Menu
RSS

ТАЈНА ИРАЧКЕ РЕНЕСАНСЕ

almuhandisПЕПЕ ЕСКОБАР

Политички и војни успеси PMU покренули су ирачку ренесансу на рушевинама култа црне смрти (ISIS)

У јутарњим сатима у Багдаду прошле недеље, док је трајала пешчана олуја, Абу Махди ал Мухандис (на слици изнад у средини), легендарни заменик лидера Хашд ал Шабија – народних мобилизационих јединица – и архитекта актуелних копнених борби против Исламске државе, срео се са малом групом независних страних новинара и аналитичара. То је по много чему био кључни тренутак. Ради се о првом детаљном интервјуу Мухандиса још од фатве Великог Ајатолаха ал Систанија – изузетно поштованог марје (највиши ниво на шиитској духовној лествици) и првог шиитског клерикалног ауторитета у Ираку – из јуна 2014. године, кад је ISIS упао преко сиријске границе. У фатви се – у грубом преводу – поручује: „Сваки Ирачанин способан да носи оружје требало би да се прикључи Ирачким оружаним снагама у одбрани државних светиња“.

Мухандис је прекинуо ратне операције због овог састанка и потом отишао право за Ал Каим. Био је сигуран да ће „Ал Каим бити заузет у року од неколико дана“. Ради се о кључном граду на ирачкој граници, повезанiм са упориштем Исламске државе у Сирији Абу Камалом.Управо то се и догодило неколико дана касније; ирачке снаге одмах су започеле операцију чишћења, спремајући се за сусрет са напредујућим сиријским снагама на граници. То је још један доказ (убрзане) рекомпозиције територијалног интегритета Ирака и Сирије.

Састанак са Мухандисом одржан је у склопу велике утврђене Зелене зоне – мехура који су створили Американци, изолованог од ултранестабилне Црвене зоне Багдада неколицином контролних пунктова – са псима трагачима – у којима су амерички људи (US contractors).Да ствар буде још драматичнија, Стејт департмент описује Мухандиса као „терористу“. Тиме желе да криминализују ирачку владу у Багдаду, која је у званичној изјави с правом жестоко одбацила ту карактеризацију.

Народнe мобилизационe јединицe (PMU) су званично тело са десетинама хиљада добровољаца повезаних са кабинетом врховног заповедника ирачких оружаних снага. Ирачки парламент је у потпуности легализовао PMU у новембру 2016. резолуцијом 91 (члан четири, на пример, указује да „PMU и њихове подружнице у сваком смислу подлежу свим врстама војних прописа“).

Њихових 25 борбених бригада – састављених од шиита, сунита, хришћана, Јазида, Туркмена, Шабака и Курда – имале су апсолутно кључну улогу у борбама против Исламске државе за Самару, Амирли, Џалавлу, Балад, Салахудин, Фалуџу (35 различитих борби), Ширкат и Мосул (посебно западно од базе Кајара на ирачко-сиријској граници, где су пресекли правац снадбевања и спречили исламисте да из Мосула побегну у Сирију).

ОСЛОБАЂАЊЕ КИРКУКА „У РОКУ ОД НЕКОЛИКО САТИ“
Мухандис описује PMU као „званичну војну снагу“ која игра „комплементарну улогу“ са ирачком војском. Иницијални план је био да PMU постане национална гарда, што у суштини данас и јесу. „Имамо извиђачке дронове и инжењерске јединице, које војска нема. Не смета нам кад нас зову жандармима“. Мухандис је поносан што се јединице PMU боре у „неконвенционалном рату“, држећи висок „војни и морални“ ниво и „односећи победе у рекордном року“. И, „за разлику од Сирије“, без директне руске подршке.

Муханадис јасно указује да је Иран једина земља која је подржала ирачку борбу против Исламске државе. Ирак је узвратио помажући Сирији „олакшавањем прелета иранских авиона“. Због одсуства Споразума о статусу снага (SOFA) између Вашингтона и Багдада, „Американци су повукли компаније које су одржавале тенкове 'абрамс'“. У 2014. години „нисмо имали чак ни калашњикове (АК47). Дао нам их је Иран. Америчка амбасада је имала 12 хеликоптера „апач“ за транспорт дипломата ако ISIS освоји Багдад“.

kirkukoslobodjenjeГодину дана касније „Багдад би био окупиран“ да није било PMU. „То је као да си у болници и потребна ти је крв. Американци би се појавили са трансфузијом кад већ буде прекасно“. Инсистира да им САД „нису дале ниједан једини метак“ од почетка борбе против ISIS. Ипак, Мухандис објашњава да „Америка може остати у Ираку ако тако одлучи ирачка влада. Моје лично мишљење је добро познато“.Мухандис западни „медијски рат против Хашд ал Шаба“ од самог почетка сматра „нормалним“, јер „земље које су подржале тероризам нису схватиле да ће се у Ираку појавити народне снаге и нису препознале нови политички систем Ирака“. Рекавши то, застао је и тужно додао: „Можете намирисати нафту“.

Мухандис је био рањен у Халабџи и Анфалу током антикурдских операција Садама Хусеина. „Био сам задовољан кад сам 1991. видео да је Курдистан спасен; неки од наших мученика су погинули бранећи га“. Себе сматра пријатељем Курда и одржава добре односе са њиховим лидерима. Ирански саветници су такође, уз ирачку војску и PMU, „спречили ISIS да освоји Ербил“.

Ипак, након „једностраног референдума, Ирак је морао да потврди ауторитет државе“. Ослобађање Киркука – великим делом операција PMU – било је „питање сата“; PMU су „избегавали борбу и остали у предграђима Киркука”. Мухандис је претходно детаље операције размотрио са Пешмергама, а постојала је и пуна координација са Ираном и Турском. „Заблуда је да се курдски лидери могу ослонити на Турску“.

ФАЛУЏА, КОНАЧНО ОБЕЗБЕЂЕНА
PMU апсолутно инсистирају на заштити етничких мањина, што се односи на хиљаде Сабака, Јазида и Туркмена (најмање 120.000 породица) које је владавина Исламске државе натерала у избеглиштво. Након борби за ослобођење PMU су овим породицама обезбедиле храну, одећу, играчке, агрегате и нафту. Могу да потврдим да је свака од ових донација дошла од породица бораца PMU широм земље.

Приоритети PMU укључују борбене инжењерске тимове који породице враћају у своје области одмах након чишћења мина и експлозива и потом обнављају болнице и школе. На пример, 67.000 породица је пребачено у своје куће у Салахудину и 35.000 у Дијалу.

Мухандис указује да су „у борби против Исламске државе у Салахудину и Хавији команданти бригаде били сунити“. У PMU постоји бригада Хришћански Вавилон, Јазидска бригада и Туркменска бригада. „Кад су Јазиди били под опсадом у Синџару, ослободили смо најмање 300.000 људи“.

pmu02Укупно се у PMU се бори преко 20.000 сунитских бораца. Упоредите то са чињеницом да су 50 одсто самоубица Исламске државе у Ираку били Саудијци. Шејк Мухамед ал Нури, лидер сунитских теолога у Фалуџи, потврдио ми је „да је ово идеолошка борба против вахабизма“. Морамо да се клонимо вахабитских школа и преусмеримо наше знање у друге сунитске школе“. Објашњава како је то практично функционисало у Хадити („успели смо да контролишемо џамије“), што је мотивисало људе у Фалуџи која се налази на 30 минута вожње; „Фалуџа је ирачки град. Верујемо у коегзистенцију“.

Након што ни за 14 година Фалуџа није обезбеђена, шејк Мухамад је уверен да ће уз ширење искуства из Хадите „Ирак прогласити другачију врсту рата против тероризма“.Инклузивни приступ потврђује и Јазен Мешан ал Џебури, вођа једне од Салахудинових PMU бригада. Ово је од кључног значаја јер је он члан веома важне сунитске породице Џебури, која је историјски непријатељски настројена према Садаму Хусеину; његов отац је актуелни гувернер Тикрита. Ал Џебури се жали на „државну корупцију у сунитским регионима“, „општи утисак неправде“ и чињеницу да ISIS сматра „како би требало да буду убијени и сунити који их нису следили“. Забринут је због саудијског гомилања напредног оружја. Ко гарантује да оно неће бити коришћено у региону? Одбија идеју да их Запад посматра „као део иранског пројекта“.

ВОЈНА И ПОЛИТИЧКА ПОБЕДА
Далеко од стереотипа „терористе“ – Мухандис је разоружавајуће паметан, духовит и искрен. И ирачки патриота до коске. „Ирак сада повратак својих позиција плаћа крвљу својих синова . Требало је да имамо војну силу оспособљену за борбу против унутрашње претње. Вршимо нашу верску, националну и људску дужност“.

Не рачунајући војнике, хиљаде додатних PMU волонтера не примају плате. Чланови парламента, чак и министри, учествовали су у борбама. Мухандис је поносан што имају ланац команде попут праве војске и што у својим редовима имају „хиљаде људи са факултетским дипломама“. PMU управља „десетинама пољских болница и јединицама интезивне неге“ и има „најјаче обавештајно тело у Ираку“.

У Багдаду сам се лично уверио у бесмисленост наратива да су PMU приватна војска премијера Нурија ал Маликија. Да је тако, Велики Ајатолах Ал Систани требало би да преузме одговорност, јер је он у концептуалном смислу отац PMU. Хади ал Амири, генерални секретар моћне организације Бадр, такође веома активан у борби против Исламске државе, рекао ми је да су PMU „део безбедносног система, интегрисан са Министарством одбране. Али сада су нам потребни универзитети и стављање нагласка на образовање“.

Пакистански професор Хасан Абас са Факултета за међународне односе Универзитета националне одбране из Вашингтона у опширном разговору – у којем смо се дотакли тема не само Ирака и Сирије већ и Авганистана и Пакистана – одлази још даље: „Ирак је сада у јединственој позицији с обзиром да се креће ка демократском и плуралистичком друштву“, доказујући „да је религиозна хармонија најбољи одговор на секташтво“. Ова „инклузивност насупрот такфиризму“ мора се пренети на улице путем „владавине права и праведног правосудног система“. Абас истиче да је основ за изградњу Ирака провођење закона заснованих на научним истраживањима. „Полицијско патролирање је прва линија одбране“.

almalikimuhandisaБагдад је био у стању да готово истовремено изведе две кључне победе – војну победу у Мосулу и политичку у Киркуку. Ако се Ирак стабилизује, елиминишући смртоносни култ Исламске државе, то ће учинити и Сирија. Како је Ал Џебури напоменуо, „свака заједница сада мора добити свој део колача“. Најмање седам милиона послова и пензија се финансира из Багдада. Људи желе да се врате редовне исплате зарада. То почиње обезбеђивањем пристојног нивоа безбедности широм земље. Мухандис је био „инжењер“ (што му је заправо и професија) кључних битки против Исламске државе. Постоји широк консензус у Багдаду да би без њега ISIS био чврсто позициониран у Зеленој зони.

Хашд ал Шаби је већ постао ирачки поп-феномен, што се показало у овом великом хитувеликом хиту суперзвезде Алија Алделфија. Али поп и политика су у потпуности другачије ствари. Мухандис инсистира да се PMU неће укључити у политику и да „неће директно оспоравати изборе. Уколико неко то учини, а многи појединци су сада веома популарни, мораће да напусти Хашд“.

ОД ХИБРИДНОГ РАТА ДО НАЦИОНАЛНЕ ОБНОВЕ
Након више дана проведених у разговорима са припадницима Хашд ал Шаба и посматрајући како управљају сложеним хибридним бојним пољем, заједно са активним процесом регрутације и високим нивоом присутности на друштвеним мрежама, јасно је да је PMU сад чврсто стабилизован као кичма ирачке националне безбедности. Увели су цео низ стабилизационих програма – укључујући веома потребне медицинске услуге – и, што је посебно важно, мерење ефикасности које је у Ираку било непознато готово три деценије.

То је нека врста механизма државне изградње која извире из етике отпора. Као да је злокобна претња Исламске државе, која је натерала на избеглиштво чак 3,1 милион лица, колективно потресла ирачку подсвест, пробудила шиитски пролетаријат и обесправљене масе и убрзала културну деколонизацију. Овако сложен развој ситуације потпуна је антитеза верском фанатизму.

Осим вилсонијанских еулогија и референци на Маршалов план, министар спољних послова Ибрахим ал Џафари често тврдо брани PMU, наглашавајући да се ради о „експерименту за проучавање“ и „новом људском феномену који функционише у оквиру правног поретка“ и који је „у стању да пробије опсаду усамљености од које Ирак годинама пати“.

Говорећи о офанзиви Исламске државе, Џафари на првом месту инсистира да „Ирак није починио злочин“ и нада се да ће „нова генерација младих бити у стању да утврди експеримент“. Након помирења нагласак треба да буде на „ери националне партиципације“. Недвосмислено тврди да „породице чланова Исламске државе не би требало да плаћају за њихове грешке“. Њихови доушници ће, како и доликује, ићи на суд.

aldzafariasadПитао сам министра спољних послова да ли се Багдад плаши да ће бити ухваћен у унакрсној ватри између Вашингтона и Техерана. У пажљиво одмереном одговору рекао ми је да има довољно искуства са „радикалним“ неоконима у Вашингтону. Истовремено је потпуно свестан улоге PMU и Ирана у ирачкој реафирмацији суверенитета. Топли осмех на његовом лицу указује на уверење да је на рушевинама култа црне смрти (мисли се на ISIS; прим. прев.) покренута ирачка ренесанса.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

RT

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.