Menu
RSS

ИВАН ТАСОВАЦ: ПРЕКО ГЛАВЕ МИ ЈЕ ПОДЕЛА НА ПРИСТОЈНУ И НЕПРИСТОЈНУ СРБИЈУ

Tasovac 11Оно што ми се чини најважнијим јесте да је концерт Београдске филхармоније заинтересовао целу Србију

„Ако не умете да сањате, немате јасну визију и не верујете у свој успех, ако нисте спремни да истрпите све критике, чак и ударце испод појаса – онда боље немојте да се бавите ниједним послом“, поручује бивши министар културе Иван Тасовац.

Оно што ми се чини најважнијим јесте да је концерт Београдске филхармоније заинтересовао целу Србију. Колико нам је било важно да Београђани дођу на место где ће се ускоро градити наша концертна дворана, толико је важно и то што су дошли људи из целе земље који су препознали наш позив и демонстрирали, на најлепши начин, да је ово – њихова филхармонија.

Овако, на почетку разговора за Спутњикову „Орбиту културе“ сређује утиске после спектакуларног бесплатног концерта на Ушћу директор Београдске филхармоније Иван Тасовац. Пред око двадесет хиљада посетилаца, овај „пикник“ организован на простору између ТЦ „Ушће“ и Палате „Србија“, увеличан наступом новог шефа диригента БФ Габријела Фелца и маестра Зубина Мехте, памтиће се и по томе што је показао да врхунска култура има публику не мању од поп или рок културе, да је класика у тренду, али и, како каже наш саговорник, да се музика слуша, а Филхармонија – воли.

Публика постоји, понуда постоји, па зашто онда тек понекад говоримо о спектаклима у култури, зашто они нису учесталији, а могли би да буду?
— Прво, зато што имамо велики број дежурних мргуда и мргуткиња за које је само лоша вест — вест. Са друге стране, ви морате да имате квалитетан производ и тада ће га људи препознати. Филхармонија је за сезону 201⁄2018. распродала 20 хиљада карата за мање од четири недеље, тако да практично немате место за било који концерт следеће сезоне, што говори и о њеном квалитету и о томе да публика постоји. А то потврђује тезу коју одавно заступам: да је српска култура – хвала на питању – одлично, што се не може рећи за културну, а богами и медијску чаршију.

Чак и они који су имали штошта да вам замере као министру културе сложили су се да сте у овоме послу без премца. Како се организује овакав спектакл, од чега зависи, шта је потребно да се изађе на Ушће са музичарима којима је природни амбијент концертна дворана?
— Потребно је много љубави и много лудости да би се ушло у један овакав догађај. Полиција је за сада направила процену да је у оном ограђеном делу било око 20 хиљада људи, а тек ће нам дати званичну процену колико њих није успело да уђе у тај део. Но, то није најбитнија ствар. Оно што је мене фасцинирало код публике, која је те вечери била саставни део БФ, јесте атмосфера која је током извођења композиција била потпуно иста као у концертној дворани. Та пажња са којом су људи слушали музику и емоције којима су реаговали је оно што је фасцинирало и Зубина Мехту и Габријела Фелца. Био је то снажан емотивни догађај и за извођаче и за публику.

Социолози оцењују да је на Ушће дошла нека пристојна и васпитана Србија… Да ли и ви тако мислите?
— Слушајте, социолози се баве својим послом, а ми свирамо, и то добро свирамо, и то делимо са својом публиком. Само ми је више преко главе те поделе и тих фраза – пристојна Србија, непристојна Србија, прва Србија, друга Србија… Србија је једна дивна земља, а чаршија је таква каква јесте. И не бих се сада бавио тим дубљим социолошким порукама, јер и овако смо ми земља са највећим процентом теоретичара по свим областима, тако да се на крају заборавило да је могуће правити квалитетне догађаје. А добар производ се не прави преко ноћи.

А како се прави?
— Искључиво и само радом. И са људима који су око вас. Ова екипа се познаје већ 15 година, заједно смо сазревали, заједно правили грешке, заједно их исправљали… Али смо све време обема ногама чврсто стајали у ваздуху. Зато што уколико не умете да сањате, уколико немате јасну визију, уколико не верујете у свој успех, уколико нисте спремни да истрпите све могуће критике, уколико нисте спремни да трпите ударце испод појаса — онда боље немојте да се бавите ниједним послом, него будите – теоретичар културе.

Стиче се утисак да кад год вам падне на памет, ви окренете Мехту и он каже, да, долазим да бесплатно диригујем у Београду. Како вам успева да увек доведете једног од најугледнијих али и најзаузетијих светских диригената?
— Мехта је један од најцењенијих, али је и један од највећих, најпријатнијих и најбољих људи са којима сам се сусрео у животу. Али, опет је почетак те приче — Београдска филхармонија. Реч је о музичарима. О продукцији.

Филхармонија је била на америчкој турнеји која је завршена наступом у „Карнеги холу“. Када да очекујемо турнеју по Русији, ви сте, ипак, руски ђак?
— Управо је ове године БФ отворила сезону Московске филхармоније у чувеној сали „Чајковски“, која у светским оквирима представља исто што и „Карнеги хол“. Ми смо тамо већ били ове године, имали концерт који је испраћен овацијама и којим је дириговао Данијел Рајскин. Управо сада договарамо наступ за следећу годину и јако бисмо желели да, поред Москве, посетимо и Санкт Петербург и друге градове у Русији. Добро познајем руске концертне дворане, јер сам као студент свирао у многима. Знате, чудна је путања Београдске филхармоније, од „Карнеги хола“ до Грачанце, од краљевске опере у Оману, до наступа у Италији или Немачкој… али увек са ентузијазмом и са осећајем да смо на почетку.

Као да је први пут?
— Да, у ствари, не, јер први концерт никад не испадне како треба.

После концерта били сте код председника Србије, са маестром Мехтом и Габријелом Фелцом, сигурно сте говорили о изградњи концертне дворане БФ. Да ли сте конкретизовали ту причу, кад да очекујемо почетак те градње?
— Прецизирали смо кораке везане за градњу. Оно што је чињеница јесте да би Град Београд до краја године требало да усвоји регулациони план парцеле 13. Буџет је већ предвиђен кроз капиталне инвестиције и сада само треба да се крене у реализацију пројекта.

И, шта мислите: за две, три, или пет година, када ће публика слушати концерте у тој новој сали?
— Ја сам својевремено ставио оне сатове на музеје, потпуно убеђен да ћу успети да разрешим све могуће административне препреке везане за те послове. Мада, морам да кажем и то да су се моји претходници на тој функцији бавили својим послом више него што су режирали, глумили и водили посластичарницу, вероватно не бих морао ни да стављам сатове и постанем најпопуларнији сајџија поред Ролекса у Србији. Али пошто овде од самог почетка пројекат изградње концертне дворане водимо корак по корак крајње сам оптимистичан да ћемо успети да испунимо онај рок који је рекао и председник Вучић, а то је да дворана буде готова до 2020. године.

Били сте министар културе и информисања, имали сте проблеме, неке сте наследили, неке је наследио и нови министар… Шта је то у функционисању српске културе што треба нужно и темељно мењати, где је та тачка одакле треба кренути?
— То је питање личне одговорности. И да се прекине са једним концептуалним игроказом сталног пребацивања одговорности са једне на другу страну и неке врсте свеприсутне културе кукања како ништа не може. Све може. Уосталом, то је показао и овај концерт на Ушћу.


Извор Спутњик, 10. јул 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.