Menu
RSS

ВЕЧЕРЊИ ЛИСТ: БЕРЛИН ГУРА ИДЕЈУ ГРАЂАНСКЕ БиХ, ЗАГРЕБ ПРОТИВ

Plenkovic Merkel1У дипломатским круговима тврди се да је турски предсједник  Ердоган излобирао код њемачке канцеларке Ангеле Меркел да Њемачка покрене иницијативу за ново преуређење БиХ

Четири се пута у посљедњих осам мјесеци између Хрватске и Њемачке, иза затворених врата институција ЕУ, догађао жесток вербални окршај. Сваки пут због Босне и Херцеговине, кад се припремало заједничко стајалиште ЕУ о тој држави.

Њемачка и Хрватска у погледу БиХ имају друкчији приступ – Њемачка инзистира да БиХ буде уређена као грађанска држава, што је концепт по којем грађанин права црпи и ужива као грађанин и појединац, а не као припадник неке (етничке) скупине и као такав примјењив је у већини држава, а Хрватска се томе противи, апострофирајући специфичност БиХ те сматрајући да би такво рјешење имало кобне посљедице по стабилност те државе и по хрватски народ, те инзистира на измјени изборног законодавства као предувјету и јамству једнакоправности свих трију конститутивних народа.

Хрватска је успјела сва четири пута блокирати њемачку иницијативу па је ЕУ изашла с компромисним стајалиштима у којима се истиче важност реформе изборног закона који је малим, али сукцесивним промјенама довео до ситуација да представнике Хрвата бирају други народи: два пута у закључцима Вијећа ЕУ, у документу ЕУ према Вијећу сигурности УН-а за расправу о БиХ, те у документу око проведбе Споразума о стабилизацији и придруживању с БиХ.

У дипломатским круговима тврди се да је турски предсједник Реџеп Ердоган излобирао код њемачке канцеларке Ангеле Меркел да Њемачка покрене иницијативу за ново преуређење БиХ, а неки извори кажу да се наводно већ пише промеморија по којој би се БиХ уредило као грађанску државу. Хрватска, која има уставну обвезу бринути се о Хрватима изван БиХ, о “неприкладности” њемачке иницијативе о грађанском концепту БиХ константно разговара и објашњава опасности међународним партнерима.

И тај спор око концепта БиХ један је од елемената у којем треба проматрати њемачки оштри став према Хрватској у вези с арбитражом са Словенијом. Но гдје је прави, суштински проблем “њемачког” концепта и гдје он пада?

— Концепт међународне заједнице у вријеме Дејтона и Париза 1995. је 1-2-3 (једна држава, два ентитета, три конститутивна народа), захваљујући и ранијем договору из Вашингтона о федерацији као и измијењеним стратешким околностима након акције Олуја. Не може нека друга међународна заједница, номинално слична, с ex-post, накнадним приступом, инспирираним кроз пресуде Еуропског суда за људска права, а у ЕУ логици (од Дејтона до Брисела) остати на БиХ без равноправна три конститутивна народа – а задржати два ентитета и инзистирати на једној држави, упозоравају, те додају како је РХ највећи заговорник цјеловите, равноправне (три народа плус други), функционалне и еуропске БиХ – каже политички извор из Хрватске.

Покушај да се дејтонски устав, који садржи идентичне елементе, кључно модифицира те се хибридни федералистичко-консоцијацијски приступ замијени грађанским, типичним за државе које нису вишенационалне, довео би вјеројатно до истих искушења с којима се суочавала и бивша Југославија почетком 90-тих година прошлог стољећа. Уосталом, БиХ се увијек и у тој бившој заједници представљала Југославијом у малом.

БиХ се сада састоји од два ентитета – Федерације БиХ с доминацијом Бошњака и Републике Српске која је дословно српска државица унутар БиХ. У склопу Федерације десет је жупанија од којих су Хрвати већина у њих четири те се уз постојање два дома Парламента успијевају одржати донекле равноправнима с Бошњацима који су четири пута бројнији. Укидање институција које би јамчиле националну самобитност, а нарочито карактера да су Хрвати, Срби и Бошњаци саставни (конститутивни) дио земље, вратило би БиХ у позицију нестабилне Југославије у којој су Срби имали доминацију. У случају БиХ, Бошњаци сада држе кључеве рјешења или новог заплета.

Први испит је измјена Изборног закона који би онемогућио да бројнији Бошњаци бирају Хрватима политичке представнике у Дом народа. Бошњачке странке томе се оштро противе јер знају да ће изгубити могућност какву су користили 2000. и 2010. кад су изабрале протухрватске владе без судјеловања странака које су међу Хрватима освојиле чак 95 посто гласова.

МАНИПУЛАЦИЈЕ И ЕКСПЕРИМЕНТИ
— Ништа не иде на штету било којег народа и ентитета, али омогућује Хрватима да као Срби и Бошњаци буду у стању изабрати легитимне представнике у Предсједништву БиХ и Дому народа. Раније смо имали манипулације Изборног закона гдје су на мјеста предвиђена за представнике хрватског народа постављани вољом других народа припадници хрватског народа – оцијенио је предсједник Главног вијећа Хрватског народног сабора БиХ и актуални саборски заступник Божо Љубић.

Љубић је скептичан да БиХ може преживјети с новим експериментима с докидањем национално конципираних институција, а то не сматра ни противним еуропским стандардима, а доказ за то су и Белгија, Шпањолска, Велика Британија и друге земље са сложеном вишенационалном структуром.     

МАРТЕНС: ПО ИСТОМ НАЧЕЛУ БЕЛГИЈА БИ СЕ РАСПАЛА
Кад је своједобно у тадашњој улози хрватског еуропарламентарца Давор Иво Штир питао предсједника Еуропске пучке странке Вилфрида Мартинса, иначе Белгијца, што би се догодило с Белгијом кад би Фламанци наметнули мање бројним Валонцима политичке представнике у власти, он је без задршке одговорио – Белгија би се распала. Штир га је то питао како би освијестио што за БиХ значи баланс моћи између трију народа и тадашњи покушаји да се Хрвате искључи из власти. Тај троножац (Хрвати, Бошњаци, Срби) у тој земљи представља њезин најчвршћи ослонац и кључни је садржај њезина Устава прихваћеног као дио пакета након преговора у Дејтону који је уз тешке компромисе довео до обуставе најкрвавијег сукоба у Еуропи након Другог свјетског рата.


Извор Вечерњи лист, 11. јул 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.