Menu
RSS

НОВИ ЕРДОГАН

erdoganvucic07ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ

Увелико је кренула тешка битка за контролу Балкана између бројних фактора унутар самог НАТО, Руса и Турака

Полазећи од Черчилове максиме да у политици не постоје стални пријатељи и стални непријатељи, већ само стални интереси, можда се можемо усудити да пружимо коментар о политици коју према Балкану тренутно води Реџеп Тајип Ердоган. За многе је она још увек енигма, за многе је апсолутни преокрет у односу на оно што је доскоро Турска чинила на овим просторима, а многи ће рећи да Ердоган тренутно блефира и купује време. Ипак, неспорна је чињеница да се жестоко везао за Русију, а на Балкану за Србију, и да није изгубио утицај у исламском свету као неспорни политички лидер за израженом верском цртом, коју увек истиче.

Вратимо се у 2003. годину, када је Ахмет Давутоглу, као дугогодишњи министар спољних послова и једно време председник владе, објавио прво издање Стратегијске дубине, за коју се сматра да је основни програм Турске у изградњи концепта „неоосманизма“ и повратка Турске на просторе које је изгубила пропашћу Отоманске империје. Давутоглу је прецизно истакао да су једини савезници Турске на Балкану Албанци и Бошњаци. Србија није ни поменута, чак се може рећи да је у целом Давутоглуовом концепту сврстана у ред држава које би требало што више уситнити за рачун турских савезника. Не тако давно, следећи програмска начела из Стратегијске дубине, и сам Ердоган је на Косову и Метохији гласно узвикивао како је „Косово Турска и Турска је Косово“, док је Босну и Херцеговину прихватао као део Турске. Седам година касније Ердоган више не даје такве изјаве, Србија му постаје главни савезник на Балкану, а од дојучерашњих савезника прави отклон, као и они од њега колико то могу.

ОТКУДА ЕРДОГАНОВ ЗАОКРЕТ
Шта се заправо догодило и да ли је Србија заиста постала савезник Турске?Реално, то је тешко замисливо. Али неспорна чињеница је то да Турска више не заобилази Србију и да са њом постиже све бољу сарадњу у економском погледу. Ердоган више не говори да је „Косово Турска“, нити позива муслимане у Рашкој области на сецесионизам, нити позива муслимане у Босни и Херцеговини да се изјашњавају као Турци. Напротив, Ердоган данас позива на поштовање Србије, а муслимане на сарадњу са Србијом и комшијама Србима.

Ердоган је посетом Србији суштински промовисао Александра Вучића као неспорног политичког лидера и за муслимане на простору бивше СФРЈ. Да упростимо, није то учинио Едију Рами, Бакиру Изетбеговићу или неком из редова муслиманског света, са којим је до сада и политички и верски био ближи. Њима овакву част какву је указао Вучићу никада није дао.

davutoglubanjaluka04Елем, поставља се питање: шта се то догодило у Ердогану па да све то уради?Овде се враћамо на почетак текста. Догодили су се интереси, и они су ти који склапају савезништва и започињу сукобе. Уместо прокламованог Давутоугловог „неосманизма“, Ердоган се одлучио на другачије ширење утицаја Турске. Оно се манифестује савезништвом са „непријатељем“, јер су му дојучерашњи пријатељи заболи нож у леђа и издали и пријатељство.

Ердоган не може да заборави ноћ у којој је био спреман његов одстрел. Пуч режиран у САД у сарадњи са Гуленом њему је био јасан сигнал ко му је желео главу на тацни, а и ко му је главу спасио. Такође, те ноћи у којој му се спремао свилен гајтан први позиви којима је био питан за здравље нису дошли ни из Сарајева, ни Тиране, ни из Приштине, већ из Београда. То се цени и узима у обзир. Ако се узме у разматрање и чињеница да дојучерашњи савезници нису, по молби Ердогана, затворили школе и остале институцује које је Гулен градио у њиховим земљама, а нису то урадили јер САД то нису дозволиле, степен издаје који Ердоган осећа од оних које је држао на турским јаслама постаје неиздржив.

КАКО ДО МИРА У КУЋИ
Ердогану глава није скинута, али су му скинути савезници на Балкану. Руководства у Сарајеву, Тирани и Приштини дефинитивно су под шапом САД, те је самом Ердогану јасно да је ниво његовог утицаја на Балкану срозан. Да би га повратио, морао је да потражи савезнике у дојучерашњим супарницима, а од Срба тешко да је могао пронаћи значајнији фактор на Балкану. Уз склапање све бољих односа, могло би се чак рећи и све приснијих, са Руском Федерацијом и Путином, Ердогану је јасно коме ће се царству приволети.

Србији одговара овакав развој догађаја. Најпре због чињенице да је Ердоган изузетно омиљена личност међу муслиманима у Србији и Босни и Херцеговини. Његов позив њима на поштовање Србије и њихових комшија Срба, али и позив да следе Александра Вучића као председника Србије, за нас значи мир у кући. Наравно, тај мир ће нарушавати они који су до јуче били Ердоганови савезници. Заправо, они ће само бити преносиоци оног што им Вашингтон буде саопштио да кажу, а кључни реметилачки фактор у подривању мира на Балкану биће управо САД.

erdoganalbanciУвелико је кренула тешка битка за контролу Балкана између бројних фактора унутар самог НАТО, Руса и Турака. На нама је да будемо довољно мудри и да пажљиво анализирамо шта свако од њих хоће, али и да играмо по танкој жици и да дојучерашње архинепријатеље претварамо у партнере. Ердоган је показао да је то могуће.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.