Vesti 
Prema izveštaju koji je pripremila Severna flota Rusije, zemljotres na Haitiju rezultat je isprobavanja seizmološkog oružja, koje je izvršila Četvrta flota SADDramatični događaji na Haitiju, pošto su izazvali burne diskusije u svetskim medijima, nekoliko dana kasnije skoro su nestali iz pregleda vesti. Međutim, ono što čine vlasti SAD na teritoriji Haitija iziskuje posebnu analizu: tamo je isproban novi model uspostavljanja spoljne vojne uprave uz korišćenje mehanizama militarizacije i vanredne pomoći stanovništvu u uslovima totalnog razaranja najvitalnijih struktura usled stihijske katastrofe. Njegova efikasnost bila je uslovljena time što su prethodno ekonomska i socijalna sfera zemlje bile dovedene do krajnjeg stepena degradacije.
Poznato je da je najšire raspoređivanje američkih oružanih snaga na Haitiju ostvareno u veoma kratkom roku. Južna komanda SAD isplanirala je to pre zemljotresa, kada su u štabu komande u Majamiju vršeni manevri po scenariju provođenja humanitarne operacije na Haitiju u cilju borbe protiv posledica uragana. U toku operacije isproban je sistem TISC- Program saradnje i razmene transnacionalnih informacija, koji je pretpostavljao zajedničke akcije armije i NPO. Kasniji „humanitarni“ upad Amerikanaca, koji je Vašington obrazložio potrebom da se kontrološe teritorija u uslovima neefikasnosti lokalne vlasti, izazvao je zabrinutost u Latinskoj Americi, ali su se samo dve države – Venecuela i Nikaragva – obratile UN sa uahtevom da se jasno odredi o karakteru američkog prisustva na Haitiju.
Još je veću zabrinutost izazvala informacija o „eksperimentalnom“ karakteru zemljotresa, koju je plasiralo nekoliko hispanofonskih medija. Nekoliko dana posle katastrofe venecuelanski državni televizijski kanal „ViveTV“, pozivajući se na izveštaj koji je pripremila Severna flota Rusije, objavio je na svom sajtu tekst o tome da je zemljotres na Haitiju rezultat isprobavanja seizmološkog oružja, koje je izvršila Četvrta flota SAD. Još je rečeno kako se planira da se takvo oružje primeni protiv Irana. U saopštenju se tvrdilo da seizmološki potresi, zabeleženi u Venecueli 8. januara ove godine, u Hondurasu 11. januara i na Haitiju 12. januara, imaju jedan isti izvor. U posledice primene tog oružja spada i razorni zemljotres u kineskoj provinciji Sečuan, jačine 7,8 stepeni, koji se dogodio 12. maja 2008. godine.
ŠTA JE HAARP Prepisavši tu informaciju, sajt gzt.ru je citirao mišljenje izvora iz ruskog vojnog resora, koji je potvrdio da je zemljotres na Haitiju zaista mogao biti posledica isprobavanja američkog seizmološkog oružja, čija je aktivna faza istraživanja započeta 2006. godine. Već tri godine SAD isprobavaju radnu funkcionalnost konkretne tehnologije, koja je teorijski u stanju da utiče na osciliranje zemljine kore.
U izveštaju se navodi poznati program HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program – Program visokosofistikovanih aktivnih auroralnih istraživanja, na slici), koji su Amerikanci pokrenuli sredinom 90-ih godina, stvarajući sistem koji omogućava da se izazivaju anomalne klimatske pojave poput poplava, zemljotresa, suša i uragana. Taj uređaj, koji se nalazi na Aljasci u vojnoj bazi Gakhon, izgrađen je zajedničkim snagama VPS i VVS SAD za proučavanje mogućnosti borbene primene perturbacija u jonosferi i magnitosferi Zemlje. Podrobna analiza tog uređaja svojevremeno je data na istraživanje GRIMP, a u Rusiji je pitanje o katastrofalnom uticaju na klimu eksperimenata HAARP prvi put izneto na razmatranje Komiteta za odbranu Državne dume 2002. godine u vezi sa katastrofalnim poplavama u Evropi, koje su se tada dogodile. Deputati su tada čak pripremili i poruku predsedniku Ruske Federacije i UN sa zahtevom da se formira zajednička međunarodna komisija za ispitivanje eksperimenata vršenih na Aljasci, ali je potom učinjeno sve da se to pitanje skine sa dnevnog reda.
Što se tiče izveštaja „ViveTV“, tu informaciju su u falsifikovanom obliku preneli mnogi listovi, koji su je interpretirali kao izjavu Uga Čavesa. Tako je radna hipoteza tog izveštaja protumačena kao neobjektivni stav venecuelanske vlade, koji ne zaslužuje ozbiljnije razmatranje. Istovremeno je zabašureno i principijelno značajno pitanje o tome da je na Haitiju bila otvoreno primenjena nova tehnologija rata, koja može biti iskorišćena u svakom drugom delu Zemlje.
U poslednje vreme izraelski mediji redovno izveštavaju da se u bliskoj budućnosti očekuje razorni zemljotres. Zaista, Izrael i Palestina nalaze se na Sirijsko-Afričkoj raselini, koja je jedna od seizmički najaktivnijih zona sveta. Snažni zemljotresi tao se u proseku ponavljaju svake 84 godine, a poslednji od njih snage 6,2 stepena bio je registrovan 1927. godine, kada su najviše razoreni Jerihon i Jerusalim. Danas se vlada Izraela aktivno priprema za eventualnu katastrofu.
Kako je pisao izraelski dnevni list „Maariv“, štab za vanredne situacije formiran u Izraelu planira da u 2011. godini organizuje manevre pod imenom „Tačka zaokreta“, u toku kojih će biti simuliran scenario zemljotresa jačine 7,3 stepena, u kome, prema prognozama, može da pogine 14 hiljada ljudi, dok će 80 hiljada njih biti povređeno, 400 hiljada će ostati bez krova nad glavom, a biće porušeno ili oštećeno 40 odsto objekata. Već je upućena i poruka UN sa detaljnom molbom za pomoć u slučaju katastrofe i preduzeti su pregovori sa Jordanom i evropskim zemljama o evakuaciji ranjenika u bolnice. Izraelski MUP je kao dopunu hiljadama kovčega, koje već ima za slučaj zemljotresa, kupio još tri hiljade komada i 10 hiljada polietilenskih crnih džakova namenjenih za sahrane. U različitim regionima zemlje vlada je odredila i specijalne parcele za masovne grobnice, u kojima može biti sahranjeno oko 30 hiljada ljudi, a pripremljena je i poruka armijskim rabinima za dobijanje preliminarne dozvole da se poginuli sahranjuju bez identifikacije. Nedavno je specijalna izraelska delegacija, u koju su uključeni predstavnici logističke uprave, zatim štaba za krizne situacije i članova vlade, odletela na Haiti kako bi se upoznala sa organizacijom pomoći „međunarodne zajednice“ stanovništvu.
Vlasti Izraela zabrinute su za sudbinu svojih građana, ali se nameće pitanje: a šta će se u slučaju očekivane katastrofe događati na teritoriji Palestine, u čijem je sastavu sada Zapadna obala reke Jordan i sektor Gaze, otkinut od nje? Jer Palestinska nacionalna administracija (PNA) u potpunosti kontroliše tek 17 procnata teritorije Zapadne obale, 59 odsto nalazi se pod izraelskom kontrolom, a ostatak je pod zajedničkom kontrolom Izraela i PNA.
SLOM EKONOMIJE Situacija na Bliskom Istoku opisuje se vapijućim kontrastima, naročito primetnim u socijalno-ekonomskom životu: na jednom polu vidimo modernizovanu visokotehnolgizovanu ekonomiju sa razvijenom socijalnom infrastrukturom, a na drugom – ekonomiju koja je dovedena do stanja potpune degradacije sa razorenom socijalnom sferom, što je direktna posledica one politike koju vodi Izrael u odnosu na Palestinu, uz gledanje kroz prste „civilizovanog“ sveta.
Kao prvo, ovde se nastavlja planska „puzeća“ okupacija, koja se ostvaruje putem konfiskacije zemlje Palestinaca. To se čini zarad različitih ciljeva: za izgradnju graničnog zida podele (koji je celi svet proglasio nezakonitim), za podizanje jevrejskih naselja, zatim objekata vojnih logora sa trening-bazama, zatvorenih „zona bezbednosti“ i centara za uhapšenike te stvaranja „zaobilaznica“ koje povezuju izraelska naselja. U Istočnom Jerusalimu i okolnim naseljima, nezakonito anektiranim 1967. godine, dolazi do direktnog iseljavanja Palestinaca.
Drugo, stavivši pod najoštriju kontrolu ono što je preostalo od palestinske ekonomije, Izrael u odnosu na nju provodi politiku „nejednake integracije“. Upravljajući okupiranim teritorijama putem vojnih naredbi, Izrael je obavezao Palestinu da uvozi izraelsku robu široke potrošnje, koja čini od 90 do 95 procenata ukupnog uvoza Palestinaca, što se, prirodno, krajnje negativno odražava na njihovu prerađivačku industriju. Specijalizujući se u sferi najnovijih grana (elektronika, informatika, vojne tehnologije itd.), Izrael u Palestini stimuliše opstanak isključivo tradicionalne proizvodnje, koja u 90 procenata ide na unutrašnje tržište. Što se tiče poljoprivredne proizvodnje, ona se smanjuje zbog stalnih napada, bombardovanja, pucnjave, zauzimanja palestinskih teritorija i uništavanja maslinjaka. Od 2000. do 2006. godine nestalo je više od hiljadu farmi i praktično nema sela koje nije osetilo na sebi surovost izraelskih vlasti.
Izrael kontroliše većinu energetskih resursa Palestine. Najmanje 85 odsto vodnih resursa na Zapadnoj obali koristi se za potrebe jevrejskih naselja (bazeni, vrtovi), u vreme dok Palestincima, naročito u sektoru Gaza, vode jedva dostaje za preživljavanje. Izuzetak je provincija Dženin, gde se svi resursi podzemnih voda na Zapadnoj obali nalaze u zonama koje su izraelske vlasti proglasile životno važnim za bezbednost njihove države.
Degradacija poljoprivrede i industrije primorava na stotine hiljada Palestinaca da traže posao u susednim zemljama u kojima se vadi nafta ili u samom Izraelu, gde rade teške građevinske poslovima i učestvuju u izgradnji puteva i sferi komunalnih uluga. Zbog visoke nezaposlenosti (više od 60 procenata u sektoru Gaze), palestinsko stanovništvo sve više zapada u bedu i siromaštvo i samo im solidarnost zajednice i porodica omoguća preživljavanje. Istraživač Sara Roj je za ono što se događa sa palestinskom ekonomijom okvalifikovala kao „de-razvoj“, koji strukturno minira same osnove za bilo kakav razvoj i čini nemogućim nastajanje privrednog sistema.
Najzad, od kada je 1994. godine stvorena Palestinska nacionalna administracija, Zapad je činio sve da je dovede u potpunu zavisnost od spoljne „pomoći“ podstičući nastajanje najšire korupcionaške mreže u naduvenom državnom aparatu (180 hiljada ljudi na 4,7 miliona stanovnika). Ta zavisnost obavezuje administraciju da se potčinjava volji zemalja donatora, što vodi ka ozbiljnim političkim posledicama. Kada je 2006. godine Hamas došao na vlast, zemlje donatori su obustavile svoju pomoć, što je PNA dovelo na ivicu bankrota. Pomoć je obnovljena tek pošto je na čelo vlade došao Salam Fajad, bivši funkcioner Svetske banke i MMF, ali je bila uslovljena rigidnim političkim uslovima: obnavljanjem pregovora sa Izraelom, pruređenjem službi bezbednosti, represijama protiv Hamasa, razoružanjem poslednjih ćelija otpora itd.
RANJIVI PALESTINCI Finansijska pomoć Zapada nije usmerena na ekonomski razvoj, već na zadržavanje političke kontrole i zato nije slučajno što je u prvom polugodištu 2009. godine u funkcionisanje državnog aparata PNA uloženo 400 miliona dolara, dok je u ekonomski razvoj investirano svega 32 miliona. U januaru 2010. godine predstavnik EU u PNA Kristijan Burže je u Ramali, posle potpisivanja novog sporazuma sa šefom palestinske vlade, upozorio da finansijska pomoć neće trajati večno i da je uslov za njeno nastavljanje zapravo napredak u mirovnim pregovorima sa Izraelom.
Na toj istoj teritoriji Palestine, na kojoj Izraelu i Zapadu nije pošlo za rukom da uspostave kontrolu, tojest, u sektoru Gaze, koji se nalazi pod vlašću Hamasa, situacija je jednostavno dramatična: sektor Gaza je faktički pretvoren u veliki koncentracioni logor. Milion i po stanovnika sektora Gaze tavori u stanju pune blokade, stanovništvo gladuje, sistem zdravstva ne funkcioniše, radi tek dva procenta industrijskih preduzeća. Snabdevanje lokalnog stanovništva u potpunosti zavisi od podzemnih tunela koji vode prema granici sa Egiptom, ali za likvidaciju tih tunela egipatske vlasti pod rukovodstvom američkih i francuskih tehničkih savetnika ubrzanom dinamikom grade metalnu ogradu od profila debljine pola metra u dubinu od 18 metara (prethodno su bili prokopani kanali duboki 35 metara za potapanja tunela). Šef francuske obaveštajne službe Benua Bužje, koji je lično doputovao decembra 2009. godine u inspekciju, izjavio je da to predstavlja najveću vojnu operaciju u istoriji, čiji cilj je borba protiv „podzemnih kontrabandi“ i služi kao eksperimentalni projekat koji će se u slučaju uspeha primenjivati u drugim ratovima protiv „terorističkih grupa“ u razlilitim delovima sveta.
Politika Izraela na okupiranim teritorijama ne nailazi ni na kakav otpor u zapadnom svetu. U oktobru 2009. godine u Jerusalimu, na konferenciji „Izrael i širenje EU“ potpredsednik Evropske komisije Ginter Verhojgen je izjavio da će EU dati prioritet svojim odnosima sa Izraelom kao njenim „prirodnim partnerom“. Još otvoreniji je bio Havijar Solana, koji je tada u Jerusalimu izjavio bukvalno sledeće: „Izrael je, dopustite mi da to kažem, član Evropske unije iako se ne nalazi u njenim institucijama“.
U toku cele prošle godine aktivno se radilo na provođenju ranije donetih odluka o podizanju statusa odnosa između Izraela i Evropske unije. Od januara 2010. godine poljoprivredni proizvodi koje Izrael izvozi u Evropu oslobođeni su carina, što drastično podiže konkurentnost izraelskog agrokompleksa. Od nove godine na Izrael je prešlo rukovođenje evropskim transgraničnim programom EURIKA, koji odgovara za koordinaciju naučnih istraživanja i ogledno-konstruktorske razrade u sferi biotehnologija, novih materijala, ekologije i sl. Izrael je glavni inostrani partner „okvirnog programa“ EU u oblasti opštih naučnih istraživanja: od 45 projekata, koje EU promoviše u svojstvu „istraživanja u oblasti bezbednosti“ i čiji cilj je proizvodnja savremenog naoružanja, deset njih se realizuje u preduzećima ili na univerzitetima Izraela. Najzad, sasvim nedavno je udovoljeno zahtevu Tel Aviva da stupi u OESR, što se može dogoditi već sredinom 2010. godine i, kako je izjavio šef izraelske diplomatije Avigdor Liberman, to će predstavljati „značajan signal svetskoj zajednici“. Generalni sekretar OESR Anhel Gurija je izrazio uverenje da „pitanja političkog karaktera, pa i konflikt sa Palestincima, neće predstavljati prepreku za stupanje u taj elitni klub“.
Tako smo svedoci produbljivanja kontrastnog karaktera razvoja na Bliskom Istoku. Pritom ekonomska zaostalost i razaranje socijalne sfere u Palestini, kao i njena potpuna zavisnost od spoljne „pomoći“, čine je krajnje ranjivom od bilo kakvih lokalnih katastrofa. Međutim, Zapad je pokazao da je spreman da rešava svoje geopolitičke zadatke pomoću sile. Kada nastupi vreme za „konačno rešenje“ palestinskog problema, ne može se isključiti da će razvoj događaja u Palestini krenuti po haićanskom scenariju.
Fond strateške kulture, Moskva
Prevod: R. Dosković
( 5 ocena )
