Menu
RSS

АНТИРУСКИ ЗИЛОТИ ПОДРИВАЈУ НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ САД

stivenkoenСТИВЕН Ф. КОЕН

На самиту у Вијетнаму Трамп је покушао да умањи опасности од хладног рата са Русијом. За либералне демократе то је издајнички потез

Аутор Nation-а Стивен Коен и Џон Бачелор наставили су своје недељне дискусије о новом америчко-руском хладном рату. Коен тврди да је Америка сада у опасности без преседана због две повезане кризе. То су нови и још опаснији Хладни рат са Русијом, испуњен реалном могућношћу врућег рата између две нуклеарне суперсиле на неколико фронтова, укључујући и Сирију. Друга је најгора криза институције америчког председника модерног доба, која прети да паралише способност председника да се дипломатски договори са Москвом. (За оне који се сећају Вотергејта, Коен истиче да, за разлику од Трампа, Никсон никад није био оптужен за „дослух са Кремљом“ или суочен са несмотреним и апсурдним оптужбама да је Кремљ подржао његов избор „нападом на америчку демократију“.)

Оно што је Трамп прошле недеље урадио у Вијетнаму било је стога веома важно и храбро иако погрешно интерпретирано од америчких мејнстрим медија. Упркос несмањеним покушајима предвођених демократама да се он преко Русијагејта опозове са дужности због „дослуха са Кремљом“ (још увек без икаквог смисленог доказа) и можда чак и уз противљење високо позиционираних чланова сопствене администрације, Трамп се неколико пута, неформално накратко састао са руским председником Владимиром Путином. Полазећи од претпоставке да су неки од његових највиших саветника спречили да имају формалан, дуготрајан састанак, Трамп је, упркос томе, био добро припремљен. Он и Путин су издали заједничко саопштење позивајући на сарадњу у Сирији, где су се изгледи за америчко-руски сукоб увећавали. И оба лидера касније су рекла да су имали озбиљне разговоре о сарадњи око криза у Северној Кореји и Украјини.

„ТРАМП ИЗДАЈНИК“
Оно што је Трамп рекао америчким медијима након својих састанака са Путином било је још вредније пажње – и пркосно и одважно. Он је поновио свој дугогодишњи став да „би однос са Русијом био сјајна ствар. Не добра ствар, то би било одлично.“ Овоме Коен додаје да би то било неопходно због америчке националне безбедности у многим виталним питањима и многим деловима света, и требало би да буде први спољнополитички принцип за обе политичке партије. Трамп се затим окренуо Русијагејту, рекавши да је Путин поново негирао било какву личну укљученост и да је то деловало искрено. Трамп је брзо додао да су три топ-директора обавештајних агенција председника Обаме – директор CIA Џон Бренан, Канцеларије за националну обавештајну службу (Office of National Intelligence) Џејмс Клапер и директор FBI Џејмс Коми, били „политички опортунисти, што јасно имплицира да је њихова улога у Русијагејту била и остала све само не искрена. Он је такође сугерисао да је Русија „сувише оштро санцкионисана“ да би била партнер у домену националне безбедности какав је потребан Америци, што је суштина на коју је Коен слушаоце подсетио много пута.

trampputinvijetnamТренутна реакција либералних и прогресивних пратилаца Русијагејта била је, наставља Коен, жалосно предвидива, као што је то био случај са њиховим хладноратовским савезницима Бренаном, Клапером и сенатором Џоном Мекејном, који никад нису видели перспективу рата са Русијом који он није желео да води. Медијске куће су, трчећи у сусрет њиховим жељама изнели оптужбе на рачун Трампове неопходне дипломатије и окарактерисали је као „неповратну“. Колумниста Њујорк тајмса Чарлс Блоу оптужио је председника за „изигравање америчког поверења и америчких интереса, што је готово равно издаји“. Он је убрзо избрисао реч „готово“, просласивши Трампов председнички мандат „руским пројектом“, а самог Трампа „изманипулисаним од стране Путина“. (У пуном ретро маниру Хладног рата Блоу је такође америчког председика окарактерисао као „Путиновог друга“, очигледно несвестан да су оба лидера познати по томе што су антикомунисти). Блоу може бити међу најмање информисаним и оним националним колумнистима који се највише изражавају у хиперболама о овим питањима, али, за разлику од његових регуларних сучељавања у Тајмсу и на CNN, он говори многим утицајним демократама и самопоузданим прогресивцима, али и за њих.

СУДБОНОСНА РАСКРСНИЦА
Из овог најновијег развоја ситуације, Коен је извукао неколико закључака о којима су он и Бачелор дискутовали:

• Изгледа да промотери Русијагејта нису забринути за актуелне интересе Америке у домену националне безбедности и заправо у том смислу подривају те интересе. Ако Русијагејт и саплитање Трампа у спољнополитичком смислу постају главна мера националне изборне платформе Демократске странке, да ли се овој странци заиста може веровати да је у стању да води нацију?;

• Али Трампове дипломатске иницијативе са Путином у Вијетнаму такође демонстрирају да је судбина борбе против руске политике на високом нивоу у америчком политичко-медијском естаблишменту, од две политичке партије и Конгреса до сила унутар саме Трампове администрације. Шта год још ми мислили о председнику (Коен понавља да није гласао за њега и противи му се у многим од његових политика), Трамп демонстрира конзистентност и реалну посвећеност једном егзистенцијалном питању: Путинова Русија није амерички непријатељ, већ партнер у домену националне безбедности, који је нашој нацији од виталне важности. Председник је ово разјаснио током скаредних напада на његове преговоре са Путином: „Када ће сви мрзитељи и будале схватити да је одржавање добрих односа са Русијом добра, а не лоша ствар?“;

• Још један индикатор да је Трамп спреман да се бори за своју руску политику је такође значајан. Он је послао свог директора CIA да разговара са Вилијамом Бинијем, водећим чланом Организације ветерана обавештајних служби за здрав разум (Veterans Intelligence Professionals for Sanity), који је објавио студију у којој закључује да крађа мејлова из Демократског националног комитета током председничке кампање за изборе 2016. није последица руског хаковања (то је кључна оптужба за Русијагејт), већ унутрашња ствар. Фанатици Русијагејта брзо су искључили Бинија из приче као „теоретичара завере“, али тешко да је он то. Пензионисани дугогодишњи званичник NSA и његове колеге су произвеле озбиљно алтернативно објашњење о томе шта се догодило у Демократском националном конгресу. Високо технички детаљи извештаја су били озбиљно оспорени, чак и од стране чланова саме организације, али не могу бити лако одбачени и свакако не могу бити окарактерисани као „теорија завере“, како је то учињено са Проценом обавештајне заједнице из јануара 2017 (што је оснивачки документ Русијагејта), који је без и најмањег доказа изнео да је Путин наредио оно што је постало познато као „напад на америчку демократију“. (Трамп је истакао да, као и други, извештај није био закључак „17 обавештајних агенција“, како се наводи, већ закључак неколико „аналитичара“ које су одабрали Бренан, Клапер и могуће друге особе. Коен се пита да ли Трамп предлаже да треба истражити Интелгејт, а не Русијагејт. То је разбеснело демократе, који сада одлазе америчким шефовима служби као иконама истине, очигледно не знајући за истрагу обавештајних служби од стране Црквеног комитета Сената 70-тих година и његових запањујућих открића, или чак злоупотребама служби у току залета за не тако далеки Ирачки рат).

tramptimМи се налазимо, закључује Коен, на судбоносној раскрсници америчко-руских односа и историје америчког председника као институције. Срж би морала да буде америчка национална безбедност у пуном домаћем и међународном смислу, независно од тога да ли смо присталице Трампа или Отпора. Несмотрене оптужбе чине две поменуте кризе још тежим. Једини излаз је непристрасно поштовање потврђених чињеница, логике и рационалног грађанског дискурса, који су из Русијагејта изгледа потпуно испарили, чак и на оним местима која су некада имала кредибилитет.

Стивен Коен је професор емеритус руских студија и политике на универзитетима Њујорк и Принстон и аутор часописа The Nation

Превео ИВАН РИСТИЋ

The Nation

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.