Menu
RSS

АМЕРИКАНЦИ ЖЕЛЕ МИР, А МИНИРАЈУ ДИЈАЛОГ У СИРИЈИ

usvojsskasirija01aСАЛМАН РАФИ ШЕИК

Американци могу да наставе да гурају Сирију без Асада или да поставе праве просиријске приоритете и раде на остварењу помирења

Док често слушамо реторику о изостанку „војног решења“ у сиријском конфликту и упркос чињеници да је ISIS готово сасвим истеран из земље, одрживо политичко решење које Сирију може да врати у предратни статус наставља да у догледној будућности делује невероватно због опозиције и антисиријских снага, које укључују и државне и недржавне актере. Готово шестогодишњи рат донео је многе промене не само у Сирији већ у читавом региону. Са руским снагама као савезницима, који су служили као основ борбе против ISIS чврсто присутан на сиријском тлу, и са Израелом и Саудијском Арабијом, жестоко супротстављеним иранској улози у постратној Сирији, питање одрживог политичког решења постаје екстремно компликовано. То објашњава зашто политичко решење није могло да буде пронађено у претходних шест година. Такође се поставља питање како и на који начин ће се уважити интереси свих ових ривалских држава, а да то не буде на штету сиријског територијалног интегритета.

Већ постоје различите перспективе постратне ситуације у земљи, и начин на који се ове перспективе активно развијају пркоси чак и изводљивости политичког дијалога међу конкурентским државама. Због тога, упркос америчкој посвећености миру и дијалогу, чињеница је да се Русија са својим савезницима и даље посматра као антагонистички настројена америчким званичним и незваничним корпоративним круговима и институцима које креирају политику.

У складу са таквом перспективом, шта год Русија и њени савезници урадили у Сирији, то се пројектује као нешто лоше и супротставља му се, чак и кад се догоди да је то корак напред ка дијалогу и помирењу. Пример тога управо је начин на који је сагледаван и пројектован покушај Русије да сазове мировну конференцију у Сочију.

КАРНЕГИ ПРОТИВ РУСИЈЕ
На пример, док је конференција била усмерена на ангажовање Сиријаца у процесу помирења и реконструкције, амерички Институт Карнеги, финансиран корпоративним новцем, све то је видео као руски покушај „минирања“ женевског процеса под патронатом УН. Та пројекција остала је на снази упркос чињеници да Русија подржава женевски процес и да у самом процесу не постоји ништа што говори о томе да постоје паралелни покушаји да се оствари мир у тој ратом разореној земљи.

Али мировни процес који Русија предводи остаје за Американце и њихове савезнике пример „антагонизама“, а Карнеги га види као покушај „учвршћивања Асадових легитимитета и позиције стварањем утиска да он преговара са својом реалном опозицијом, док је већина група које желе да буду заступљене у Сочију представљено део толерисане или увезене опозиције“.

usvojsskasirija03Веома близу том начину размишљања је и став који су изразиле сиријске групе финансиране од САД. У саопштењу сиријске коалиције опозиционих снага наводи се да је конференција покушај одступања од свих релевантних резолуција Савета безбедности УН и кршење духа Женевског саопштења из 2012. године. Још непријатније од тога је да су они имплицитно навели да било који процес отворен у име „политичке транзиције“ а који не води ка Асадовом одласку са чела Сирије мора бити одбачен у потпуности. „Политичко решење мора да служи као угаони камен за формирање прелазног управљачког тела (Transitional Governing Body; прим. прев) са пуним извршним овлашћењима, а чији би примарни задатак био да креира прикладно и неутрално окружење за успех прелазне фазе“, наведено је у саопштењу за медије.

Иако је та коалиција одбила да учествује на конференцији, јасно је да, ако постоје било какве силе које се супротстављају јединственој и мирној Сирији, то су групе које финансирају САД и које делују као амерички гласници. Насупрот њиховим очекивањима, на дневном реду конференције у Сочију није креирање прелазне владе, већ руски уставни нацрт. Нема помена о Асадовом одласку ни у једном документу спремљеном за конференцију у Сочију, што објашњава због чега су групе подржане од САД против тога и зашто су толико фокусиране на успостављање прелазне владе како би се видела одрживост реалне формуле за поделу власти и очување јединства Сирије.

ДА ЛИ САД УОПШТЕ ХОЋЕ МИР
Руски покушаји да се креира уједињена Сирија, посебно онај који је интерно пажљиво балансиран међу разлчичитим неједнаким актерима, представља логичан след ствари у сиријској саги. У таквој ситуацији су Асадов режим и његови савезници обезбедили базичну победу у сиријском рату, а Руси теже да доминацију на бојном пољу транспонују на политичко поље кроз легитимизацију улоге Башара ал Асада у замену за уступке опозицији.

Стога, уколико постоји било шта „погрешно“ са овим покушајем мира и помирења, то није чињеница да Руси подривају УН, већ да Русија граби ка креирању уједињене Сирије и тако уништава цео америчко-саудијско-израелски пројекат, чији циљ је био да доведе до промене режима и искористи је као транзитну земљу за проширење доминације у региону како би се подрио Иран и опколила Русија.Мировни процес и преговори у Астани и сада у Сочију зато означавају помирење и корак напред од садашњег стања рата, уништавања или промене режима. Кроз тај процес Руси се надају укључивању нове територије у оквир зоне деескалације јужно од Дамаска, чиме ће их бити укупно пет. Датум за руску конференцију био је заказан за 29. октобар, али је био одложен да се не би преклапао са Астаном VII. Сад је рок фиксиран за 18. новембар, а име је промењено из Конгреса сиријских народа у Конференцију националног дијалога.

И, док су кључне проамеричке снаге одбиле учешће, од курдских група, чији су савезници и Руси и Американци, очекује се да учествују. Командант Јединица народне заштите (YPG), повезаних са Сиријским демократским снагама, Сипан Хамо недавно је на високом нивоу посетио Москву, што је био покушај Курда да подиђу Русији. Више и од једног и од другог играча на сиријском бојном пољу, присуство Сиријских демократских снага је витално јер они контролишу градове богате нафтом источно од реке Еуфрат.

usvojsskasirija02Американци и групе које су њихови савезници сад могу или да наставе да се противе дијалогу и гурају Сирију без Асада или могу да поставе своје праве просиријске приоритете и раде на остварењу помирења, ако је њима постизање мира уопште циљ.Салман Рафи Шеик је истраживач и аналитичар међународних односа и пакистанских спољних и унутрашњих прилика

Превео ИВАН РИСТИЋ

New Eastern Outlook

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.