинисати америчку улогу у том региону у наредних неколико година. Како год било, оно што већ знамо је да ће Трамп пропустити годишњи Источноазијски самит, а питање на које је потребно дати одговор јесте да ли ово одсуство подразумева да ће САД, под председником Трампом, постепено уступати простор Кини и убрзати процес у којем амерички полусавезници почињу да се окрећу Пекингу.

Салман Рафи Шеик је стручњак за међународне односе и пакистанску унутрашњу и спољну политику


Превео ИВАН РИСТИЋ


New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.