Menu
RSS

СИЈАМАК МОРАСАДЕГ: ЈЕВРЕЈИМА ЈЕ У ИРАНУ БОЉЕ НЕГО У ЕВРОПИ

Jevreji IranГенерално се може рећи да је Јеврејима у Ирану увек било боље него онима у Европи. У историји наше земље, ни једног дана нису сви Иранци били исте вере


Израел и Иран су заклети непријатељи. Притом у Ирану живи друга по величини јеврејска заједница на Блиском истоку. За директора Јеврејског комитета у Техерану Сијамака Морасадега то не представља никакву противречност.

Како је живети као Јевреј у Исламској републици?
— Много боље него што мисли већина људи. Јевреји су овде призната мањина, ми можемо слободно да исповедамо своју вероисповест. Само у Техерану има више од 20 активних синагога и више од пет кошер-месара. У неким европским земљама то није дозвољено због заштите животиња. Генерално се може рећи да је Јеврејима у Ирану увек било боље него онима у Европи. У историји наше земље, ни једног јединог дана нису сви Иранци били исте вере, исте расе или говорили истим језиком – зато има много толеранције. Јевреји и муслимани поштују једни друге, али исто тако знају да постоје разлике. Стога су у Ирану бракови између Јевреја и припадника других религија врло ретки – мање од 0,1 одсто.

Да ли то значи да Јевреји у Ирану живе у истом месту с другим верским групама, али одвојено од њих?
— Напротив. Имамо веома блиске економске односе с муслиманима, моји најближи пријатељи су муслимани. Болница у којој радим је јеврејска, али више од 95 одсто запослених и пацијената су муслимани. Питања о религији строго су забрањена. Уосталом најважнији стих Торе који стоји изнад наших врата, гласи: „Буди према другима онакав као што си према себи“. А ти „други“ су сви људи, а не само Јевреји.

Јевреји пред иранским законом немају иста права. На пример, не могу да буду судије или да буду на високој политичкој функцији. Зар Вам то не смета?
— Наравно да чињеница да смо верска мањина ствара неке проблеме. Због економске кризе овде у Ирану, многи људи имају проблема да нађу посао. Јевреји посебно, јер закони предвиђају нека ограничења. Ми рецимо не можемо да будемо официри у војсци, већ само обични војници. Трудимо се да то променимо. То не иде преко ноћи, али ипак напредујемо. Један од наших највећих успеха последњих година био је да јеврејска деца која похађају јавне школе, могу суботом да остану код куће и држе шабат.

После исламске револуције 1979. године, многи ирански Јевреји напустили су земљу. Али ви нисте. Зашто?
— У то време из земље су отишли многи Иранци, међу њима и многи муслимани. Ја сам Иранац – молим се на хебрејском, говорим и енглески, али могу да мислим само на персијском. Према мом мишљењу, постоји велика разлика између религије и националности, али оне нису у супротности једна с другом. Одлазак у иностранство – пре свега у Израел – за мене није опција. Идеја да сви Јевреји треба да живе на једном месту, значила би да смо ми другачији од других људи. А ја мислим да смо ми исти као и сви други.

У Ирану је контакт са Израелом законом забрањен. Зар вам то, као Јеврејину, не пада тешко?
— Наша вера захтева да поштујемо законе земље у којој живимо. Бити Јеврејин је нешто потпуно другачије него бити циониста. Увек је било Јевреја, широм света, који су били веома критички настројени према понашању израелске владе и војске. Бити Јевреј значи живети по Тори и Талмуду. Нападати друге земље и убијати невине људе није део Мојсијевог учења. Ми не можемо да прихватимо да је понашање Израела – јеврејско понашање. То није религија, то је политика. Ја лично мислим да би ми, као жртве најгорег геноцида на свету, требало да имамо више саосећања с људима у Палестини.

Управо тај геноцид је пре неколико година изазвао велику контроверзу. Како су се ирански Јевреји односили према томе што је тадашњи председник Ирана Ахмадинеџад порицао холокауст?
— Ми нисмо одобравали понашањe председника Ахмадинеџада и ми смо му то и рекли. Он није директно негирао холокауст, али га јесте довео у питање. Али ја ни то не могу да прихватим. У свакодневном животу то није имало никаквог ефекта. Финансијска подршка за јеврејску болницу почела је да стиже током његовог мандата. Ахмадинеџад јесте против Израела, али није антисемита. Поред тога, није председник тај који је одговоран за општу политику у Ирану – већ врховни вођа, и то у оквиру устава.

Али председник ипак има велики утицај. У петак (19.5.) су избори. За кога су ирански Јевреји?
— Ирански Јевреји немају одређеног кандидата којег подржавају. Главно питање на овим изборима је економија. Победиће онај кандидат који нуди најбоље решење за економску кризу. Ми смо ирански држављани и онај ко буде победио мораће да се придржава Устава.


Извор Дојче веле, 17. мај 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.