Menu
RSS

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: СРБИЈА НЕМА ПРАВО НА ДИПЛОМАТСКИ РЕЦИПРОЦИТЕТ

dacic 33„То је претња празном пушком, осим ако Србија не мисли да би ’већи брат’, а то је у овом случају Русија, могао да се обрачуна са онима који су радили против српских интереса"


Када се помислило да би затегнути односи на релацији Београд-Загреб-Сарајево могли да крену узлазном путањом, стигле су нове компликације на релацији Београд-Скопље-Подгорица. Као да већ нема довољно регионалних проблема, Србија је кроз изјаве министра спољних послова Ивице Дачића упутила оштре критике и на рачун Македоније и Црне Горе, и тако додатно закомпликовала већ довољно лоше односе у региону. Српски шеф дипломатије наводи да је Србија наљутила Грчку тиме што је признала Македонију под уставним именом, а да је заузврат Македонија признала Косово и гласала против интереса Србије у међународним институцијама.

ПРИТИСАК НА МАКЕДОНИЈУ КАО ПОЗИТИВНА ПОРУКА ГРЧКОЈ
Реч је о земљама са којима Србија није имала скоро никаквих озбиљних билатералних проблема, а међусобни односи увек су оцењивани као „више него добри“. Међутим, Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, подсећа да су Македонија и Црна Гора биле једине земље чији су амбасадори протерани из Србије након признавања Косова: „А сада поново имамо актуелну причу о захтеву Косова за чланством у УНЕСKО. Србија сада очито покушава да притиском на суседну Македонију обезбеди још неки глас који би спречио да у неком новом циклусу лобирања Косово успе да постане члан УНЕСKО. Требало би рећи да је тешко очекивати да Македонија ту промени став с обзиром на унутарполитичке проблеме које она има“, сматра Александра Јоксимовић.

Председник Центра за спољну политику наводи да постоји још један важан разлог зашто се Србија сада, наизглед неизазвано, сетила да критикује Македонију: „До краја јануара Србију би требало да посети грчки премијер Алексис Ципрас и ово је сада згодан тренутак да се Грчкој пошаље нека позитивна порука. Односи са Грчком већ доста дуго не бележе некакав позитиван тренд; нема неких конкретних проблема, али веома ретко долази до сусрета на највишем нивоу.“

ПРЕТЊА ВЕЛИКИМ БРАТОМ
Изјаве министра спољних послова Србије су, за Александра Попова, председника Центра за регионализам, тешко објашњиве. Попов напомиње да је ово, на неки начин, показивање мишића према суседима, а новитет је што су се на удару сада нашле Македонија и Црна Гора. „Пошто идемо у сусрет изборима, могуће је да се сада подилази бирачком телу изјавама како нећемо дозволити никоме да нас гази и како више нећемо окретати други образ. Ту се сада поставља питање зашто на те изјаве није реаговао премијер Александар Вучић, јер су оне у супротности са оним што је његова регионална политика, коју су обележили углавном помирљиви тонови.“

Александар Попов примећује да се критиком Македоније, али и других земаља региона, не могу извући никакви поени. „То је претња празном пушком, осим ако Србија не мисли да би ’већи брат’, а то је у овом случају Русија, могао да се обрачуна са онима који су радили против српских интереса. Али, нас и та руска подршка кошта и то увек мора да се врати на неки начин“, оцењује Попов. Он такође истиче да „ни Србија није безгрешна, нарочито када је у питању рат у бившој Југославији и да она није баш толики светац који би сада свима около требало да дели лекције.“

ЕХО ГЛОБАЛНИХ КРЕТАЊА
Македонија је са једне стране изненађена нападима који су уследили из Србије, али исто тако, у Београду се каже да љутња Србије није неочекивана или неоправдана, јер се радило против српских интереса. „Потпуно је јасно да свакако није у српском интересу када нека од суседних земаља призна Косово“, каже Александра Јоксимовић, „али је увек у питању реакција и поређење реакција у односу на поједине земље. Разлога за реакције и љутњу свакако има, али оне нису према свима исте. Србија није на исти начин тим поводом реаговала према свим земљама у суседству и региону, а посебно то није радила према неким другим европским и светским земљама.“

„Ако говоримо о лошем почетку године за регионалне односе и ако покушамо да анализирамо како ће се ствари одвијати током 2017. године, можемо рећи да су дешавања у региону благи ехо глобалних кретања“, напомиње Александра Јоксимовић: „Пре свега морамо видети какви ће бити односи новог америчког председника Доналда Трампа и Европске уније, али и да ли ће доћи до релаксације односа са Русијом. Са друге стране, ЕУ има доста својих проблема и видећемо колико ће она уопште бити спремна и вољна да се додатно бави Западним Балканом“.

Александар Попов сматра да нема много разлога за оптимизам: „Свака од земаља региона има доста унутрашњих проблема, који се онда рефлектују и на односе са суседима. Имамо практично сталне циклусе избора који не решавају политичке проблеме. Сувише је запаљивог материјала у региону, као последица распада Југославије који сада тиња и једино можемо да се надамо да се то неће даље разбуктавати.“


Извор Дојче веле, 05. јануар 2016.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.