Menu
RSS

ШПИГЛ: ВАШИНГТОН ПОД ТРАМПОМ, ГОДИНУ ДАНА КАСНИЈЕ [2]

vasington00КРИШТОФ ХЕУЕРМАН

Била је ово ужасна година за Вашингтон. Изборна кампања још увек није завршена; град покушава да одбаци Трампа као страно тело

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: ЛОБИСТИЧКИ КАБИНЕТ У ЏОРЏТАУНУ
Роберт Страјк дошао је у Вашингтон почетком миленијума на стажирање у кабинету републиканског посланика. Касније се позиционирао као самозапослени лобиста, један од многих који за својом срећом трагају у престоници, ситна боранија за коју нико није чуо. То се променило у јануару.

Страјк седи на софи свог кабинета у западном делу Џорџтауна и усхићено говори о томе колико се диви Доналду Трампу. Четрдесетједногодишњак розичастих образа у фармеркама и каубојским џизмама – ни трага од одела или кравате. Ту и тамо се заустави и засмеје; као да не може да верује сопственој срећи. „Човече, мени је ово прва права канцеларија“.

Све је почело кад је кренуо са радом у изборној кампањи републиканаца у Калифорнији. Страјк је упознао донаторе, изборне активисте и Трампове присталице. Прикупио је бројеве телефона, што му је касније обезбедило конкурентску предност. Чак и број Трампове чистачице могао би се показати вредним.Сви лобисти су настојали да остваре контакте са Белом кућом, али нико од њих их није имао. Нико осим Страјка. Премијеру Новог Зеланда обезбедио је контакт са Трамповим транзиционим тимом, доневши лидеру мале земље прилику да честита победу предстојећем председнику. Потом у јануару организује забаву у амбасади Новог Зеланда, за коју се испоставља да је највећа забава у Вашингтону током инаугурационе вечери. Тако је Страјк стекао име.

Његову промоцију у вишу лигу могуће је разумети само ако се погледа шта се догодило са Стејт департментом после избора. Трампови идеолози били су убеђени да је Стејт департмент гнездо ултралибералних кадрова који ће учинити све да нашкоде новој администрацији. Штаб „дубоке државе“ који мора бити елиминисан. Рекс Тилерсон, нови државни секретар, забарикадирао се у свој кабинет на седмом спрату, појављујући се само кад је отпуштао људе. Убрзо су настале рупе у америчком дипломатском кору, а људи попут Страјка настојали су да их попуне.

ПРАЗНИ ХОДНИЦИ
Посета Стејт департменту ових дана депресивно је искуство. Ходници у згради која би требало да представља штаб западне дипломатије су празни. Многе позиције нису попуњене ни девет месеци пошто је нова администрација преузела Овални кабинет. Нема америчког амбасадора у Јужној Кореји, нема чиновника задуженог за Источну Азију и Пацифик. Високопрофилни кадрови подносе отказе у резигнацији, укључујући Дејвида Ранка, бившег високог дипломату у Пекингу.Роберт Страјк би желео да уђе унутра и учини оно што Стејт департмент више не може себи да приушти – да пружа подршку владама у модернизацији њихових земаља. У свом кабинету ентузијастично говори о „приватизацији дипломатије“. Већ је потписао споразуме са Кенијом, Авганистаном, Новим Зеландом и Чешком Републиком. Саудијска Арабија за његове услуге плаћа 5,4 милиона долара.

tilerson00У Вашингтону је регистровано 11.000 лобиста на тржишту чија вредност се процењује на три милијарде долара. Трамп је обећао да ће их најурити из града, али испало је супротно. У првих шест месеци његова администрација је запослила преко сто људи који су претходно радили у компанијама или удружењима. Бивши саветник за пољопривреду сада ради у Министарству пољопривреде, образовни лобиста запослен је у Министарству образовања.

Златна грозница се наставља, само што сада профитирају други људи. Млади мушкарци у каубојским чизмама. Да бисте ефикасно владали потребно вам је добро особље, али Трамп то никад није имао на располагању. У Вашингтону таленти обично проводе време по тинк-тенковима или универзитетима, чекајући прави позив да се пребаце у владу. Али чак и републиканци слабо показују жељу да раде за Трампа. Многи су одбили понуде да раде у његовој администрацији. Резултат је то да актуелна влада има дефицит професионалаца.

ИЗБЕГЛИЦЕ: АМЕРИЧКИ КАПИТОЛ
Замислите на тренутак зграду америчког Конгреса као џиновски камени мозак у којем бескрајни ходници, пролази и стазе између канцеларија и сала за састанке имају улогу синапси. Сваки конгресмен или сенатор који ужурбано корача овим путевима је сигнал, блесак који пролази кроз ову сиву масу. Информације овде путују брзином светлости. Све је повезано. Као лавиринт који је наизглед хаотичан, али ипак у идеалној поставци прати виши поредак.

Конгрес има задатак да предлаже и усваја законе и да се истовремено постави као контролно тело председникове власти. Или, ако хоћете, да игра улогу удова. У идеалном сценарију мозак и удови требало би да буду делимично координисани како би се остварио резултат прихватљив свим странама. Оно што се, међутим, сада догађа јесте неконтролисано померање тела у ситуацији кад је мозак прегрејан и онеспособљен за доношење одлука.

Један од примера је здравствена реформа. Годинама су републиканци износили примедбе на Обамакер, једногласно одбивши план кад је Обама покушао да га прогура кроз Конгрес. Трамп је са своје стране обећао да ће укинути закон и заменити га побољшаном верзијом. Заправо га није било брига како ће изгледати нова верзија. То је била његова прва грешка. Друга је била то што није добро разумео сопствену партију.

kongresiznutraМозак, или барем његов републикански део, нашао се у дилеми. Конзервативни сенатори попут Ренда Пола, који би највише волео кад би федерални буџет био скресан на нулу, желео је да просто одбаци здравствено осигурање, без било какве замене. Умерени републиканци, попут Сјузан Колинс из Мејна, желели су да реформишу и побољшају Обамакер. Трамп није марио за компромисе, он је само хтео акцију. Хтео је победу. Можда би имао више успеха само да је мало више читао о овом питању. На крају су против закона гласала тројица његових сенатора.

ВИШЕ НЕ ВАЖИ
Сукоб око здравствене реформе показује у којој мери су дешавања на Капитол хилу постала конфузна. Мозак и удови више нису у координацији. Стара правила која су одређивала како функционише америчка демократија више не важе.Среда је, октобар. Сенатор Џеф Флејк (на слици доле десно) отвара врата собе за састанке на Капитол Хилу и улази у ходник. Иза њега заседа Правосудни одбор Сената, испитујући државног тужиоца Џефа Сешнса о Русији, што поправља Флејково расположење. Сешенс и Флејк не могу бити више различити иако су обојица републиканци. Флејк критикује Трампа откад је најавио кандидатуру, док је Сешнс био први републикански сенатор који га је подржао. Сешнсу је поверено Министарство правде, док је Флејк био мета разјарених твитова.

Упитан да ли се град променио након избора, сенатор Флејк на тренутак застаје и потом одговара: „Прочитајте у мојој књизи“.

Дело од 140 страна, које се појавило у августу, носи наслов Савест конзервативца. Могла је лако бити названа и Зашто мрзим Трампа. У књизи председника описује као циничног непријатеља демократије. То је позив на повратак пристојности и критика Трамповог начина владања. Да ли је Флејк херој? Или су сви остали само превелике кукавице?

На следећим средњерочним изборима који ће се одржати за 12 месеци у игри ће бити 435 места у Представничком дому и 33 у Сенату. Сваки републиканац који се супротставио Трампу ризикује да се суочи са конкурентским протрамповским кандидатом на претходећим страначким изборима.

Боб Коркер делује весело док пролази ходником. Председавајући сенатског Одбора за спољне односе почео је своју антитрамповску офанзиву у августу, кад је рекао да Трамп није показао компетентност ни стабилност коју захтева Овални кабинет. Од тада је обично окружен новинарима. Почетком октобра описао је Белу кућу као „вртић за одрасле“. До сада се ретко могло чути да неки републиканац толико саркастично говори о Трампу.Нема много посланика који су растерећени као Флејк и Коркер. Неко би их назвао идеалистима, али такви ретко кад дуго преживе на Хилу.

Боб Коркер је по анкетама закључио да ће вероватно изгубити сенаторско место у корист Трамповог лојалисте. А циркус је најбоље напустити уз урлик.

dzefflejkЏеф Флејк улази у лифт и поручује: „Надам се да ће ово бити кратак интервју“. Недељу дана касније и он је објавио дa се неће опет кандидовати за функцију.

ОСВЕТА ГОДЗИЛЕ: BLT STEAK, УЛИЦА I 1625
Марк Лејбович (на слици испод) преселио се на Потомак пре 20 година радећи као новинар Вашингтон постa, потом и Њујорк тајмса. Тешко да неко боље познаје Вашингтон и његов естаблишмент. У својој књизи Овај град дели Вашингтон на палету типова: моћни, очајни, они који иду ка врху, они који иду ка дну и парти манијаци (party animals). Све њих, без изузетка, обликује и деформише моћ – „златни, инцестуозни карневал Вашингтона на почетку 21. века“. То је прича о Вашингтону пре Трампа.

Лејбович улази у BLT Steak (на слици сасвим доле), ресторан у близини Беле куће. Конобари носе тањире са полусировим стековима на столове где се ножевима за месо витла као оружјем. То је један од оних ресторана који се често појављују на трошковним рачунима; место за састанке предатора. Ко је са ким примећен на ручку често се појављује у јутарњим билтенима Аксиоса и Политика.

Лејбович Трампа назива „Годзила“, по филмском чудовишту. Каже да је Трамп фундаментално променио многе ствари у овом граду. На првом месту је то што је сада много лакше схватити шта покреће председника у сржи његовог бића. Довољно је само да га пратите на друштвеним мрежама. Годзила твитује срцем.

На другом месту је то што је релативизована могућност приступа. Трамп је свуда, али то не значи да се можете лично састати са њим. Ипак, могуће му је послати поруку ако желите. Можете му приступити, наводи Лејбович, заказивањем наступа у телевизијској емисији, при чему би идеално било да то буде Фокс и пријатељи на Фокс њузу. То није тешко у Вашингтону, довољно је да познајете неког задуженог за довођење гостију у емисије.

Треће, уши би требало држати начуљеним и јести у правим ресторанима, као што је на пример BLT Steak. Само неколико столова одатле један од Лејбовичевих колега недавно је чуо разговор између Тај Коба и Џона Дауда, двојице адвоката који заступају Трампа у руској афери. Адвокати су разговарали о томе како се поставити према Роберту Мјулеру и његовој истрази о „томе са Русијом“. Нису уочили Лејбовичевог колегу и убрзо је настала ударна вест. Тако ствари функционишу у новом Вашингтону.

marklejbovicЛејбович наручује велики коктел шкампа и каже да воли Вашингтон. Овај Холивуд за ружне фасцинирао га је од самог почетка. Сви ти карактери који се изнова појављују сваког дана; за њега је то било предивно. Кад је у јулу извештавао из Беле куће, Трампов саветник упитао га је жели ли да види „њега“. Неколико тренутака касније Лејбович је стајао испред Трампа у тв-соби поред Овалног кабинета. Као што је напоменуо у правилу број два, приступ заиста није тако тежак.

ЛАЖИ: ПРЕС ЦЕНТАР, ЗАПАДНО КРИЛО, БЕЛА КУЋА
„Соба за информисање“ је дугачка и уска просторија налик на пећину у приземљу западног крила, дела Беле куће, у којем се налази и Овални кабинет. Има 49 места која су резервисана за најистакнутије медијске организације у земљи. Или су барем била. И овде је Трамп стари поредак претворио у хаос. Његови људи су отворили врата десничарским провокаторима попут теоретичара завере Мајка Церновича (на слици испод) и пропагандним медијима попут Брајтбарта, Гетавеј пандита, Дејли колера.

majkcernovicМедијске конференције обично се одржавају одмах после поднева. Трампова нова секретарка за штампу Сара Хакаби Сандерс има обичај да своју дневну дозу спинова отвори шалом. Протеклог понедељка, док је цели свет причао о последњим дешавањима у истрази о Русији, она је 10 минута говорила о пореској реформи. Следећег дана, на Ноћ вештица, рекла је како је очекивала новинаре у костимима.

Већина њених покушаја да испадне духовита заврше неуспешно. Она је вероватно прошла кроз најчуднију трансформацију од свих запослених који раде у Белој кући, преобразивши се из отворене и опуштене жене у саркастичну и добро припремљену бесну стихију за говорницом. Није јасно шта је тачно изазвало ову драматичну промену. Можда је то човек који све посматра само пар соба одатле и који често усред дана паузира свој председнички распоред како би гледао Сандерсову.

Запањујуће је колико брзо је Сандерсова научила да спинује и даје лажне изјаве. Након Милерових оптужница прошлог понедељка, рекла је: „Данашња дешавања немају никакве везе са председником“. Тврдила је да су више повезана са Хилари Клинтон.

Трамп је извитоперио пола владе, чак и људе који су деловали као личности са интегритетом. Свако ко ради за овог председника на крају постане лажов. Као да се Трампов карактер прелива на све његове подређене.Трамп има опсесиван однос према медијима. Потребна му је њихова валидација и тешко да му је било шта важно као медијска пажња. Истовремено их мрзи јер сматра да га никад не третирају праведно. У октобу је запретио да ће одузети лиценцу за емитовање телевизији NBC јер наводно нису праведно извештавали.

Последица је то да су многи Американци престали да верују чињеницама, а земља је постала много циничнија. Конференција за медије Сандерсове савршено показује колико је постало тешко сложити се чак и око основних чињеница. Да ли је јабука стварно јабука? Све је ствар мишљења и питања ко је гласнији.

Чак и америчке институције попут CNN и Њујорк тајмса постале су симболи пристрасности за Трампове присталице. Зато није ни чудо што теорије завере доживљавају ренесансу. Само трећина Американаца још увек у потпуности верује медијима. И овде су се Трампови инстинкти показали исправним. Прошло је годину дана од изборне победе Доналда Трампа. Само годину дана. Али толико тога се у међувремену догодило да се стиче утисак како се ради о бар двоструко дужем периоду. Ипак, чак и Трампов Вашингтон је још увек Вашингтон.

Један човек не може уништити демократију; не ако је још увек допола нетакнута. Али може јој нашкодити и толико убрзати друштвене поделе да демократија постане слаба и болесна. Већ његов избор је био знак да нешто у систему не функционише како треба, а тај осећај кризе само се појачавао од изборне ноћи.

Његова администрација је доживела неуспех у готово свему што је покушала да уради, што и нису нужно лоше вести. То значи да бескорисни зид на граници са Мексиком још није изграђен, да је NATO још увек нетакнут, као и трговински споразуми са Канадом и Мексиком, а ту је и Обамакер.

Све то значи да механизми контроле и равнотеже још увек функционишу, премда су заштитне полуге пренапрегнуте. Делови Трампове партије спречавају га да потроши превише новца, што је предуслов за успех популисте. Специјални истражитељ још увек је у кабинету, а FBI ради независно, баш као и медији.

Трамп је себи дозволио да направи превише грешака у кратком периоду и да стекне превише непријатеља, укључујући и конзервативце. Изгледа да је једноставно превелики аматер да би уништио овај град. Истовремено, опозиционо деловање демократа било је слабо. Утисак је да у Вашингтону постоји само Трамп.Овај председник је допринео да политика постане вулгарнија, унизио кабинет председника и створио утисак да Вашингтон све више функционише као ријалити ТВ емисија. Ојачао је екстремно десничарске лудаке и неонацисте, што је вероватно најопаснија последица његовог председниковања. Отворио је врата клептократији увођењем у Белу кућу породице која профитира од бренда Трамп.

bltstejkБила је ово ужасна година за Вашингтон. Изборна кампања још увек није завршена; град покушава да одбаци Трампа као страно тело.Можда Вашингтон само треба да буде стрпљив. На крају крајева, успео је да савлада све остале.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

Spiegel Online

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.