Menu
RSS

ВУК ЈЕРЕМИЋ: ВЛАДАЈУЋА ЕЛИТА ЈЕ НЕСПОСОБНА ДА ЗАШТИТИ ЗЕМЉУ

Vuk Jeremic 11Наша управљачка "елита" није у стању да разуме нове спољнополитичке и безбедносне изазове, нити има способност да ефикасно заштити земљу и грађане у ванредним ситуацијама


Безбедносна ситуација у свету, али и у нашем окружењу, драматично се погоршава у последњих неколико година.

Те нове реалности морамо бити свесни и за њу адекватно припремљени. Актуелна власт у Србији, нажалост, не одаје утисак неопходне приправности.

Урушавање и радикализација Блиског истока већ неколико година уназад производи директне последице по Европу, што се на Балкану, као најкраћој спони између Леванта и Старог континента, прилично јасно осећа. Уколико зажмуримо, та стварност неће нестати.

Рат у Сирији је покренуо масовне миграције тамошњег становништва, па је у нашем региону у последње две године забележено преко милион и по нелегалних прелазака државних граница. Било би наивно мислити да то не доноси нове безбедносне и друштвене изазове, поготово имајући у виду карактер сукоба на Блиском истоку.

Међутим, уместо озбиљне расправе о мигрантској кризи у јавности и Народној скупштини, били смо сведоци тога да један човек сам доноси неконзистентне одлуке, у очигледној намери да стекне личну наклоност појединих европских државника. Србија је тиме оставила утисак да се у потпуности руководи политичком вољом других, што је неодговорно и штетно.

Миграције нису једини нови изазов. Неке од територија у региону су у самом европском врху по одзиву становништва на такозвани џихад. То не само да намеће питање деловања тих појединаца по повратку са Блиског истока на Балкан, већ и повећава опасност од давања налога "спавачима" за терористичко деловање у нашим крајевима. Пре само два месеца више припадника такозване Исламске државе је ухапшено на територији Косова и Метохије под сумњом да су примајући инструкције из Сирије спремали ударе на Балкану. Да не буде забуне, говорим овде о екстремистима, а не обичним грађанима исламске вероисповести који су заправо њихова најчешћа мета и чија људска права и безбедност морају бити у потпуности заштићени.

У свакој функционалној демократској држави ова тема би била предмет озбиљне јавне и стручне дискусије, као и повод да се преиспита актуелна безбедносна политика. Готово да нема европске земље која није са високим степеном друштвеног консензуса одлучивала о мерама за унапређење капацитета државе за реаговање и заштиту својих грађана, водећи рачуна о очувању њиховог квалитета живота и људских права.

Нажалост, у Србији је у овој области, као и у многим другим, видан тренд гушења сваког отвореног дијалога и урушавања капацитета за смишљено и планско деловање. Уместо тога, на делу је снажна персонализација безбедносне и спољне политике. Процеси њихових обликовања потпуно су измештени изван институција система, а са самог државног врха се учестало изричу међусобно опречне оцене о стању безбедности у нашој земљи.

Уместо да јасно и одговорно сагледа нови безбедносни контекст и истински се заложи за заштиту нације у таквим околностима, власт се бави измишљањем државних удара и позивањем на обрачун са "унутрашњим непријатељем". Зашто? Зато што се ширењем страха и климе нетрпељивости грађани одвраћају од постављања суштинских питања, попут одговорности за активну злоупотребу и урушавање безбедносног апарата.

Да ли можемо веровати у спремност и капацитет владајуће касте у Србији да се озбиљно бави реалним безбедносним претњама, имајући у виду њену опседнутост политичким маркетингом и учвршћивањем унутрашње контроле над сопственим грађанима? Немогуће је имати поверење у поредак који не одговара на позиве у вези са бандитским рушењем објеката у центру Београда под окриљем ноћи, и у коме је јавна тајна блискост одређених припадника власти са криминалним и навијачким групама. Исто важи и за појединце на одговорним положајима у систему безбедности који су ту постављени искључиво по критеријуму личне лојалности председнику своје странке. Људи који ту часно раде свој посао су све више маргинализовани, као и понижени чињеницом да им шефују партијски војници и мезимице.

Иако су ме у режимским медијима и на друштвеним мрежама агресивно напали да ширим панику, рећи ћу оно у шта најдубље верујем: наша управљачка "елита" није у стању да разуме нове спољнополитичке и безбедносне изазове, нити има способност да ефикасно заштити земљу и грађане у ванредним ситуацијама – било да се ради о поплавама, неконтролисаним миграцијама, или тероризму.

Оркестрирана кампања ме неће одвратити од тога да покушам да допринесем изградњи једног другачијег система, у коме ће безбедност бити третирана као највише јавно добро, држава кадра да квалитетно реагује на кризне околности, а безбедносни апарат унапређен и недвосмислено стављен у функцију јавног интереса.


Извор Данас, 06. јануар 2016.

 

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.