Menu
RSS

БИЉАНА МИТРИНОВИЋ: ИЗДРЖЉИВОСТ БРИСЕЛСКЕ ГОНДОЛЕ

Briselska gondolaЖан-Клод Јункер пре неколико дана је претећим тоном констатовао да је прошло време када се Брисел бавио нормама о повлачењу воде у тоалетима или висини љуљашки


Бриселу су се досетили да туристима жељним авантуре понуде још један изазов. Испред Тријумфалне капије краља Леополда у Парку јубилеја, која је требало да буде готова 1880. године за прославу 50. годишњице постојања, а завршена је тек 25 година касније захваљујући убрзаној експлоатацији слоноваче и каучука из Конга – данас можете да подигнете адреналин тако што ћете платити једну вечеру. Али вечера није обична. У гондолама које могу да приме двадесетак људи конобари ће вам на 40 метара удаљености од земље, уз прекрасан поглед на град, док висите на сајли која се њише са крана – послужити оброк.

БОЉИ ЖИВОТ
Брисел је данас, са једне стране, синоним европског сна, срце бољег живота који дремуцка у Парку јубилеја. За друге, чак и неке који су чланови ЕУ, он је и данас срце колонијалног стила живота. Знате већ како иде оно отрцано: у Бриселу прописују на којој висини треба да буду дечије љуљашке, да ли прасићи срећније расту ако слушају музику, колико новаца треба да се да за функционисање заједничких политика, колико миграната треба да прими свака чланица...

Али откако су у целом свету догађаји почели да се одвијају страховитом брзином а за узбуђење је потребна све виша доза адреналина, нема се времена за уобличавање речи у прихватљиве форме, треба „пацификовати“ Катар, Иран, Сирију, Либију, Северну Кореју, Венецуелу... Из речника су сами моћници почели да протерују политички коректне синтагме које на префињен начин објашњавају недостојне ствари. У фази смо постистине, зар не?

Тако је управо из Брисела, када је у питање доведено функционисање његовог универзитета у Будимпешти, Џорџ Сорос поручио Виктору Орбану да његова влада прави мафијашку државу. Орбан је пре тога за милијардера, уз чије име западни медији обавезно напишу – филантроп, рекао да је обичан финансијски шпекулант који зарађује на мигрантској кризи и остварује политички и финансијски утицај уз помоћ својих преторијанаца – невладиних организација.

И сам први човек те европске администрације Жан-Клод Јункер пре неколико дана је претећим тоном констатовао да је прошло време када се Брисел бавио нормама о повлачењу воде у тоалетима или висини љуљашки. Ђаво је однео шалу. Чешка је примила 12 миграната и не намерава више да прими ни једног. Као ни Мађарска, Пољска или Словачка. Зато ће ових дана у Бриселу одлучити да ли ће их због тога казнити. Иако су поштовали сва досадашња правила.

ВЛАСТ И КАЗНА
О казни је ових дана много размишљала британска мандатарка Тереза Меј. Заговорница чврстог разлаза са ЕУ одлучила се на ванредне изборе не би ли искористила предност од 20 процентних поена над лабуристима, које су јој у пролеће давале анкете. Намеравала је да странци и својој влади обезбеди што дужи политички живот и јак мандат како би под што повољнијим условима одвојила Велику Британију од Брисела.

Политички се угрувала, изгубивши већину оних истих грађана који су на референдуму рекли да не желе више да буду у заједници. Занемарила је да се у последњих годину дана много тога променило, а она је инсистирала само на односу са Бриселом, заборавивши на потребе обичног човека. Оног Британца који, на жалост, чим угледа човека тамније пути са ранцем, бежи главом без обзира из продавнице, са аутобуске станице или стадиона.

Али јутро после избора Тереза је устала, отресла прашину, отишла код краљице и рекла: „А сада сви на посао“. Није јој пало на памет да би после губитка гласова и поверења требало да се повуче. А они Британци које не занима шта се ради у Бриселу тог јутра су се у шоку питали ко је та мала северноирска партија на које рачуна губитница избора.

КОМИШАЊЕ
И Трамп је желео да рачуна на бившег шефа FBI. Мишљења су и о томе подељена: да ли председник државе има право да рачуна на првог обавештајца или овај, ако му се не свиђа ко је изабрани председник, има право да дотура транскрипте њихових разговора медијима. Тек Џејмс Коми, смењен у сред свог успешног мандата (сам Трамп му је наводно неколико пута рекао да добро ради свој посао), очигледно је највише био потресен због тога што је смењен. У Конгресу је рекао да је председник лажов, да га је од првог дана добро проценио и да је због тога водио белешке о њиховим сусретима. Дочим је у Барака Обаму имао потпуно поверење и није му пало на памет да ишта записује.

Трамп је у свом стилу, на Твитеру, отписао да је Коми цинкарош. Употребио је политички сасвим некоректан и заборављен израз за некога ко би се данас могао назвати „узбуњивачем“. Мада јесте помало необично да шеф ФБИ узбуњује јавност радећи о функцији тек изабраном председнику. Али био је и великодушан: Трампа није оптужио да је тражио обустављање истраге о руском мешању у изборе, што би било довољно за покретање импичмента. Сећате ли се: Коми је онај човек који је за своју смену сазнао преко телевизије док је држао говор питомцима.

А што се тиче руског мешања, па то сада сви знају. Као што је постала константа да се у ЕУ не може ући без одређеног облика и дужине краставца, тако је сасвим нормално да сваки озбиљан играч на својој тастатури поседује црвени тастер на коме пише „Оптужи Русију“. Неки и међу њима су склони да помисле да ће она сајла која држи гондолу – кад-тад пући.


Извор Политика, 10. јун 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.