Menu
RSS

ДА ЛИ ЈЕ МЕРКЕЛИНА НЕМАЧКА ЗАИСТА У ОПАСНОСТИ?

stajnmajerlindnerЏЕЈКОБ ХЕЈЛБРУН

Меркелова толико ослабљена да се над добром старом Савезном Републиком Немачком надвија сенка хаоса вајмарског типа

Већ се шире гласине да су дани немачке канцеларке Ангеле Меркел одбројани. Пропаст преговора о такозваној коалицији Јамајка између Слободних демократа, Зелених и хришћанских демократа – Јамајка се односи на страначке боје тих партија, жуту, зелену и црну – гурнула је Немачку, некадашње острво стабилности, у пузајућу нестабилност. Немачки естаблишмент и велики део медија критикују Кристијана Линднера за одустајање од преговора. Он је поручио да је „боље не владати него владати лоше“. Резултат је то да је Меркелова толико ослабљена да се над добром старом Савезном Републиком Немачком надвија сенка хаоса вајмарског типа.

Хм, да ли је то тако? Тренутно изгледа да, што се више ствари промени, више ће све остати исто. Сада, кад се Јамајка распала пре него што је формирана, расте притисак на социјалдемократе и њиховог лидера Мартина Шулца да уради оно што је рекао да неће – да се врати у велику коалицију са хришћанским демократама. Председник Франк-Валтер Штајнмајер састанчи са разним партијским лидерима у потрази за компромисом. Једна од могућности је да Зелени и FDP још једном седну за преговарачки сто поводом коалиције Јамајка.Друга могућност је стварање нове велике коалиције. Тешко је замислити бољи рецепт за очување стабилности за којом Немци толико жуде. Великом коалицијом купило би се нешто времена и избегла могућност нових брзих избора чији резултат би могао бити прилично неочекиван. Највише користи од тог сценарија могла би имати десничарска Алтернатива за Немачку, која може наступити са поруком да су мејнстрим партије неспособне чак и за обављање најосновнијих задатака, попут формирања владе.

ЛИНДНЕР И НОВА ЕНЕРГИЈА
Наравно, политичка мана велике коалиције је то што би њено формирање представљало гурање проблема под тепих. Ни CDU ни SPD нису политички профитирали од овог аранжмана. Заправо на последњим савезним изборима обе партије су потонуле; CDU је освојила 33 процента, а SPD катастрофалних 20. У међувремену, класично либералне слободне демократе вратиле су се у парламент са 10,7 одсто, док је Алтернатива за Немачку освојила 13 процената, први пут прешавши цензус.

Коалицију Јамајка одавно прижељкују политички умерени Немци, узбуђени могућношћу да се оствари сарадња између Зелених – које су конзервативци некада називали гомилом еколошких шећерлема и пацифиста у сандалама – и хришћанских демократа. То се већ догађало на републичком нивоу; Зелени су прешли дугачак пут од њихових почетака, када су се „реалоси“ – реалисти – сукобљавали са „фундисима“, односно фундаменталистима. У односу на тај период Зелени су увелико прешли у мејнстрим. Последњи пут су били у влади кад је Герхард Шредер био канцелар а Јошка Фишер минстар спољних послова.

LindnermerkelШто се тиче Слободних демократа, не би требало да изненађује њихово оклевање да уђу у владу. У погледу страначке политичке будућности, излазак из преговора о коалицији са Меркеловом вероватно је био добар потез. Последња коалиција FDP са Меркеловом није се добро завршила. Гласачи су их видели као пуки привезак хришћанских демократа, па странка 2013. није успела да пребаци петопроцентни праг за улазак у Бундестаг. Пут до оживљавања политичке среће партије није био лак. Линднер, паметан и амбициозан политичар, ребрендирао је FDP, што је подразумевало и заузимање тврђег става према имиграцији. У опозицији би могао наставити да своју партију помера удесно и профилише по узору на Аустријску народну партију Себастијана Курца. „Чини ми се да Линднер у последње време превише гледа ка Аустрији“, прокоментарисао је први човек Зелених Џем Оздемир.

ПРЕСЕЦАЊЕ ИЛИ СТАБИЛНОСТ?
Међутим, један од главних разлога због којих се у Немачкој догађа повратак FDP и јачање AfD је то што су се хришћански демократи под Меркеловом константно померали ка центру, што је у великој мери изазивало агонију у Хришћанско-социјалној унији, баварској сестринској партији CDU. Попут Конарда Аденауера, првог канцелара Западне Немачке, Меркелин мото је мање-више био „Keine Experimente!“, односно „без експеримената“. Меркелова је била та која је обуставила пројекте нуклеарне енергије након инцидента у Фукушими. Такође је поздравила долазак избеглица са Блиског истока, што је одлука која је малтене једини разлог настанка нове одрживе партије на десници Алтернативе за Немачку.

AfD је настала као прилично трезвена партија која се фокусирала на оно што њу њени лидери сматрали катастрофалним финансијским последицама евра за Немачку. Заговарала је повратак чувене немачке марке. Од тада је странка (како је Томас Мини описао на овим страницама) постепено правила заокрет ка популистичкој десници, у великој мери погурана Меркелином – по сопственом признању – имиграционом грешком из 2015. Партија је развила изражени рефлекс за историјски ревизионизам нацистичке прошлости. Међу њеним лидерима је и раздражљиви Александар Гауланд, бивши члан CDU који жуди да уништи Меркелову.

lindner01Питање са којим се Немци сада суочавају је једноставно: желе ли да пресеку врпцу са Мути – односно Мамицом, како је Меркелова нашироко позната – и тако уђу у нову политичку еру, раскинувши континуитет са удобном извесношћу Западне Немачке. Или желе да наставе са држањем за њену кецељу, са сигурношћу да она може одржати ред у Тевтонској кући, барем још неколико година, пре него што коначно напусти канцеларски кабинет?

Џејкоб Хејлбрун је коментатор часописа „The National Interest“

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

The National Interes

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.