Menu
RSS

ШПИГЛ: ВАШИНГТОН ПОД ТРАМПОМ, ГОДИНУ ДАНА КАСНИЈЕ [1]

trampdc01КРИШТОФ ХЕУЕРМАН

Човек који је водио кампању против система изненада се нашао у самом центру њега

Вашингтон није место познато по љубазности или скромности. Зато би Доналд Трамп требало добро да се уклопи. То је град гигантских егȃ и скупих рачуна, полицијске пратње и блиндираних лимузина. Све се врти око статуса и моћи, чак и ноћни друштвени живот. Град представља изазов за своје становнике и промовише амбициозност, што није увек добра ствар. Стварао је велика дела, велику моћ, а често и насиље – још откад је Џорџ Вашингтон пре 200 година посадио срце демократије у комарцима преплављеној мочвари.

Улице и булевари су прешироки, масивне степенце које воде до Капитола превелике, зграде, статуе и споменици сувише импозантни. Нема центра или језгра. Само пространство, величина, симетрија. Шаховска табла за џинове; за председнике попут Абрахама Линколна, доброг старог Линколна, који седи на каменом трону у свом храму у Националној алеји, четири или пет пута већи од обичног смртника.

Ниједан други град није толико омражен у остатку земље. Трамп се заклео да ће исушити мочвару – конгломерат политике, лобија, тинк-тенкова и пословних кругова који је овде насељен. Презир је обостран – 91 одсто становника Вашингтона гласало је за Хилари Клинтон.

Прошло је годину дана од избора који су гурнули либерални Запад у кризу. У Белој кући сада живи човек који непрекидно изазива нове метеже – човек који је константно љут, својеглав, непредвидив, опкољени и нестабилни краљ готово шекспировског типа. Под Трампом престоница је претворена у тв-ријалити. Стари Линколн, седећи на свом трону, делује још забринутије него иначе.

Прво, Трамп је својој фамилији ћерки Иванки и њеном мужу Џареду Кушнеру дао места у администрацији. Многи у Вашингтону већ су то сматрали довољно неподношљивим – клан трговаца некретнинама управља земљом – политички Кардашијанови. Нешто скорије је запретио Северној Кореји нуклеарним ратом, нападао сенаторе из сопствене партије и изразио разумевање за нацисте и расисте. Његове акције нису тек хаотичне, оне су опасне. Државни секретар Рекс Тилерсон наводно је председника назвао „јебеним мороном“ након што је овај предложио да се нуклеарни арсенал земље удесетостручи.

А ту је и исконски грех његове администрације: у мају је Трамп отпустио директора FBI Џејмса Комија, јер није хтео да одустане „од те приче са Русијом“. Сада већ месецима траје истрага специјалног истражитеља Роберта Мјулера о томе колико је утицаја Владимир Путин могао да има на америчке изборе и да ли је Трампов тим имао спољну подршку у победи над Хилари Клинтон.

ВИСОКИ УЛОЗИ
Много тога је на коцки, вероватно чак и Трампова председничка фотеља. Крајем октобра Мјулер је подигао оптужнице против Трамповог бившег шефа кампање Пола Манафорта и његовог пословног партнера Ричарда Гејтса, који су окривљени за прање новца, избегавање плаћања пореза, одбијање да се региструју као агенти страног утицаја и удружени покушај преваре америчке владе. Обојица су били дугогодишњи саветници украјинске владе још док је била проруска.

Случај Џорџа Пападопулоса, који је такође оптужен, још је озбиљнији. Он је наводно настојао да оствари контакт са Русијом уз знање сарадника из кампање и лагао истражитељима. Сада сарађује са FBI. Мјулерова истрага све више се ближи председнику, што изазива еуфорију у либералном Вашингтону.

trampdc02Бела кућа ових дана изгледа као тврђава под опсадом. „Сви су полудели“, изјавио је један од републиканаца за Вашингтон пост. Трамп се прошлог понедељка пробудио у цик зоре и на телевизији пратио развој догађаја док се Манафорт предавао властима у седишту FBI у Вашингтону. Председник је реаговао на вести с огорчењем и згроженошћу, наводе запослени у Белој кући. У 10.28 твитнуо је „Нема завере!

Након неколико минута најављене су оптужнице против Пападопулоса – и Трамп је ућутао.

Таквим данима Вашингтон може изгледати још хаотичније него иначе. Током 12 месеци у граду су се таложили бес, завере, неверица и шокови. Сваки Трампов твит изазива вибрације у хиљадама мобилних телефона, свака конференција за штампу у Белој кући постаје „ударна вест“. Већина америчких медија морала је да уведе ранојутарњу смену само да би Трампове твитове у зору претварали у вести. Многи становници имају осећај да су константно на пар секунди од велике катастрофе. Ништа није искључено са Трампом: нуклеарни рат, импичмент или велика и замршена абдикација.

У пролеће је писац Дејвид Фрум у Атлантику описао како би САД под Трампом могле потонути у аутократију, у циничну, подељену земљу у којој готово свемоћни председник може да користи агресију и популистичке одлуке да би обезбедио други мандат. Фрумов чланак је имао велики одјек, заиста је деловало могуће да ће се успоставити нека форма диктатуре. До сада није реализована ова дистопија, а Трампов рејтинг је у слободном паду. Иако има мало поштовања за државне институције, његово управљање земљом је сувише кратковидо да би за њих представљао стварну претњу.

Право питање је коју врсту штете овај председник може нанети док је у кабинету и шта ће се даље догађати? Може ли један човек угрозити демократију?

Ова драма се одиграва у малом простору који се протеже на само три или четири километра. Од Беле куће до Капитола стиже се за десетак минута вожње Пенсилванија авенијом. На том путу се пролази поред седишта FBI и прекопута раскрснице хотела Трамп интернешнел, новог центра моћи и новца у граду.

Вашингтон није грађен за љубав као Париз, или новац као Лондон, нити за авантуре као Њујорк. То је место дисциплине и пруског морала. Тријумф воље. Аларм звони у 5:30 за кратко вежбање пре одласка у кабинете. Нигде нема толико добро издефинисаних тела која седе за столовима.

ЗЛАТНЕ ЗАВЕСЕ: БЕЛА КУЋА, ПЕНСИЛВАНИЈА АВЕНИЈА 1600
Овални кабинет је нуклеус америчке демократије, најпознатија канцеларија на свету, у којој се укрштају нити глобалне моћи. Френклин Д. Рузвелт радио је овде током Другог светског рата, Џон Ф. Кенеди одавде се обратио земљи током Кубанске ракетне кризе, а Ричард Никсон разговарао са астронаутима из Апола оком њиховог спуштања на Месец. Под Трампом је постао епицентар деструктивног беса. Човек који је водио кампању против система изненада се нашао у самом центру њега.

trampovalnasobaТрампова прва мисија било је брисање свих трагова свог претходника. Желео је да уништи здравствени систем уз помоћ којег је Барак Обама обезбедио здравствено осигурање за око 12 милиона америчких грађана који га пре тога нису имали. Желео је да откаже трговинске споразуме са Мексиком и Канадом. Довео је у питање разне савезе и организације, као што је NATO. Али пре свега тога фокусирао се на сам кабинет.

Сваки свеже инаугурисани председник декорише Овални кабинет по свом укусу, али ниједан није био толико радикалан као Трамп. Човек са готово никаквим осећајем за традицију одлучио је да попуни свој кабинет историјом. Уклонио је бисту Мартина Лутера Кинга и окачио портрет Ендрјуа Џексона, војног хероја и народног човека који је постао председник почетком 19. века. Тако Трамп себе види, као славног аутсајдера којег је на власт довео народ.

Поставио је шест додатних застава иза великог дрвеног стола који је у кабинет унела Џеки Кенеди. Брокатним софама заменио је Обамине сиве кауче, златним завесама ролетне, а дамаскним шарама жуте пругасте тапете. Утисак је да је желео да ископира луксузни апартман из једног од његових хотела, „председнички апартман“, који се може изнајмити за неколико хиљада долара.

Трамп већину времена проводи у малом предсобљу са равним ТВ екраном обешеним на зиду. Обично је укључен на Фокс њуз, Трампов омиљени канал, где су коментатори опседнути Хилари Клинтон ништа мање него он.У почетку су глобална дешавања без икакве провере завршавала на Трамповом столу. Због тога што није имао поверења у обвештајне агенције, више је веровао Фоксовим новинарима и пријатељима него званичницима CIA или Пентагона. Читао је текстове које су му препоручивали они којима је веровао, попут чланка у Брајтбарту о Обамином наводном прислушкивању Трампове куле у Њујорку. Одмах је твитовао о томе и изазвао апсурдни скандал.

Вајс је у августу пренео да Трамп два пута дневно добија фасцикле пуне искључиво позитивних медијских извештаја. Његов бивши шеф кабинета Рајнс Прибус безуспешно је покушао да заустави проток информација и посетилаца.Откад је Прибус отпуштен, његов заменик Џон Кели увео је строжију контролу приступа председнику. Он надгледа шта и када председник гледа, али мора бити пажљив. Трамп ништа не мрзи више од осећаја да се налази под нечијом патронажом.

НЕОГРАНИЧЕНИ ПРИСТУП
Кели је други најмоћнији човек у Белој кући и актуелни победник ове ране фазе председничког мандата, заједно са саветником за националну безбедност Хербертом Рејмондом Мекмастером и министром одбране Џејмсом Матисом. Три војна лица, сва тројица генерали, контролишу приступ врховном комаданту. Откад је Стив Бенон – Трампов главни идеолог – напустио Белу кућу, они имају неограничену моћ.

trampdc06Немогуће је преценити њихов утицај на председника. Они су ти који су у априлу убедили Трампа да лансира 59 ракет „томахавк“ на аеродром сиријске владе након напада нервним гасом. Они су такође били ти који су саветовали председнику да подигне број војника у Авганистану за 4.000, насупрот Беноновом савету. Обе одлуке нашкодиле су Трамповој репутацији међу изолационистима. Чак и данас Бенонове присталице говоре о „генералском пучу“.

Трамп, уз пар изузетака, гаји огромно поштовање према војним лицима, а утицај генерала показује колико се у Белој кући плаше да би председник могао да се отме контроли. Кели и Матис су се наводно договорили да један од њих увек буде у земљи како би могао да надгледа Трампове одлуке.

У једној фази пре пар месеци деловало је као да су Трампова ћерка Иванка и њен супруг Џаред наизглед преузели улогу добронамерних саветника. Они су били такозвани глобалисти, добри момци у нашој причи, док су њихови противници били изолационисти – Бенон и Трампов писац говора Стивен Милер.

Оваква подела улога више је говорила о надама које су многи у Вашингтону полагали у Иванку и Џареда него о стварном утицају. Они нису могли да укроте старца. Све што је остало су уврнуте слике Кушнера у сенкама и претесном панциру у Ираку.

DzaredkusnerpanciraТрамп комбинује бизнис и породицу попут мафијашког боса, као што је радио целог живота. Под његовим надзором Бела кућа је опет постала бастион патријархата. Особље чине стари, богати бесни мушкарци. Већина оних које је Трамп позвао да служе у његовом кабинету су политичке новајлије попут њега, алфа мужјаци свикнути на приватне авионе. Форбс је у јулу израчунао да је укупна вредност тобож народног кабинета 4,3 милијарде долара.

Попут двора Хенрија VII, они чине све што могу како би остали у милости краља. Трамп у томе ужива, јер му обезбеђује моћ над конфликтним личностима. Он тако води свој посао са некретнинама у Њујорку; то одражава његов светоназор у којем влада брутални социјални дарвинизам.

МОЧВАРНИ ХОТЕЛ: ТРАМП ИНТЕРНЕШЕНЕЛ ХОТЕЛ, АВЕНИЈА ПЕНСИЛВАНИЈА 1100
За разлику од већине претходника, Трамп није нарочито упознат са Вашингтоном. Углавном хвата летимичне погледе на град са задњег седишта „звери“, његове блиндиране лимузине. Трампово омиљено место у граду је његов хотел који се налази на три минута вожње од Беле куће.

Прва ствар коју приметите у хотелу су афро-амерички радници који обављају послове собара и портира. Са друге стране на рецепцији раде младе беле жене. Као да је заустављено време.

Лоби је ненаметљив, прозрачан и широк, са мешавином мермера, лаких тепиха и плаве свиле – додир Отоманског царства. Кристални лустери висе са армираних греда. Изнад њих је стаклена купола из зграде некадашње поште која је претворена у хотел.Већина гостију овог поподнева су мушкарци у оделима који пију бело вино. Најјефтинији комад меса у хотелском ресторану кошта 55 долара.

Ово је нови центар моћи у граду. Шон Спајсер је имао обичај да овде свраћа док је још био секретар за медије. У јуну је румунски председник са женом овде јео кроасане, а Трампов министар финансија се у балској сали обраћао банкарима. Трампова саветница Келиан Конвеј често сврати, баш као и Кори Левандовски, још један од његових бивших шефова кампање. Председник са женом био је овде прошле суботе.

Хотел је постао луксузни продужетак Беле куће, незванични кабинет. Многи који овде једу или одседају надају се да ће стећи наклоност председника. Трамп, патријарх, у томе не види ништа неприкладно, али у историји овог града није забележено да председник, са својим именом исписаним огромним златним словима, промовише сопствену компанију. Трамп и његов хотел су нераздвојиви, што је схватио и његов маркетиншки тим. Менаџмент признаје да су примарна мета конзервативни клијенти из председниковог круга присталица. А мора се признати и да су стекови од 55 долара укусни.

Пре годину дана, само седам дана након избора, хотел је позвао сто дипломата из целог света на шампањски коктел да саслушају продајну понуду. Представници из 180 земаља раде у Вашингтону и њихове амбасаде сваке године троше милионе на хотелске собе и конференцијске сале. Зашто не искористити председничку компанију ако вам то обезбеђује приступ?

Магазин Тајм назвао га је „мочварним хотелом“, наводећи да је показао до које мере су замагљене линије између политике и бизниса. Трамп је на првом месту бизнисмен. То је један од проблема са његовим председниковањем. Због тога се никада није у потпуности одвојио од компаније, преносећи само рутинске свакодневне операције на своје синове. Ако би пожелео, могао је одмах сутрадан да преузме управљање.

trampdc03Тренутно се против њега воде три тужбе и све три се односе на приходе. Прву је покренула адвокатска група Грађани за одговорност и етику. Друга је дело државних тужилаца Мериленда и Дистрикта Колумбија, док је трећу поднело готово 200 адвоката демократа. Трамп је оптужен за кршење Устава прихватањем страних поклона и плаћања, јер стране дипломате одседају у његовим хотелима. У корену свега је питање на које мора бити одговорено – да ли Трамп бизнисмен утиче на одлуке Трампа председника.

ИСТРАЖИТЕЉ: СЕДИШТЕ FBI, АВЕНИЈА ПЕНСИЛВАНИЈА 935
Зграда „Џ. Едгар Хувер“, која заузима цели блок дијагонално од Трамповог хотела, као да је предодређена да буде овде. Бункерска структура из 70-тих мрачна је и пркосна. Роберт Сван Мјулер III је креатура ове зграде – одавде је, са позиције шефа FBI, јурио осумњичене за умешаност у напад 11. септембра. У Хуверовој згради надимак му је Боб.

Мјулер је сива еминенција ове драме. Мршави, аскетски 73-годишњак, воли да комбинује тамна одела са црвеним или плавим краватама. Његова седа коса изгледа као да је раздвојена секиром. Јутарњи аларм му је подешен на 5 сати.

Смртна грешка би била потценити га. Током 12 година предводио је FBI у рату против тероризма. Након напуштања функције отишао је да ради у Вилмерхејл, истакнуту адвокатску фирму, док га Министарство правде у мају није именовало за специјалног истражитеља.

Мјулер ретко даје интервјуе и не воли да се појављује пред камерама или на забавама. Тешко га је пронаћи и само неколико људи зна где је његова канцеларија. Писац Герет Граф детаљно је са њим разговарао за своју књигу Матрица претњи, у којој га описује као неуморног радника који је на самом почетку мандата на позицији директора FBI променио пет шефова кабинета. Не ради се о томе да је Мјулер био неправедан или непријатељски настројен, пише Граф, већ само „несклон опраштању и захтеван“.

Има одређене ироније у чињеници да је Трампов главни противник прототип вашингтонског бирократе, човек који је цео професионални век провео у мочвари и остао неукаљан. Мјулер је отелотворење идеалног Вашингтона – принципијелан, патриотски оријентисан и помало досадан. Тешко би се могао пожелети бољи противник Трампу.

Мјулеров тим садржи двадесетак адвоката, експерата за финансијски криминал и прање новца, пореских инспектора и истражитеља са искуствима у мафијашким случајевима. Његов мандат је од самог почетка широк и дозвољава му да истражује и кривична дела која су само издалека повезана са Русијом, попут Манафортовог случаја. Нема бољег начина за стављање осумњичених под притисак од могућности да добију дуге затворске казне.

Трамп може да отпусти Мјулера или да га саботира, а многи који га подржавају, укључујући Стива Бенона, гурају га у том правцу. Ричард Никсон је управо то урадио 1973, кад је отпустио специјалног тужиоца који је истраживао провалу у Вотергејт. Отпуштање Мјулера, међутим, било би последње уточиште. Такође и признање кривице или би барем шира јавност то тако протумачила. То би можда био и почетак краја.

У овом тренутку за Белу кућу је једино решење да Мјулеру ограничи маневарски простор у највећој могућој мери. Кели, Трампов шеф кабинета, већ неколико дана говори да ће се Милерова истрага убрзо окончати. Бенон, са друге стране, предлаже укидање финансирања специјалног истражитеља.

robertmjulerНиксон је убрзо изгубио подршку пошто је отпустио специјалног тужиоца за Вотергејт, а годину дана касније поднео је оставку да би избегао импичмент. Да ли би се исто поновило и данас у дубоко подељеном Вашингтону? Трампов адвокат Џеј Секулов наводи да његов клијент не разматра отпуштање Милера.

Наставиће се

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

Spiegel Online

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.