Menu
RSS

ТРАМП И ПУТИН: ШТА САД?

trampputinvijetnam03НИКОЛАС ГВОЗДЕВ

Сусрети на маргинама самита G-20 и APEK нису били довољно успешни у промени динамике америчко-руских односа

Прошле недеље сам, пишући на овим странама, забележио да ће било какав сусрет између Доналда Трампа и Владимира Путина који ће се десити на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње у вијетнамском Да Нангу обухватити два критично важна питања за јасноћу руско-америчких односа. Сада смо добили први нацрт одговора.

Тврдио сам да је за руску страну свеобухватно питање да ли Трамп диктира америчку политику или не. Пре седам дана прес-служба Беле куће давала је сигнале да ће бити формалног сусрета два председника, односно заказаног састанка са дефинисаном агендом. Како је недеља одмицала, САД су почеле да одступају од таквих саопштења. До краја недеље сусрет је постајао све мање структуриран догађај, у суштини неформална шетња са приликом за фотографисање и кратко ћаскање између сесија APEK, и ништа сличо састанку на самиту G-20 у Хамбургу у јулу. Шта се догодило, и да ли то сугерише да Доналд Трамп има проблем Џорџа Буша – очигледну неспособност да оствари лични однос са Владимиром Путином и трансформише га у конкретне политичке директиве?

ОДРЖАВАЊЕ КОНТИНУИТЕТА
Како се самит APEK приближио, постало је јасно да руски председник у Вијетнам неће донети никакву агенду која би указала на вољу да се промени курс или понуде значајнији уступци америчким интересима у вези са руском политиком према Северној Кореји, Сирији, Ирану и Украјини. У најбољем случају, руски лидер би могао да тражи договор са председником Трампом, тражећи уступке Вашингтона у неким областима, док би заузврат Русија прихватила америчке предлоге на другој страни. Постоје, наравно, две главне ставке припремљене за преглед и одобрење председника. Прво је примена америчких санкција, одобрених у Конгресу а усмерених према руским компанијама и трећим странама које сарађују с њима. Темељно важан тест који траје недељама требало би да буде наставак пројекта италијанског енергетског конгломерата ENI са Росњефтом у Црном мору – договору склопљеном у складу са европском регулативом, али свакако онаквим који ће сигурно привући пажњу америчких регулатора у случају било каквих кршења америчких финансијских или технолошких санкција. Друго је коначна одлука о томе да ли ће САД обезбедити украјинској војсци напредно наоружање, посебно антитенковске пројектиле.

trampputinvijetnam02Због начина на који Американци Русију географски сврставају као само европску државу, Трампови људи за Русију нису били у плану да се појаве на самиту APEK. Дакле, било је забринутости да би се било какав суштински састанак између Трампа и Путина одржао без америчких званичника који би највероватније пружили потребну експертизу (и који ће имплементирати постигнуте резултате). У вези с тим било је страхова да би, уколико други састанак буде пратио преседан из Хамбурга (сусрет само двојице председника и њихових минисатра спољних послова), Путин могао да убеди Трампа да прихвати низ компромиса: да тргује руском подршком Трамповим иницијативама у замену за олакшавање конкретних санкција и прихватање руских аспирација према Сирији и Украјини. Унапред је било упозорења о томе. Када је у историјском сусрету саудијски краљ Салман посетио Москву прошлог месеца, стекао се утисак да је саудијска делегација сугерисала да Русија игра конструктивнију и више стабилизујућу улогу на Блиском истоку. То надилази логику одржавања пуног обима америчких санкција, уведених након упада у Украјину 2014. и након избора 2016. године.

Одржавање континуитета састанака двојице председника у неформалном делу самита у Да Нангу онемогућило је било каквe интензивнe преговоре на маргинама. Али за руску страну то је такође изнедрило питања – да ли је Трамп заправо склон да се договори са Кремљом и да ли има могућности да проведе било какав споразум насупрот тврдој опозицији код куће, и то не само у његовом тиму за националну безбедност већ и у Конгресу, где је супротстављање било каквим уступцима Путину једно од неколико преосталих питања око којих се слажу обе стране. Не постоји подршка (чак ни од оних које су именовали) за било какав компромис са Москвом који оставља Башара ал Асада у фотељи у Дамаску или ратификује било какав руски добитак у Украјини од 2014. Не када још увек постоји осећај да би снажна заједничка америчка акција могла да доведе до другачијих исхода. Заиста, док Европска комисија препознаје да руски планови о гасоводном заобилажењу Украјине до 2019. напредују, чак и упркос постојећим санкцијама, у току су нови напори да се пронађе начин блокаде експанзије Северног тока и спречавања проширења извозне руте за Европу преко Турског тока. Постоји уверење да проширене санкције у комбинацији са обнављањем посвећености сиријској опозицији могу да промене калкулације Русије, па стога нема разлога да се Кремљу било шта преурањено призна.

ОТВАРАЊЕ ПРОСТОРА ЗА ПРАВИ САСТАНАК
Али онда су уследили Трампови коментари на конференцији за штампу током самита Да Нанг. Фокус је био на његовој вољи да прихвати Путиново негирање руског мешања у изборе 2016. као иницијалну вредност, али две друге ствари заслужују већу пажњу. Прва је да је председник био убеђиван, навођен или је маневрисао да се формално не састане са Путином у Вијетнаму, очигледно са циљем састанка двојице председника и њихових „тимова“ на неком одређеном месту у будућности. Ако тако буде, постављање агенде за састанак и параметара за преговоре биће од суштинског значаја. Друга ствар је то какву улогу Трамп планира да одигра у политици према Русији. Поводом његових коментара у председничком авиону, на мене је оставило јак утисак то што он себе види као „председника“ и сматра се одвојеним и различитим од извршне гране власти као целине. Као шеф егзекутиве, Трамп је задужен за обавештајну заједницу, дипломатску службу и војску. Ипак, његови коментари показују да влада води политику према Русији са којом се он лично не слаже, али некако има мало моћи да то промени.

trampputinvijetnam04Дакле, док смо добили први сет одговора, главна питања и даље остају нерешена. Сусрети на маргинама самита G-20 и APEK нису били довољно успешни у промени динамике америчко-руских односа. Да ли ће директан састанак Трампа и Путина променити правила игре? Само ако на базична питања буде дефинитивно одговорено.

Николас Гвоздев је шеф катедре за економску географију и националну безбедност на Морнаричком ратном колеџу и аутор часописа „The National Interest“

Превео ИВАН РИСТИЋ

The National Interest

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.